Kako se registruje menica?

Registracija menice je administrativni proces koji se obavlja kod poslovne banke kod koje imate otvoren tekući račun. Ukoliko imate otvoren tekući račun kod više banaka možete registrovati menicu u bilo kojoj od tih banaka.

Narodna banka Srbije je detaljno propisala odlukom način vođenja registra menica i ovlašćenja.

Kupite menicu

Prvo je potrebno da kupite menični blanket odnosno menicu. Menicu možete kupiti u poslovnoj banci ili u knjižari. cena jedne menice u banci je trenutno 50 dinara. U knjižarama cena može da varira i do 100 dinara za jednu menicu.

Potpišite menicu

Potrebno je da menicu potpišete u donjem desnom uglu, na drugoj liniji odozdo ispod oznake TRASANT. Potpišite se onako kako ste se potpisali na kartonu deponovanih potpisa. Ukoliko koristite pečat pored potpisa stavite i pečat. Iz nekog razloga potrebno je strogo voditi računa da ni potpis ni pečat ne pređu beli venac, okvir menice.

Podnesite zahtev

Pravilnikom je predviđeno da se registracija menice vrši na posebnom obrascu koji je predviđen pravilnikom. Obrazac za registraciju menice daće vam u vašoj poslovnoj banci. Ovde možete pogledati kako izgleda obrazac jedne poslovne banke.

Banka će vam naplatiti naknadu za registraciju menice u skladu sa tarifom.

Registracija blanko menice

Najčešće se u praksi javlja potreba za registracijom blanko menice. Kada popunjavate zahtev za registraciju blanko menice potrebno je da popunite kolone: redni broj, serisjki broj menice, osnov izdavanja i iznos iz osnova.

Proverite da li je vaša menica registrovana

Kada predate zahtev službenik banke će vam dati jedan primerak zahteva koji će overiti pečatom i potpisom i na kome će označiti vreme kada ste podneli zahtev. Da bi menica bila vidljiva kao registrovana u sistemu Narodne banke Srbije potrebno je da prođe neko vreme, a u zavisnosti od banke do banke vašu menicu možete videti u registru u toku dana kad ste podneli zahtev ili najkasnije sutradan.

Servisu za pretragu menica i ovlašćenja Narodne banke Srbije pristupate na sledećem linku.

Želim da vidim spisak svih registrovanih menica za jedno preduzeće

Da biste videli spisak svih registrovanih menica za jedno preduzeće potrebno je da u okviru servisa za pretragu Narodne banke Srbije unesete podatke u polje matični broj ili poreski broj preduzeća koje je registrovalo menicu, da unesete prikazani kod na slici i da kliknete na dugme pretraži.

Želim da vidim da li je određena menica registrovana

Da biste proverili da li je određena menica registrovana potrebno je da u okviru servisa za pretragu Narodne banke Srbije unesete podatke u polje matični broj ili poreski broj preduzeća koje je registrovalo menicu, unesete serijski broj menice, unesete prikazani kod na slici i da kliknete na dugme pretraži.

Serijski broj menice je ispisan latiničnim pismom, a sve ostalo na menici je ispisano ćiriličnim pismom.

Brisanje menice iz registra

Zahtev za brisanje menice iz registra se podnosi na istom obrascu kao i za registraciju menice. Uz zahtev je potrebno da priložite i menice.

Ukoliko ste menicu izgubili potrebno je da kod nadležnog suda u vanparničnom postupku pokrenete proces amortizacije menice.

Чланак Registracija menice се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

Šta je nematerijalna imovina

Nematerijalna imovina je imovina bez materijalne supstance, ali imovina koja ima vrednost zasnovanu na nekom pravu ili predatom ovlašćenju vlasniku te imovine. Takođe može imati i vrednost koja se izražava u percepciji koju tržište može imati o proizvodima ili robnoj marki privrednog društva.

U materijalnu imovinu ubrajamo nepokretnosti (zemljište, zgrade), opremu (mašine, alate), gotovinu i hartije od vrednosti. Nematerijalna imovina je značajno raznovrsnija  i najčešće je u vidu patenata, žigova, autorskog prava ili drugog prava intelektualne svojine, računarskog softvera… Može takođe biti u formi gudvila (goodwill) ili vrednosti brenda, ako govorimo o stvarima percepcije. Nematerijalna imovina može biti i sadržana u podacima o kupcima, takozvanoj listi direktne pošte. Uzima se da je tu korist što se kupcima možemo direktno obraćati nudeći robu i usluge, ne preko tržišnih i širih poslovnih komunikacija.

Danas je, dakle, puno važnije da privredno društvo, za svoje zdravo i uspešno poslovanje, raspolaže nematerijalnom nego materijalnom imovinom. Puno je važnije da jedna organizacija ima patente, dobar softver, prava koja može da eksploatiše, nego da ima nepokretnosti. Jer se danas poslovanje obavlja preko znanja, ideja, doživljaja, spektakla, događaja, ne kroz prostu razmenu dobara.

Kompanije mogu imati samo nematerijalnu imovinu, bez ijedne materijalne stvari i mogu vredeti milijarde i biti veoma uspešne. Štaviše, ima puno domaćih kompanija koje imaju ogromne nepokretnosti a nemaju obrtni kapital za redovno poslovanje, pa su i pored velikog kapitala, prinuđene da se zadužuju za tekuću likvidnost.

Nematerijalna imovina došla je sa tehnološkim promenama

Zašto je došlo do porasta značaja nematerijalne imovine? Prvi razlog je zasigurno tehnološke prirode. Od devedesetih godina prošlog veka počela je nova industrijska revolucija zasnovana na uticaju informacionih tehnologija, a potom i interneta kao medija. Drugi glavni razlog je što je značajnim povećanjem interesovanja javnosti za poslovanje organizacija, porastao i njihov uticaj na firme i njihove poslovne i marketinške strategije.

Iz perspektive kupaca postavlja se vrednost jednog brenda bilo da je proizvod ili usluga. Uticaj tržišta na ovu vrstu nematerijalnih vrednosti je uvek rastući, mnogo veći nego kod pitanja vrednosti nepokretnosti. Nekretnine su rigidno postavljena vrednost, dok vrednost jednog brenda može eksponencijalno rasti i prelaziti lako sve granice. Danas imamo ogroman broj kompanija koje grade svoj tržišni nastup, pa i berzanski položaj, na skaliranju vrednosti svojih brendova.

Nematerijalna ulaganja su takođe deo nematerijalne imovine

Međunarodni računovodstveni standard 38  je glavni okvir za procenu vrednosti ulaganja jednog preduzeća u nematerijalnu imovinu . Na taj način MRS 38 propisuje da se nematerijalnom imovinom mogu smatrati softver, žigovi, patenti, licence, ali tu možemo uvrstiti izdatke oglašavanja, obuke, započinjanja poslovanja, proširivanje baze znanja menadžmenta. U nematerijalnu imovinu mogu ulaziti i fizički objekti, npr prototip neke mašine ili vozila, ali fizičko svojstvo te imovine je nebitno, bitna je ideja odnosno funkcionalno rešenje koje je osmišljeno u tom prototipu. Kao i buduće koristi koje prototip donosi, ako se krene u serijsku proizvodnju tog modela.

U nematerijalnu imovinu možemo uvrstiti, sem pomenute liste kupaca, i dozvole, uvozne kvote, franšize, lojalnost kupaca i slična ovlašćenja i prava.

Pomenuti računovodstveni standard nalaže da se nematerijalna imovina može priznati kao računovodstvena vrednost samo ako je izvesno da će doneti buduće ekonomske koristi i ako se njena nabavna vrednost može pouzdano odmeriti. Ako se nematerijalna vrednost kreira kroz aktivnosti istraživanja i razvoja u samoj organizaciji, onda se može priznati kao vrednost tek kad počne da donosi korist, do tada se mora knjižiti kao trošak.

Kako proceniti vrednost nematerijalne imovine

Nematerijalna ulaganja odnosno nematerijalna imovina može se procenjivati na tri osnovna načina. To može biti na osnovu procene prinosa, na osnovu troškova i na osnovu tržišne procene. Najčešći i najmerodavniji je prinosni pristup.

Prinosni pristup u proceni nematerijalne imovine razmatra više mogućnosti donošenja novih vrednosti na osnovu osnovne nematerijalne imovine. Jedan od najčešćih alata u ovom slučaju je onaj nazvan Procena brenda.  To je međunarodni standard (IS10668) koji ima sledeće metode:

• Metod premije na cenu,
• Metod premije na obim,
• Metod podele prihoda,
• Metod tantijema,
• Metod viška zarade u više perioda
• Metod inkrementalnog toka gotovine.

Jedan drugi sličan standard je IVS 210, a njegove metode procene su:

• Metod premije dobiti,
• Metod distributera,
• Grinfild metod,
• Metod viška zarade,
• Metod tantijema ili prihoda od intelektualne svojine.

Чланак Šta je nematerijalna imovina, zašto je važna u poslovanju i kako je možemo meriti се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

Ali, najpre da razumete kako tržište kriptovaluta, kao najčešće digitalne imovine, zapravo funkcioniše u svojim ekstremima.

Ekstremne pojave na tržištu kriptovaluta su redovne

Prema pokazateljima jedne od najpopularnijih aplikacija za tržište kriptovaluta, indonežanskog Bibita, prošle nedelje kriptotržište je zabeležilo oštar pad. Uzrok je bio prenaduvan dotok iz hedž fondova sa likvidacijama od gotovo 10 milijardi dolara. Posledica je pad vrednosti kriptovaluta, gubitak novca i likvidacija više od million računa kojima su uglavnom pojedinci trgovali na tržištu kriptovaluta.

Kada pominjemo likvidacije na tržištu hedž fondova, one su slične bankarskim likvidacijama u smislu zatvaranja pozicija, ali ima značajnih razlika. „Likvidacije“ ovog tipa se javljaju kada trgovci pozajmljuju višak kapitala od brokerskih kuća / berzi, tj fjučerse za trgovanje, da bi položili veće opklade na imovinu kojom trguju. Oni za to plaćaju fiksnu naknadu, dok berze zatvaraju ove pozicije po unapred određenoj ceni – kada je kolateral trgovca jednak gubitku na toj poziciji. Tada se kaže da je takva trgovina likvidirana.

I ovo tržište vrednosti osetljivo je na bombastične izjave, kao i svaka druga berza

Šta se desilo? Trgovci su verovatno pozajmljivali više od onog što bi im finansijski konsultant savetovao i time doprineli da se tržište pregreje i stvori balon transakcija. Krahu je prethodila euforija, kada su neki američki bankarski savetnici izašli dan-dva ranije sa javnim prognozama da će Bitcoin kao kriptovaluta, premašiti vrednost zlata. Kada čujete ovako nešto, naravno da poželite da pohrlite u novu zlatnu groznicu.

Nije samo Bitcoin pao za skoro deset posto, neke od kriptovaluta su pretrpele udar od više od 25 odsto. Od pomenutih 10 milijardi, Bitcoin je povukao 5,6, a a Ethereum 1,1 milijardu, ostale manje kriptovalute su zauzele ostatak dubioze. Zbog pohlepe manjeg dela, kažnjeni su svi ulagači koji su na redovnoj bazi ulagali i trgovali kriptovalutama.

Ovakva dešavanja, iako drastična, potpuno su redovna u trgovini kriptovalutama. Neki analitičari tvrde da se gotovo po pravilu dešavaju barem jednom mesečno i to skoro uvek fjučersima kao polugom.

Da li će ovo da pokoleba trgovce i  sve one koji bi da ulažu u kriptovalute? Ni najmanje. Reč je o uobičajenom fenomenu koji prati prirodu tržišta trgovine nečim tako neopipljivim kada su kriptovalute.

Najčešće kriptovalute i njihova prosečna vrednost u 2021

Ako želite da razmotrite početak trgovine kriptovalutama, dajemo vam listu onih koje su u 2021. godini doživele najveći pojedinačni rast. Važno je znati da se svaka od ovih valuta razlikuje, tj da nije reč tek o pukoj kupovini digitalnog novca, kao kada kupujete evre, franke, jene ili dolare. Svaka kriptovaluta ima svoj posebnu logiku, najčešću svrhu upotrebe, prirodu svoje namene i matematički kod na kome se generiše odnosno rudari. Rudarenje ovih valuta je slično rudarenju zlata, otuda analogija pre sa zlatom nego sa valutama centralnih banaka.

Sledeće valute su u ovoj godini imale najveći rast. Kao što ćete videti, Bitcoin je na poslednjem mestu, iako je pojedinačno najvrednija valuta i najčešće kupovana, pa je kod nje i promena od nekoliko procenata ravna milijardama evra na globalnom tržištu.

Prvi na listi je Binance, koji je za tri meseca ove godine u proseku porastao 777 odsto. Ostalih u top deset su:

1. Dogecoin: + 700%
2. Cardano: + 616,7%
3. Polkadot: + 380,63%
4. Stellar: + 307,69%
5. ChainLink: + 192,5%
6. Ethereum: + 168,36%
7. Tezos: + 166,5%
8. Vechain: + 150%
9. Bitcoin: + 95,21%

Dogecoin, koji i dalje vredi manje od jednog dolara, drži čak 34 milijarde dolara vredno tržište. Vrednost mu je naglo skočila nakon samog jednog tvita Ilona Maska koji je najavio da će uložiti u ovu kriptovalutu.

Od ovih svih valuta, jedino Stellar nije dostupan. Ova blokčejn mreža nastala je samo kao link između velikih finansijskih institucija koje trguju u milionima dolara, uključujući i vremenska razgraničenja.

Ethereum je, verovatno posle Bitcoina, najatraktivniji za ulaganje i sada mu je cena 241.481 dinara.

Gde kupiti kriptovalute?

Danas je veoma jednostavno kupiti kriptovalute. Kupoprodaja se može obaviti preko platformi za kupovinu odnosno popularno nazvanih kripto menjačnica i kripto berzi. Najpoznatije i ujedno najsigurnije za ovu vrstu transakcija su Coinbase i Coinbase Pro. Najmanju proviziju uzimaju za Binance.

Tu je još i Cash App, koji omogućava direktno ulaganje na berzu, osim deponovanja u digitalni novčanik. Jer da biste kupili digitalnu imovinu morate imati otvoren digitalni novčanik, to je posebna baza podataka koja pohranjuje vaše podatke o kupovini i vrednosti valute koju ste kupili. Veoma visoko dobro kotiran je i bisq, iako sporiji od ostalih.

Kod izbora digitalne menjačnice veoma je važno da postoji sigurna zaštita transakcija, jer su neke menjačnice kompromitovane i time loše indeksirane na Google.

Razlika između kriptomenjačnica i kriptoberzi je u tome što u menjačnicama kupujete i prodajete kriptovalute za valute centralnih banaka, uključujući i dinar. Na berzama možete direktno trgovati između samih kriptovaluta.

Чланак Trgovina kriptovalutama – kako početi: koje valute su u usponu i gde ih kupiti се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

Istog dana kada je usvojen ovaj zakon, usvojene su izmene i dopune poreskih zakona kojima je uređen poreski tretman digitalne imovine. Ovo zato što do sada poreski propisi nisu obuhvatali digitalnu imovinu i nije bilo jasno kako se takva vrsta imovine oporezuje, već je smatrana ostalom vrstom prihoda, kao da dolazi iz rada, a ne iz imovine.

Šta je digitalna imovina i koje se usluge dovode u vezu s njom

Prema onome kako pomenuti zakon određuje, „digitalna imovina, odnosno virtuelna imovina, označava digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja, pri čemu digitalna imovina ne uključuje digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja i drugu finansijsku imovinu koja je uređena drugim zakonima, osim kada je drugačije uređeno ovim zakonom”.

Kada je reč o uslugama povezanim s digitalnom imovinom, one po zakonu obuhvataju:

1) prijem, prenos i izvršenje naloga koji se odnose na kupovinu i prodaju digitalne imovine za račun trećih lica;

2) usluge kupovine i prodaje digitalne imovine za gotov novac i/ili sredstva na računu i/ili elektronski novac;

3) usluge zamene digitalne imovine za drugu digitalnu imovinu;

4) čuvanje i administriranje digitalne imovine za račun korisnika digitalne imovine i sa tim povezane usluge;

5) usluge u vezi sa izdavanjem, ponudom i prodajom digitalne imovine, sa obavezom njenog otkupa (pokroviteljstvo) ili bez te obaveze (agentura);

6) vođenje registra založnog prava na digitalnoj imovini;

7) usluge prihvatanja/prenosa digitalne imovine;

8) upravljanje portfoliom digitalne imovine;

9) organizovanje platforme za trgovanje digitalnom imovinom.

Digitalna imovina sada je deo imovine ali i privrednih tokova

Zakonskim rešenjem sada je, dakle, definisano šta je digitalna imovina, kako se posmatra i kao imovina i kao poreska osnovica, ali i kao nekakav kapital. Jer, i krovnim zakonom i pratećim izmenama i dopunama poreskih propisa sada je uređeno, mada ne sasvim u potpunosti, kako se poreski tretira uvođenje i promet ovom vrstom imovine kod pravnih lica. Da je uređeno u celosti, mogla bi digitalna imovina da bude novi izvor kapitala za domaće firme, koji se lako transformiše u druge monetarne i kapitalne vrednosti.

Doduše, digitalna imovina još nije tolikog obima, ali ne znači da uskoro neće biti. U Srbiji već postoji trgovina digitalnim valutama, neke menjačnice već nude ovu valutu, a nedavno se u susednoj BiH pojavila i prva autentična kriptovaluta na Balkanu.

Pitanje je vremena, ne sigurno više od pet godina, kada će se tržište kriptovalutama toliko razviti da će domaći proizvođači verovatno svoje cene iskazivati i u nacionalnoj valuti i u kriptovalutama. U Crnoj Gori je krajem prošle godine prvi put kupljena krava za bitkoin.

Digitalna imovina postaje deo finansijskih tokova ali ne i transformacije kapitala

Zakonom o digitalnoj imovini se omogućava ulazak digitalne imovine u tradicionalne finansijske tokove, međutim, suštinsko pitanje je kako oporezovati ulazak digitalne imovine u privredu, kada bi se ova imovina u potpunosti posmatrala kroz kapitalne transformacije. Kada bi se to znalo, onda bi se i motivisale kompanije da kao imaoci digitalne imovine konvertuju takvu imovinu u kapital i iz novčanog kapitala u druge oblike kapitala i imovine (nepokretnosti, materijalnu i nematerijalnu robu, prava, žigove i robne marke, itd).

Jer da bi se ovim prometovalo, potrebno je da se zna koliko će taj promet biti oporezovan i kako će se posmatrati kao poreska obaveza privrednog društva. Trgovina i druge vrste privrednog prometa digitalnom imovinom moraju biti predvidljivi i moraju imati jasan poreski režim ako Vlada namerava da ovaj oblik imovine uvede u tokove novca i kapitala i razvije naročito berzansko poslovanje.

Kako je sada oporezovana digitalna imovina

Za sada je digitalna imovina oporezovana iz aspekta dohotka fizičkih lica, dobiti pravnih lica, prometa koji je oporezovan PDVom, iz aspekta nasleđa i poklona, a vidimo da može biti i predmet založnog prava, dakle i vrsta jemstva, kao i predmet u dužničko-poverilačkom odnosu u redovnom i izvršnom postupku.

Dakle, poreska obaveza važi jednako i za fizička i pravna lica, kada je u pitanju oporezivanje digitalne imovine.

Pre donošenja novih propisa, digitalna imovina fizičkih lica bi se oporezovala kao „ostali prihod“ i imala bi efektivnu stopu poreza od 16 odsto, ulazila bi u obračun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje a spadala bi u obavezu godišnjeg poreza na dohodak građana. Sada je trošak poreza manji, jer se stopa od 15 odsto obračunava samo na pozitivnu razliku koju fizičko lice ostvari između prodajne i nabavne cene digitalne imovine i plaća se dakle samo kao porez na kapitalnu dobit.

Treba dodati da fizička lica mogu umanjiti porez na kapitalni dobitak od prodaje digitalne imovine za 50 odsto. Ovaj poreski podsticaj se stiče ako novčana sredstva ostvarena od prodaje digitalne imovine poreski obveznik uloži u osnovni kapital privrednog društva ili investicionog fonda čiji je centar poslovnih ili investicionih aktivnosti u Srbiji.

Ako ova ulaganja izvrši u roku od 90 dana od dana prodaje, ima pravo na povraćaj poreza za 50 odsto, a ako uloži u roku od 12 meseci, imaće pravo na povraćaj 50 odsto od plaćenog poreza. Na taj način, oslobođenje iznosi 7,5 procenta poreza na kapitalni dobitak. Uslov za primenu ovog poreskog podsticaja jeste da privredno društvo u koje je izvršeno ulaganje ne smanjuje osnovni kapital u periodu od dve kalendarske godine od godine u kojoj je ulaganje registrovano.

Kako se posmatra digitalna imovina iz ugla kapitalnog dobitka

Kada su u pitanju pravna lica, ona kapitalni dobitak koji ostvari prodajom digitalne imovine uključuje u poresku osnovicu poreza na dobit pravnih lica. Kapitalna dobit nastaje ako se digitalna imovina proda ili prenese pravo na nju nekom drugom uz novčanu naknadu. Ovo ne važi za pravna lica koja se bave isključivo trgovinom digitalne imovine i za tu delatnost im je izdata dozvola za pružanje usluga u vezi sa digitalnom imovinom u skladu sa Zakonom o digitalnoj imovini, jer ta pravna lica ne utvrđuju kapitalni dobitak od prodaje digitalne imovine.

Pravna lica se, kao i fizička, mogu osloboditi obaveze plaćanja poreza na dobit ako ulože novčana sredstva ostvarena od prodaje digitalne imovine u osnovni kapital privrednog društva ili investicionog fonda čiji je centar poslovnih ili investicionih aktivnosti u Srbiji. Uslov je da je ulaganje izvršeno u istom poreskom periodu kada je pravno lice prodalo digitalnu imovinu.

Kada je reč o porezu na dodatu vrednost, ključno je istaći da su prenos i prodaja kriptovaluta odnosno virtuelnih valuta oslobođeni plaćanja PDV, bez prava na odbitak prethodnog poreza. To ne važi za digitalne tokene, na koje i dalje ostaje stopa od 20 odsto poreza na dodatu vrednost.

Poreski tretman digitalne imovine u Srbiji počeće sа primenom 29. juna 2021. godine u pogledu oporezivanja dohotka fizičkih lica, dobiti pravnih lica, kao i PDV tretmana prometa digitalne imovine, sa početkom primene Zakona o digitalnoj imovini.

Oporezivanje digitalne imovine stečene putem nasleđa i poklona je stupilo na snagu 1. januara 2021. godine izmenama Zakona o porezu na dohodak građana.

Чланак Šta je digitalna imovina, kako se oporezuje i kakav je njen značaj za tržište kapitala се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

Da li će Telekom podstaći tržište alternativnih investicionih fondova

Iako je stupanje na snagu bilo u vreme pandemije, ni nakon prestanka vanrednog stanja nije zabeležen značajniji pomak u osnivanju ove vrste investicionih fondova, niti relevantna aktivnost u investiranju iz njih u domaću privredu.

Nedavno je Telekom Srbija najavio da će do juna osnovati prvi veći venčer fond, sa početnim kapitalom od 25 miliona evra u pet godina. Fond će ulagati od 50.000 do 100.000 evra po startapu a imaće profesionalni menadžment u zasebno osnovanoj kompaniji. Prema planu, osim u Srbiji, venčer fond Telekoma biće prisutan i u drugim zemljama regiona.

Razlika između „redovnih“ i alternativnih investicionih fondova

Ključna razlika između investicionih i alternativnih investicionih fondova je u tome što su dobro poznati investicioni fondovi javni i otvoreni, najčešće bankarski, dok su alternativni investicioni fondovi i otvoreni i zatvoreni, a po vrsti kapitala samo privatni.

I u pogledu redovnih investicionih fondova ne cvetaju ruže na tržištu Srbije – posluje samo 19 fondova kojima upravlja samo 6 privrednih društava. Otuda, izgleda da su razlozi za donošenje zakona o alternativnim fondovima više politički, zbog harmonizacije sa EU sistemom, nego zbog tržišne potrebe. Ovo stoga što se npr. odredbe pomenutog zakona koje se tiču prekograničnog poslovanja društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima i prenošenje depozitarnih operacija odlažu sa primenom do pristupanja Srbije Evropskoj Uniji.

Da li će se privatnim investicionim fondovima razviti tržište kapitala

Drugi glavni razlog donošenja zakona o alternativnim investicionim fondovima je regulisanje tržišta kapitala u Srbiji, koje je i pre uvođenja instituta alternativnih investicionih fondova, bilo malo i bez veće nade da će krenuti da se razvija. Ipak, Zakon definiše da je alternativni investicioni fond onaj koji prikuplja „sredstva od investitora u cilju daljeg ulaganja u skladu sa utvrđenom politikom i u korist tih investitora“.

Fond treba da reguliše i politiku upravljanja rizikom i likvidnošću, politiku naknada, pravila procene, delegiranje poslovnih procesa, na kraju i depozitarne aktivnosti i odgovornosti. Društvo koje upravlja alternativnim investicionim fondom dužno je da godišnje objavljuje strateški plan za ulaganje fonda i ciljeve fonda. Osim banaka koje su tradicionalno najveći investitori, kod alternativnih investicionih fondova javljaju se i drugi, pod uslovom da ulože propisani minimum, koji je u proseku 50.000 evra.

Otvoreni i zatvoreni alternativni investicioni fondovi

Po zakonu postoje otvoreni i zatvoreni alternativni investicioni fondovi. Otvoreni su u formi zasebne imovine i nemaju svojstvo pravnog lica i nju organizuje i njome upravlja društvo za upravljanje.  S druge strane, zatvoreni alternativni investicioni fond može takođe biti imovina bez pravnog lica i može biti pravno lice koje je osnovano od društva za upravljanje fondom.

Može biti i treći oblik – pravno lice sa internim upravljanjem, pa samo upravlja sopstvenom imovinom. Poslovanje ovih fondova regulišu Komisija za hartije od vrednosti i Narodna banka Srbije.

Ključna razlika koja se javlja kod alternativnih investicionih fondova je što su oni pre svega fondovi svežeg novca, a ne namenjeni trgovinom hartijama od vrednosti i depozitima, koji su uglavnom u domenu redovnih investicionih fondova. Druga njihova odlika je da nisu regulisani osiguranjem depozita, već su prepušteni opštem riziku investicije u koju se ulaže.

Kome su zanimljivi alternativni investicioni fondovi

Alternativni investicioni fondovi su zanimljivi malom i mikro biznisu koji uglavnom posluje u domenu informacionih tehnologija a nema pristup redovnom kreditiranju i finansiranju zbog nedostatka kreditne sposobnosti. Naime, njihovo poslovanje je projektno a projektni ciklus razvoja IT proizvoda traje minimum godinu dana.

Startapima, dakle, najviše odgovara finansiranje iz ove vrste fondova jer je u pitanju ulaganje u inovacije koje imaju visoku očekivanu dobit. Biotehnološke kompanije su najčešće na drugom mestu, ali fondovi mogu imati ciljana ulaganja, npr. u nekretnine.

Tri su osnovna vida pojavnog kapitala koji se ulaže u ove alternativne investicione fondove. Zajedničko za sva tri je da ovi fondovi ulažu u projekte i biznise sa većom stopom povrata investicije, ali sa rizikom da investicija propadne sa samim biznisom ili transakcijom u koje se na ovaj način investira odnosno finansira.

Koje su vrste alternativnih investicionih fondova

Venčer  kapital (venture capital) je najjednostavnije opisano – rizični kapital i najčešći oblik alternativnog investicionog fonda. Rizični kapital je oblik finansiranja privatnog kapitala koji pružaju kompanije rizičnog kapitala ili fondovi za startap, ranu fazu i kompanije u nastajanju, za koje se smatra da imaju visok potencijal rasta ili koji su pokazali visok rast. Venčer fondovi su jedan od oblika fondova privatnog kapitala (private equity funds). Ovaj fond se takođe može i pojaviti u fazi daljeg razvoja biznisa, odnosno njegove ekspanzije.

Fondovi  privatnog kapitala (private equity) su nejavni tj alternativni investicioni fondovi koji kupuju i trguju kompanijama u restrukturiranju koje nisu javno objavljene i kojima se ne trguje na berzi. Kompanije se kupuju akvizicijom, potom se restrukturiraju i dalje prodaju zainteresovanim ulagačima. Njihova potkategorija mogu biti prethodno pomenuti venčer kapital fondovi.

Hedž fondovi (hedge funds)  ili fondovi smanjivanja rizika (nazvani hedžovanje) su posebna vrsta investicionog fonda za ograničen broj ulagača sa širokim spektrom investicionih i kupoprodajnih aktivnosti.

Hedž fondovi su još daleko

Hedž fondovi nude priliku za ostvarivanje visokih prinosa uz visok rizik, i to trgovinom na berzi kroz tzv šortovanje odnosno zauzimanje kratkih pozicija na berzi, za ulaganja za koja postoji procena da imaju značajan prinos. Šortovanje je finansijski proces kroz koji pozajmljujemo hartiju od vrednosti da bismo je prodali, a zatim, nakon što cena padne, kupimo je i vratimo onome od koga je pozajmljena.

Članovi hedž fonda plaćaju članarinu investicionom menadžeru fonda. On potom ulaže novac u derivate kao što su fjučersi, svop, forvardi i opcije a to su vrste finansijskih transakcija koje su regulisane posebnim zakonom. Hedž fondovi su fondovi bogatih investitora, gde je prag za ulaz u finansiranje najčešće u stotinama hiljada dolara. Ovaj fond je tipičan za američko tržište a i najveći svetski hedž fondovi su upravo američki, na prvom mestu fond Džordža Soroša. Hedž fondovi su još daleko od delovanja u Srbiji, pre svega zato što je za njihov razvoj potrebno razvijeno berzansko tržište a kod nas je ono i dalje minorno.

Kao oblik alternativnog investicionog fonda su i tri vrste kraudinvestinga, tj. ulaganja kroz zajam, kroz pretplatu i kvotu prinosa investicije.

Tokom prošle godine pokrenuta je i prva kraudinvesting platforma u Srbiji, Ventu.rs.

Чланак Da li se budi tržište alternativnih investicionih fondova се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

Ideja je u osnovi veoma jednostavna – umesto nezainteresovanog finansijera (institucije koja daje novac samo na osnovu finansijskog interesa bez obzira na prirodu projekta) može da vas finansira vaša publika sama, bilo da je kupac ili samo simpatizer ideje vašeg proizvoda. A možete naći i investitora na mreži, internet platformi za takve investicije.

Masovno finansiranje je nastalo u 21. veku

Sve je krenulo pre petnaestak godina kao podrška pre svega neprofitnim projektima. Inicijativama nezavisne kulture, humanitarnim akcijama, kreiranjem dobrotvornih organizacija otvorena su vrata masovnog i globalnog finansiranja od strane zainteresovanih strana. Fenomen je nazvan ekonomija saradnje ili ekonomija deljenja, mada između ova dva oblika socioekonomskih aktivnosti ima i značajnih razlika. Zajedničko im je da je osnov razmene deljenje, pozajmljivanje, upotreba uz vraćanje dela vrednosti.

Značajno tržište kraudfandinga

Drugi značajan fenomen je masovnost. U lancu ovih aktivnosti može biti nekoliko stotina, hiljada ili desetine hiljada ljudi. A ključni faktor okupljanja jeste vrednost, ne novac sam po sebi kao interes i cilj sticanja. Dve najpoznatije platforme za masovno finansiranje danas su Indiegogo i Kickstarter. Da je reč o značajnom fenomenu svedoči i istraživanje Evropske komisije po kome je vrednost tržišta ekonomije saradnje u EU 2016. godine bila 26 milijardi evra.

Istovremeno, predviđanja su da će u narednim godinama ta vrednost biti čak oko 600 milijardi evra. Procena je da je samo u Kini u ovu vrstu ekonomije ubačeno 500 milijardi dolara i da tržište godišnje raste 40 odsto. U svetu je više od 800 miliona ljudi direktno uključeno u ekonomiju deljenja odnosno ekonomiju saradnje. Potrebno je napomenuti da ova privreda obuhvata i sve oblike deljenja stvari, ne samo deljenje novca i finansijskih sredstava. Masovno finansiranje je po obimu najveći oblik ekonomije saradnje odnosno ekonomije deljenja.

Šta je masovno finansiranje

Iz ovog načina na koji se određenom projektu daruju ili pozajmljuju sredstva nastala je, dakle, kovanica kraudfanindg tj crowdfunding što u doslovnom značenju podrazumeva masovno finansiranje. Koji su najčešći oblici masovnog finansiranja? Danas ih ima pet glavnih, dele se na neprofitne i profitne, u kojima učestvuju finansijeri, darodavci ili jednom rečju bekeri, kako se ova vrsta učesnika u ekonomiji deljenja zove:

Neprofitno donatorsko masovno finansiranje: Koristeći masovnost ljudi okupljenih na jednom mestu, kreira se kampanja koja ih motiviše da poklanjaju novac određenom projektu, najčešće iznose od par stotina ili par hiljada dinara. Projekti koji dobijaju sredstva na ovaj način su humanitarne ili opštekorisne prirode. Cilj je da se promovišu dobročinstvo, deljenje, opšte dobro, jer se finansiraju projekti koji su upravo opštekorisni za čitavu zajednicu (ekologija, javno zdravlje, socijalne vrednosti).

Nagradno masovno finansiranje: u osnovi ovog modela je razmena vrednosti – daje se novac za finansiranje komercijalnog ili delimično komercijalnog projekta a zauzvrat se dobija neka vrednost u vidu simbolične zahvalnosti (majice, torbe, kačketi) ili značajnije vrednosti (gedžeti, mobilni uređaji). Pokloni su, dakle, raspoređeni u vrednosnim kategorijama, zavisno od visine dodeljenog iznosa. Pokloni se zovu perkovi. Dve glavne platforme za masovno finansiranje – Indiegogo i Kickstarter  funkcionišu na ovoj osnovi, pri čemu je njihova ključna razlika da Indiegogo prebacuje poklonoprimcu sva dodeljena sredstva bez obzira da li je ostvaren zacrtani cilj kraudfanding kampanje, dok Kickstarter traži od inicijatora da dostigne ili premaši zacrtani finansijski cilj.

Direktno uključenje investitora kroz kraudfanding

Pretplatničko masovno finansiranje: slično prethodnom modelu, u osnovi je reč o kupovini demo proizvoda tokom perioda razvoja. Na platformi se, naime, objasni šta je proizvod za čiji se razvoj i serijsku proizvodnju traže sredstva i traže se rani kupci za njega. Proizvod se predstavlja u svim bitnim pojedinostima, najčešće na osnovu prototipa i ističu se njegove koristi kao i razlika između početne cene i redovne cene nakon što izađe u otvorenu prodaju. Ovaj način finansiranja je dobar za inovativne projekte koji donose proizvod koji neće imati široku upotrebu.

Investicijsko masovno finansiranje: ovo je u potpunosti profitno orijentisano masovno finansiranje jer se očekuje da se dati novac oplodi uključivanjem finansijera u neki projekat. Nagrada je, dakle, finansijska, nema donacija ili poklona. Budući zasnovana na logici investicijskog ciklusa, novčana transakcija se investitoru vraća kroz hartije od vrednosti, odnosno akcije, deonice i drugi oblik sticanja vlasništva nad zajedničkim projektom. Kvote prinosa zavise od visine uloga. Investicijsko finansiranje ili crowdinvesting je prisutan u Srbiji, jedan od prvih projekata koji je bio finansiran je StrawberryEnergy, razvoj modela solarnih punjača na javnim mestima.

Zajamsko masovno finansiranje: sličan prethodnom profitnom modelu, ovaj način finansiranja daje novac pod kamatu za razvoj biznisa ili razvoj specifičnog proizvoda ili usluge u okviru postojeće poslovne organizacije. Interes mora biti manji nego što banke uobičajeno daju u vidu kredita, a s druge strane, zarada mora biti veća od visine štednje u bankama. Ova vrsta masovnog finansiranja je u ogromnom porastu i po nekim procenama njen obim je kao svi prethodni modeli zajedno.

Srbija je već uključena u masovno finansiranje

Specifično kod profitnog finansiranja je što se rizik investicije deli sa vlasnicima investicije, nema načina da se garantuje povrat novca u slučaju propadanja projekta.

Projekti iz Srbije nemaju pristup svetskim kraudfanding platformama, zato je potrebno naći saradničku organizaciju iz SAD ili neke države Zapadne Evrope. Ipak, samo u 2017. godini čak 400 kampanja bilo je pokrenuto iz Srbije, ali uspešnih je bilo samo 10 odsto, prikupljeno je 700.000 dolara od oko 11.000 bekera, tj finansijera. Najveći broj ovakvih kampanja bio je na Indiegogo platformi. Film o Vladi Divljanu, Nebeska tema, finansiran je isključivo od darodavaca putem ove platforme.  

Чланак Pokrenuli ste projekat i ne želite kredit, evo kako možete finansirati svoj biznis се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

Napravio bih da moj biznis funkcioniše oslanjajući se na digitalne platforme ili na digitalni marketing a verovatno bih izmestio neke poslovne procese iz preduzeća – bili su najčešći odgovori. Potom su došle i ostale pretpostavke: da će lanci snabdevanja postati nestabilni pa da ih treba skratiti, da će zaposleni morati da uče neke nove veštine. Tu su i oni zaključci da će više resursa morati da se odvoji da bi se timovi naučili kako da se nose sa stresom i kako da autonomno rade sa udaljenih destinacija.

Sirovine će poskupeti, ljudi će manje kupovati, porašće nelikvidnost, jer će se rokovi plaćanja produžiti. Doduše, nelikvidnost se od svih ovih izazova može najefikasnije rešiti – barem faktoring može biti od velike pomoći.

Misli dugoročno, ali planiraj kratkoročno

Davno su prošla vremena, čak pre više od tri decenije, kada se strateško planiranje donosilo za narednih pet, čak i na sedam godina. U vreme pre pandemije to je bilo najviše 4 godine. Agilne organizacije su planove pravile na 2 godine, sa šestomesečnim periodom provere da li su se uslovi poslovanja promenili.

Bolje je da su planovi sveži, ali operativna snaga tima morala je biti mnogo snažnija ako se na polugodišnjem nivou menjaju pravci poslovanja, kada se utvrdi da se mora ići drugim putem. Taj drugi put znači: ciljevi se ne menjaju ali se menjaju putevi kako ćemo do cilja doći, odnosno – izmenili smo poslovne strategije.

Kratkoročni planovi obezbeđuju veće šanse za oporavak i bolju stabilnost u sadašnjem trenutku. Ali samo ako su postavljeni kroz dugoročno sagledavanje poslovnih prilika i izazova na tom putu. Zato je danas, u takozvanoj novoj stvarnosti, odlučujuće da se misli dugoročno, ali planira kratkoročnije.

Ne čekaj, već donosi odluke

Pokazalo se da su uspešne organizacije već izvršile digitalnu transformaciju pre pojave Covid krize i da su one bile upravo te malobrojne uspešne koje su mnogo bolje poslovale tokom prošle godine. U osnovi, njihovo strateško planiranje je bilo zasnovano na modelu posledica i pre velike globalne krize koja nas je pogodila prošlog proleća. Prva istraživanja poslovanja u 2020. godini svela su se na kratku poruku uspešnih biznis lidera: Ne čekaj, nego odmah donosi odluke! Sad pre nego ikada.

Kako donositi odluke kada ne znamo šta se dešava i kuda zapravo idemo – ne važi za pomenuti model posledica. Bolje da kažemo da ne važi za sadašnju novu stvarnost poslovanja. Ovaj model  su postavili i objasnili teoretičari organizacionih nauka Kreiner i Kristensen. Njihov polaz za promišljanje i glavni zaključak je da su poslovne odluke uglavnom i donete na osnovu vrlo ograničenih i nejasnih informacija.

Na početku projekta ili poslovne promene nemamo nikakve detalje o samoj situaciji ali moramo biti odlučni u donošenju odluka. Zašto? Zato što onako kako postavimo stvari na početku, odlučićemo o njihovoj sudbini do samog kraja – sve do konačnih posledica. Kako projekat ili poslovna promena odmiču, mi znamo sve više i time sve manje sumnjamo, ali tada i nema šta bogzna da se odlučuje.

Odluku koju ne doneseš zapravo si već doneo

Otuda, postavlja se pitanje kako premošćavamo jaz između sumnje i odluke. Odgovor je da odluke donosimo najčešće onda kada sumnjamo. Ali i nedonošenje odluke je odluka za sebe. Ako odlučiš da odložiš odluku, ti si je zapravo već nesvesno doneo, ali je nisi iskomunicirao. Takva situacija donosi neizvesnost za tim, zato je odluku potrebno doneti što pre i izneti je pred zainteresovane strane, na prvom mestu pred svoj tim.

Ako se odluka, ili bolje rečeno njeno obrazloženje, odlaže, timu mora biti rečeno da je tako i da će odluka biti doneta kasnije. U svakom slučaju, lideru mora biti jasno da je obim posledica odluke obrnuto proporcionalan obimu stečenog znanja. Manje ćete žaliti zbog donetih odluka nego zbog onih koje ste propustili da donesete. Model je sigurno takav jer je iskustveno potvrđen.

Svaki proces strateškog planiranja počinje pretpostavkama šta se dobro može desiti, šta se loše može desiti i šta će se najverovatnije desiti. Zato odmah treba napraviti ovakva tri scenarija:  dobrih, loših i najverovatnijih posledica.

U turbulentnim okolnostima moguće je da će biti izvesniji lošiji scenario jer je mnogo veća verovatnoća da se dese štetni događaji i mnogo je veći uticaj takvih događaja na poslovanje. Ali, kad budete napravili ovakav nepovoljan scenario i izvršili uvide u posledice, naravno da ćete se potruditi da u dobrom scenariju izbegnete rizike i uhvatite druge bolje prilike. Samim tim doći ćete do scenarija srednjeg puta koji se po pravilu postavlja na zlatnoj sredini.

Zaključak je: misli dugoročno, planiraj kratkoročno, promisli (scenarija) brzo, odluči odmah.

Чланак Strateško planiranje: zašto je potrebno brzo doneti odluke, čak i onda kada vrlo malo znamo се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

Istraživanja pokazuju rastući trend kriptovaluta godinama unazad

Krivulju koja se zakucala 5. aprila, primetio je Džim Bjanko iz Bianco Research a podatak je preneo UToday. Bjanko je našao da je kripto tržište premašilo vrednost indeksa S&P Composite 1500 Banks, gde je koncentrisana sva bankarska moć Amerike. On kaže da je pre samo godinu dana tržišna kapa kripto valuta bila manja od vrednosti JPMorgan bankarstva. Morgan je pojedinačno najveća američka banka.

Prema istraživanju PwC kripto preuzimanja i transakcije porasle su na 1,1 milijardu dolara u 2020. godini. Kripto balon je bio delimično splasnuo 2018. godine kada je  dostigao 800 milijardi dolara, da bi se srozao u novembru 2019. godine na par desetina milijardi američke valute. Od tada raste, da bi početkom ove godine izašao na oko osamsto milijardi, a krajem januara i hiljadu milijardi tj. bilion dolara.  Za manje od 70 dana vrednosti razmene kriptovaluta su porasle na 2 biliona. Najviše aktivnosti u razmeni kriptovalutama bilo je u Evropi i Aziji.

Pad realnog bankarstva uoči pandemije

Kao da su u korelaciji, vrednosti realnog bankarskog sektora padale su dok su kripto vrednosti rasle. Tako je na početku prošle godine vrednost indeksa S&P Composite 1500 Banks bila 1,823 milijarde dolara. Međutim, tada je krenuo strmoglavi pad sve do 23. marta 2020. kada je vrednost tržišta bila samo 900 milijardi. Od tada kreće lagani rast da bi se dve krivulje spojile 5. aprila.

Ako se kripto tržišna kapitalizacija odavde udvostruči, premašiće vrednost svih američkih finansijskih kompanija, što uključuje brokere, berze, menadžere imovine i kompanije za finansije i lizing, zaključuje Bjanko. Međutim, on dodaje i sledeće: da bi se pomračile sve finansijske kompanije širom sveta, ukupna kripto tržišna kapitalizacija moraće se učetvorostručiti.

Bitkoin za 12 godina prešao put koji je dolar imao više od dva veka

Bitkoin se trenutno trguje nešto ispod 60.000 dolara, tačnije 5,86 miliona dinara (58.300 dolara) za jedan bitkoin. To je najpopularnija i najvrednija kripto valuta danas.

Valutu je predstavio anonimni programer pod imenom Satoši Nakamoto, koji je napravio prvu emisiju ove valute u januaru 2009. Da podsetimo, to je bilo vreme velike finansijske krize u svetu, koja je nastala zbog kraha hipotekarnih banaka i drugih finansijskih institucija, najpre u Americi.

Neke od verzija koje kruže kažu da je pravi programer i osnivač Bitkoina zapravo Ilon Mask, osnivač Tesla kompanije. Drugi idu dalje i smatraju da se rast ove valute može poistovetiti sa usponom takođe Maskove kompanije SpaceX. Međutim, prvi put da je ovaj jedan od najvećih biznismena doveo sebe u vezu sa ovom valutom je bilo 8. februara ove godine. Toga dana korporacija Tesla je saopštila da je kupila bitkoine za 1,5 milijardu dolara. Takođe je najavila i da će početi da prihvata bitkoin za kupovinu tesla automobila.

Zbog toga je samo u tom danu, vrednost bitkoina skočila za 10 odsto i izašla na 43.000 dolara. Nepunih dva meseca kasnije vrednost valute se uvećala za još 40 odsto. Čini se da je sadašnja stopa rasta 18 odsto mesečno, dočim se rudarenje intenzivira.

Da li krava kupljena bitkoinom vredi svakog dana sve više

Tipično za bitkoin je da je deflatorna valuta. Njena vrednost raste a time i inicijalno vrednost robe kupljene njome. Ipak, vremensko poređenje vrednosti roba i usluga sa bitkoinom je teško izvodivo, jer vrednost valute nadmašuje vrednost proizvoda koji su kupljeni ovim ekvivalentom. Nedavno je u regionu kupljena i prva krava upravo bitkoinom. Trgovina je obavljena preko digitalne platforme i koštala je 0,03 bitkoina ili 1.350 evra na dan kupovine. To bi danas bilo 1.518 evra.

Evropska Unija prihvatila je bitkoin još 2016. godine. Očekuje se da će sa povećanjem broja menjačnica, trgovina i biznisa koje prihvataju ovu valutu i njena vrednost biti stabilnija. Ipak, to niko ne može sa sigurnošću tvrditi. Rizik da je reč o jednom balonu koji može pući i dalje stoji. 

Чланак Kriptovalute vrede više nego američki bankarski sistem се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

Jedna od često korišćenih tehnika za umanjenje efekata gubljenja fokusa jeste pomodoro tehnika. Pomodoro je italijanska reč za paradajz, a naziv tehnike je došao na osnovu prvog tajmera koji je autor ove tehnike koristio, tajmer je bio plastični i bio je u obliku paradajza. Tehnika je stara nekih četrdesetak godina i njen autor je Frančesko Sirilo. S obzirom na globalni fenomen izmeštanja aktivnosti iz željenog područja rada, autor pomodoro tehnike pruža savete i preko svog sajta. Zanimljivo je da ovaj Italijan potrebu da se beži od obaveza ne osuđuje, već se ovom ljudskom manom upravlja tako što se vreme rada deli na aktivnost i na pauzu.

Pomodoro preporučuje da kad se sedne da se nešto radi, taj rad nikako ne prekida narednih 25 minuta. Nakon toga, proglašava se pauza od 5 minuta. Posle ukupno 4 sesije rada tj. 2 sata angažovanosti pažnje, dozvoljena je pauza od pola sata. S obzirom da je pretpostavka da je upravljanje vremenom zapravo ovladavanje navikama, strogo se uzima da pauza mora trajati maksimalno 5 minuta, odnosno 30 minuta posle 4 sesije fokusiranosti. I ni minut duže. Ovo je načelno pravilo i tako ga treba uzeti. Reč je o tehničkom delu posla, nešto kao pravila igre, ali sad dajemo poentu na sadržinu. Kad god vam dođe da umesto da nešto uradite u pomodoro fazonu, tj. poželite da uradite nešto što nema prizvuk radne obaveze već dokolice, bilo bi umesno da naterate sebe da prokrastinaciju lečite prokrastinacijom. Naime, da biste izbegli da radite nešto isprazno umesto da uradite ono što ste planirali da bi trebalo da se uradi, odlučite se ipak da – ako već ne možete da to planirano uradite, onda uradite nešto drugo što bi se moralo uraditi sutra ili nekog narednog dana. Premestite obaveze u njihovim vremenima, to je ono što bi trebalo da uradite da biste razbili monotoniju i sačuvate pravilo pomodoro rada. Veoma je važno da se ne podlegne izuzecima, jer prvi izuzetak, tj odlaganje obaveza vodiće ka povlađivanju lenjosti i potrebi da se uživa umesto da se radi. Dakle, jednostavno zamenite jednu obavezu drugom, umesto da obavezu odgodite ili još gore – zanemarite. Naravno, ovo važi ako su obaveza koja menja i zamenjena obaveza u istom rangu hitno-bitno obaveze. Ne možete nikako menjati i zanemarivati hitne obaveze bitnim (dočim se bitne mogu i moraju zameniti sa hitnim).

Vremenom, samo korišćenje časovnika ili nekog tajmera da bi se merilo vreme u pomodoro pristupu postaje deplasirano. Kada osposobite sami svoj unutrašnji sat da za vas odredi intervale, na dobrom ste putu da pobedite ometanje pažnje drugim stvarima. Kad učinite da se sami budite na vreme i da spontano prekidate rad kad vam koncentracija padne nakon 25 minuta, onda ste uspeli da odgajite svoj magični vremenski paradajz.

Objavljeno 13. aprila 2018.

Чланак Upravljanje ličnim vremenom: Pomodoro tehnika се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

Sve je više autora koji analizom dolaze do zaključka da je vreme menadžmenta kakvog znamo – prošlost. Budući svet odlikovaće se nepostojanošću, neizvesnošću, složenošću i dvosmislenošću u svakom značenju te reči. Engleski, akronim ovih reči je VUCA. Dakle, VUCA svet će biti naš svet, a mi to već dobro i sada osećamo. Današnji radni pejzaž gotovo svakog radnog čoveka jeste obeležen rečju: poremećaj. Ili nesklad. Disruption. Izgubili smo raj radnog sistema 19. i 20. veka u kojem je postojala hijerarhija sa upravljačima i izvršiocima, gde je sve bilo predvidivo a očekivanja stalnog napretka izvesna. Poenta je da su načini rada planiranjem, strukturisanjem, normiranjem, upravljanjem i dalje neophodni, ali više nisu dovoljni.

Menadžment je čedo industrijske ere, koja je počela u 19. veku, a mi sada živimo u postindustrijsko doba, u vreme postkapitalizma. Menadžeri su kao zanimanje rođeni u epohi prve industrijske revolucije, stasali su u drugoj a dobili pun razvoj u trećoj. Izgleda, međutim, da su postali deplasirani u doba digitalizacije, robotizacije, kreativnosti, kompleksnih i multidisciplinarnih analiza i inoviranja i umrežavanja, što su sve odlike Četvrte industrijske revolucije. Pođite od toga da se upitate da li jedna osoba, koja se zove generalni menadžer, danas može sagledati svu složenost svih ovih procesa, makar i uz stalno brifovanje od strane izvršnih direktora. Nije više samo pitanje da li to može sve da se razume, nego kako svim tim vrlo raznorodnim procesima može da se svrhovito upravlja. Kako kompanije rastu, tako se komplikuje njihova složenost. Pojavljuje se potreba za angažovanjem raznih vrsta talenata – ne samo stručnjaka koji poznaju industriju, koji su dobri sa brojevima, koji poznaju ljudsku prirodu, zakone države i zakonitosti tržišta. Ekonomski odnosi više nisu sagledivi kao nekada, a tržišna kretanja izmiču racionalnim analizama. Današnji talenti moraju imati i veštinu divergentnog mišljenja, originalnu kreativnost i verovatno još neke osobine koje će ih određivati kao genijalne za poslovnu industriju za koju rade. Možda je među tim osobinama smisao za socijalno umrežavanje, što pre 20 godina nije čak ni bilo detektovano kao vrednost. Takođe, jedna od preporuka koja postaje zakonitost – ako želite uspešnu kompaniju sa kulturom uspeha, nemojte kopirati druge firme.

Rikardo Semler, direktor jedne brazilske kompanije, ali poznatiji po svojim TED nastupima, otvoreno zagovara novu vrstu menadžmenta – „Ključ menadžmenta je da se oslobodite menadžera“. On je uveo i termine kao što su „industrijska demokratija“ i „korporativni reinženjering“. Futuristi su složni da će treću deceniju 21. veka obeležiti milenijalci (ili milenijalsi), mladi ljudi rođeni početkom 1980ih pa do osvita novog milenijuma. Njih će odlikovati izraziti individualizam, visoko samopoštovanje i nestandardi stilovi rada i mišljenja. Oni će ograničiti tiraniju procedura današnjeg menadžmenta i daće prednost poslovanju maksimalne fleksibilnosti. Nastupa era postmenadžmenta u postkapitalizmu gde kontrolisanje stvari više nema smisla, a svaka kontrola zaposlenih postaje kontraproduktivna. U industrijsko doba ovo bi se smatralo ludošću i anarhizmom, ali u naše doba kreativni anarhizam izgleda da će jedino dati rezultate.

I menadžeri ljudskih resursa i menadžeri operativnih procesa danas će vam tiho, ako već ne mogu glasno, priznati da se sve teže nose sa zadatkom da razdvoje i distribuiraju poslovne aktivnosti na jasne i specifične zadatke pojedinim članovima tima. Prvo, jer ne postoji tako jasna struktura tih zadataka, jer kontekst traži puno Ako-Onda (If-Then) solucija. Drugo, sami zaposleni su danas multitalentovani a tek će u budućnosti biti stručnjaci iz više oblasti, pa nema više potrebe da se rade specijalizacije pozicija, prema striktno jednoj veštini ili znanju. Treće, strategije koje postavlja top menadžment više nisu održive ni na šest meseci, nekmoli na dve ili pet godina kao nekada. Izvršenje planova pada u vodu veoma brzo, jer se suočavanje sa neizvesnošću ne uzima ozbiljno kao faktor poslovanja. I dalje se planovi prave prema željama, manje prema mogućnostima, a faktor neuspeha i kraha ne uzima se kao opcija, jer sam govor o neuspehu kod menadžera naviklih na nadmoć, postaje tabu. Međutim, prava organizacija upravo suočavanje sa neizvesnošću uzima kao faktor prilike za razvoj. Ona prihvata ometanje i postavlja sebe hrabro u takav sistem, postajući i sama disruptor. U disrupciji, tj. poremećaju i neskladu, više nema mesta hijerarhiji, preostaju samo kreativnost, neograničene inovacije i potraga za smislom u haotičnom okruženju. Vođenje kompanije svodi se na vođenje kratkih i dinamičnih projekata u kojima pokušavamo da ostvarimo pozitivnu promenu, ma koliko malu. Vreme izobilja je prošlo, dobrodošao je i mali pomak.

Krajnji ishod će biti da će se poslovi u kojima ima smisla da postoji nadzor – biti kreirani algoritmima i nadzirani robotima. Dominiraće, međutim, nestandardni, kreativni, eksperimentalni rad u kojem nema upravljanja, već koordinacije. Pod uplivom neprofitnih vrednosti, sve kompanije koje ne pronađu društvenu svrhu, postaće mrtve. Nastupa doba poslovnih organizacija u kojima nema hijerarhije, već saradnje. Plan nestaje, pojaviće se eksperiment. Ko više eksperimentiše, više ima šanse za uspeh. Zato se već uveliko govori o „kontekstualnoj svesnosti“, „perifernoj viziji“, „multidisciplinarnosti organizacionog dizajna“. Menadžeri poslova tako postaju „kontekstni kustosi“. Oni vode projekat ne tako da distribuiraju zadatke i prate implementaciju, već na način da osnažuju svoj tim, daju im širu sliku i prave organizam rada koji vibrira i koji je spreman da se kao voda brzo prilagodi posudi u kojoj se nađe. Ko želi da poslovno preživi u dekadi nakon 2020. godine, treba da podstakne inovativnost i kreativnost u svakodnevnom radu.

Objavljeno 9. marta 2018.

Чланак Umesto hijerarhije, dolazi vreme poslovanja kroz nesklad се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

Ekonomisti koji zagovaraju iznajmljivanje izračunali su da je posedovanje zapravo skupo, nerentabilno i nefunkcionalno. Prosečna bušilica koristi se tek manje od pola sata za celog svog veka, jer ljudi imaju potrebu da je koriste samo nekoliko puta po par minuta. Ostalo vreme do svog konačnog propadanja, bušilica, ali i razni drugi alati, naročito električni, čame u tami domaćinstva, zauzimaju prostor, a tu je i pitanje ekološkog odlaganja kad alatu prođe vek.

Pročitajte o nekim zanimljivim projektima koji najavljuju doba ekonomije deljenja.

Objavljeno 2. marta 2018.

Чланак Deljenje umesto posedovanja u poslovanju budućnosti се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

O budućnosti rada i poslovanja:

• Embracing Progress: Next Steps For The Future Of Work — autor A. Sophie Wade
• The Inevitable: Understanding the 12 Technological Forces That Will Shape Our Future 1st Edition — autor Kevin Kelly
• Machine, Platform, Crowd: Harnessing Our Digital Future — autor Andrew McAfee
• Hillbilly Elegy — autor J. D. Vance
• Reset: My Fight for Inclusion and Lasting Change — autor Ellen Pao
• Hit Refresh: The Quest to Rediscover Microsoft’s Soul and Imagine a Better Future for Everyone — autor Satya Nadella
• Lead and Disrupt: How to Solve the Innovator’s Dilemma — autor Professor Charles O’Reilly and Michael Tushman
• Reinventing Organizations: An Illustrated Invitation to Join the Conversation on Next-Stage Organizations — autor Frederic Laloux (Author),‎ Etienne Appert
• Influencing Virtual Teams: 17 Tactics That Get Things Done with Your Remote Employees — autor Hassan Osman
• Thank You For Being Late: An Optimist’s Guide to Thriving In The Age of Accelerations — autor Thomas Friedman
• The Gig Economy: The Complete Guide to Getting Better Work, Taking More Time Off, and Financing the Life You Want — autor Diane Mulcahy
• The Startup Way — autor Eric Ries
• The Million Dollar, One-Person Business — autor Elaine Pofeldt
• WTF?: What’s the Future and Why It’s Up to Us — autor Tim O’Reilly

O budućnosti gradova:

• The Road Taken: The History and Future of America’s Infrastructure — autor Henry Petroski
• Future Cities: 42 Insights and Interviews with Influencers, Startups, Investors — autor Stefano L. Tresca

Budućnost obrazovanja:

• The Future Of Higher Education: How Emerging Technologies Will Change Education Forever — autor Lasse Rouhiainen
• Robot-Proof: Higher Education in the Age of Artificial Intelligence (MIT Press) — autor Joseph E. Aoun
• The New Education: How to Revolutionize the University to Prepare Students for a World In Flux — autor Cathy N. Davidson
• Most Likely to Succeed: Preparing Our Kids for the Innovation Era — autor Tony Wagner

Izvor: WEF

Objavljeno 27. februara 2018.

Чланак Želite da pokrenete samostalni biznis u epohi koja dolazi? Pročitajte pre toga ove knjige. се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

1. Kraj godine je ciklus trošenja

Sve valute padaju krajem godine, jer je to vreme izobilja i trošenja, a pošto se pretpostavlja da je dobar deo učesnika u trgovini bitkoinima iz redova finansijskih spekulanata, to je razumljivo da ova vrsta investitora krajem godine prodaje kupljeno tokom godine.

2. Najava nove verzije Bitkoina – Bitcoin Cash

Coinbay, najveća svetska menjačnica Bitkoina bila je najavila da će uvesti novu vrstu valute – Bitcoin cash, ali je trgovanje odmah zaustavljeno jer se sumnjalo da insajderi imaju pristup informacijama o trgovanju. To je odmah oborilo trgovinu bitkoinom.

3. Pojava alternativnih valuta – tzv. altoina. Neki investitori su najavili da će više ulagati u Cardano, Tron i sl. valute. To je izazvalo potres tržišta bitkoina, a potom i ukupnog tržišta alternativnih valuta.

4. Kitovi su se pokrenuli. Grupa velikih investitora za koje se pretpostavlja da su vlasnici 40 odsto bitkoina, po pretpostavci nekih analitičkih centara, npr Blumberga, rešila je u međusobnom dogovoru da intenzivno međusobno trguje kako bi veštački naduvala vrednost bitkoina, a potom su ih tako naduvane po vrednosti prodali, čime su automatski doveli i do pada potražnje.

5. Naglo trgovanje bitkoinima i altkoinima u Južnoj Koreji i hakovanje od strane Severne Koreje. Tokom novembra ogroman broj Južnokorejanaca je trgovao bitkoinima, sve dok najveća menjačnica u Južnoj Koreji nije zatvorena, jer se sumnjalo da su hakeri iz Severne Koreje provalili i zaplenili 17 odsto vrednosti bitkoina na tržištu te zemlje. Time je palo poverenje i trgovina u dobrom delu Azije.

6. Bitkoin je stvarno bio balon. Ovaj uzrok je najmanje moguć, s obzirom da je Bitkoin i ranije imao padove, ali se potom munjevito dizao. S obzirom na činjenicu da je tek par miliona ljudi uključeno u trgovinu ovom kriptovalutom, to je njen potencijal i dalje ogroman.

U 2017. godini ova kriptovaluta je skočila 1.800%, ali takav rast se ne predviđa ove godine.

Teze da je bitkoin virtuelna valuta i da nije siguran kao postojeće priznate valute – sigurno nije održiva. Prvo, danas su sve svetske valute manje-više virtuelne jer iza njih ne stoji ni ekvivalent u zlatu, niti u robi ili nečemu drugom. Centralne banke mogu da utiču na kurs valute u odnosu na drugu, i da joj veštački podižu i smanjuju vrednost a veliki igrači zarađuju na dnevnom nivou trgovinom devizama, čime takođe čine veštačke oscilacije vrednosti neke valute. Drugo, na vrednost valute utiče i prodaja tzv hartija od vrednosti, koje su se tek pokazale kao špekulantske. Kriza 2008. godine je i nastala kada su velike banke i hipotekarni fondovi prodavali derivate nenaplativih kredita kao vrhunske AAA vrednosne papire. Poverioci su time izgubili hiljade milijardi dolara, niko nije odgovarao, a gubitak su nadomestili državni fondovi, čime je teret rizika prebačen na obične građane. Bitkoin, naravno, može biti veštački naduvavan na jednostavan način da dva učesnika jedan drugom mogu prodavati beskonačno i time dizati vrednost sve dok ne uvuku druge da isto tako rade i time veštački stvore potražnju. Ipak, rizik je daleko manji nego kod trgovine zvaničnim valutama i više je fer, jer sigurno gubitak neće prevaliti na javne fondove, već svaki učesnik bitkoin trgovine sam snosi svoje gubitke.

Velike svetske finansijske institucije još ne znaju da li da se usprotive kriptovalutama ili da se podrže investiranje u njih, o čemu se raspravljalo i na ovogodišnjem Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

Pošto je tržište trgovine kriptovalutama veliko, otuda finansijske institucije više ne mogu da ignorišu njihov značaj. Čak je i izvršni direktor „JP Morgan“, jedan od najglasnijih protivnika kriptovaluta, nedavno izjavio da „žali što je bitkoin nazvao prevarom“.

Чланак Bitkoin je pao ispod 10.000 dolara – šta su razlozi i kakve su perspektive се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

Zaista, ako uzmemo porodicu kao celinu, ne treba mnogo napora da se shvati da je upravljanje porodičnim finansijama, bilo da su dnevni troškovi ili godišnje investicije, dosta slično organizaciji u preduzeću koje vodi poslovanje kroz projekte. Svaki od projekata može imati svoj specifičan cilj.

Delove našeg porodičnog „preduzeća“ smo u ovoj tabeli postavili kao – egzistencijalne, tu bi bili troškovi „održavanja“ našeg porodičnog i ličnog života. Kao poseban projekat posmatramo naš dom i njemu namenjujemo tekuće i investicione aktivnosti odnosno troškove. Treća celina je tehnika, a to je sve ono što nam od aparata i uređaja pomaže da unapredimo življenje. Preostali projekti su putovanja, doživljaji zajedništva i razni događaji kao male prekretnice u postojanju porodice. Na kraju tabele dajemo i dva poslovna projekta koje porodica može pokrenuti – jedan analogni i jedan digitalni.

Koraci u popunjavanju tabele: a) najpre promislite generalno o ovim delovima porodičnog života kao poduhvatima i internim procesima u kojima se vaša porodica nalazi i može da se nalazi u ovoj godini, a onda u listu Suma upišite u naslovu ime vaše porodice b) odredite pojedinačne ciljeve vaših ovogodišnjih projekata, tj. realistične, potrebne, dostižne domete u godini kao vremenskoj odrednici za već pomenute male celine vašeg porodičnog/ličnog života – npr u delu tehnika to može biti nabavka nekih novih uređaja; c) budžet svakog porodičnog „projekta“ sadrži prihodnu i rashodnu stranu, napravite grubu procenu troškova i prihoda, na osnovu iskustva, tj. dosadašnjih primanja i ulaganja i to unesite u kolonu C; d) rashode vodite mesečno, njihov zbir pokazivaće se u koloni D; na početku svakog meseca unesite u red 6 početni saldo, da bi vam se ispod tabele Prihoda pokazivalo stanje gotovine po mesecima; e) kolona E u tabeli pokazivaće razliku između planiranog i realizovanog; ukoliko probijete budžetsku stavku tokom godine, možete je izmeniti kad izvršite rebalans, recimo na polovini godine; f) u listu Suma iskazuju se sumarno svi vaši prihodi i rashodi odnosno troškovi, kao i njihova struktura po projektima i izvorima prihoda.

Alchemist vam želi uspešnu porodičnu godinu, a ako želite da pokrenete porodičnu kompaniju, mi smo vam na usluzi!

Preuzmite tabelu porodičnih finansija

Чланак Poklanjamo vam tabelu porodičnih finansija се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

Kancelarija Alchemista radiće od 15. januara, kada će primati upite za faktoring i eskont menica.

Чланак Srećni praznici се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

• Veštačka inteligencija će kreirati puno radnih mesta, ne nužno masovnu nezaposlenost, ali samo ako pametno upravljamo inovacijama

Vekovima je tehnologija izazivala strah kod ljudi da će postati suvišni i da će ih zameniti mašine. Ipak, mašine prave ljudi, zar ne. Ako će i budućnosti čovek ostati glavni faktor za proizvodnju mašina, automatizacija uopšte ne mora biti sumorna. Tačno je, kaže Kasriel, da će neka radna mesta nestati kao nepotrebna. Ali brojna zanimanja će biti veoma potrebna u sledećih tri decenije. Na primer, nestaće kancelarijski i administrativni poslovi, ali će porasti potreba za novozaposlenima u sektoru finansija i poslovnih operacija. Ljude u proizvodnji zameniće roboti, u to nema sumnje, ali sistemom organizacije rada robotima i za postavljanje automatizovane proizvodnje trebaju novi ljudi. Nove ekonomije tražiće i dalje dobre matematičare a broj potrebnih kvalifikovanih stručnjaka za kompjuterske sisteme biće ogroman. Novi dizajn gradova tražiće sve više inženjera i arhitekata. Takođe će porasti broj angažovanih radnika u industriji obrazovanja. Nestaće potreba za radnicima u umetnostima, zabavi, sportu, medijima, neće toliko trebati ni pravnika, jer će aplikacije raditi za nas. Ljudi će biti sve manje i u transportu, održavanju, izgradnji – uspešno će ih zameniti pametne mašine. Ako hoćemo da budemo precizni, neće nedostajati ljudi u ovim pomenutim oblastima, već uspešno obučenih i kvalifikovanih znalaca. Razlog je što znanje brzo zastareva i svet postaje sve ubrzaniji. Zato moramo adekvatno pripremiti ljude za mnoge dinamične poslove budućnosti.

• Gradovi će se nadmetati za pamet

Kompanije Amazon je nedavno izašla sa planom da namerava da uloži 5 milijardi dolara u izgradnju drugog poslovnog centra i dobio je ponudu više od 200 gradova širom SAD da tu investiciju realizuju upravo kod njih. Uprave gradova su čak organizovale kampanje za pridobijanje pažnje menadžmenta, ali ih je sa istinom suočio gradonačelnik grada San Hoze u Kaliforniji. On je rekao da kompanije kao što su Amazon dolaze tamo gde su talenti, odnosno ljudi koji imaju znanja i veštine za rad u IT sektoru, a ne tamo gde su bolji lokacijski uslovi. Kasriel smatra da će ljudi živeti u gradovima po svom izboru, a ne onima koji su najbliži mestu gde rade. Gradovi po izboru radne snage budućnosti imaju određene „vibracije“ u tome što će ponuditi atraktivne životne mogućnosti u tehnološkim okruženjima.

• Većina radne snage 2027. godine biće frilenseri

Danas više od trećine radne snage u SAD čine frilenseri, odnosno 36 odsto ili 57 miliona ljudi. Stalno zaposlenih danas je u Americi oko 103 miliona, dok je projekcija za 2027. godinu da će stalno zaposlenih biti 83,4 miliona a frilensera 86,5 miliona ljudi. Frilenseri će biti zapošljavani i od strane velikih kompanija, čak je trend da kompanije manje zapošljavaju za stalno, a da sve više poslova autsorsuju. Frilenseri su populacija koja se najbrže dodatno edukuje ili prekvalifikuje.

• Obrazovanje će biti korenito promenjeno

Stara je teza da je obrazovni sistem današnjice potpuno neadekvatan za tržište rada. O tome su govorili mnogi stručnjaci za obrazovanje i razvoj ljudskih resursa, među kojima i najveći guru za obrazovanje, Ken Robinson. Današnji obrazovni profili uglavnom su zastareli još dok su na školovanju, jer se obrazovni sistemi i dalje drže na temeljima iz doba prve industrijske revolucije. Priprema ljudi za radna mesta budućnosti svakako povlači razbijanje postojećih obrazovnih sistema. Buduće škole počivaće na projektnom pristupu i neće više biti moguće da u mladosti npr ljudi odvojeno studiraju matematiku, ekonomiju i da imaju umetničku školu, a onda da uspešno rešavaju složene poslovne probleme danas. Potrebno je da se znanja integrišu i da budu relevantna za određene radne pozicije, jer će se radni zadaci raditi na projektnom principu. Ljudi će u budućnosti raditi po specifičnim projektima, a ne na određenim radnim mestima.

WEF/H100.Biz/A.Đ.

Objavljeno 14. decembra 2017.

Чланак Četiri ključna predviđanja o poslovima u doba veštačke inteligencije се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

Reč je o radu dvojice istraživača iz socijalne psihologije, Dejvidu Daningu i Džastinu Krugeru, sa Univerziteta u Mičigenu i Njujorku, koji su 1999. godine radili na seriji istraživanja ovog fenomena. Iako su koristili eufemizme u naučnom opisu ove pojave koja se svodi na različite efekte ljudske samouobrazilje da su bolji nego što jesu, pojava se pojednostavljeno može reći i na sledeći način: Glupi ljudi su glupi da shvate da su glupi. Zaista, u istraživanjima Krugera i Daninga, što su ispitanici bili nekompetentniji to su sebe sve bolje ocenjivali. Drugim rečima, potpuno nekompetentni, sumnjivo inteligentni ljudi su sebi davali najviše ocene i svrstavali sebe u najinteligentnije i najkompetentnije osobe. Ogromna većina ljudi ne ume da ispravno logički zaključuje, ipak, oni koji govore najveće gluposti, ističu svoju superiornu pamet i briljantan um kao svoju najvažniju osobinu. Oni, prosto, ne umeju ni da shvate razmere svog neznanja i gluposti da to ističu. Činjenica je da ovakvi ljudi vole da polemišu i da u polemici budu veoma agresivni u odbrani svojih stavova. Ipak, pošto su nekompetentni u oblasti u kojoj žele da budu polemičari, nisu u stanju da procene kada ih kompetentan sagovornik pobeđuje argumentima, pa su uvereni na osnovu drugih efekata svog nastupa, da su pobednici debate.

Daning-Krugerov efekat odnosi se i na kvalifikovane ljude, koji nisu glupi. Ovo što se tako drastično dešava glupima, dešava se čak i stručnjacima koji su svesni koliko znaju, ali polaze od uverenja da drugi stručnjaci znaju isto toliko koliko i oni. Dakle, u osnovi njihove pogreške jeste predubeđenje da drugi ljudi ne znaju više. Gore u ovoj diskusiji „kvalifikovanih“ sagovornika prolazi onaj kvalifikovaniji. Jer, njegovi argumenti ne dopiru do ovog što manje zna, štaviše, napor da ubedi svog manje učenog kolegu da nije u pravu, rezultira razgoropađenim stavom manje učenog, koji je tada sklon da posegne i za potpuno neakademskim argumentima, da bi samom sebi dokazao svoju samouverenost. Stara je izreka Ne raspravljaj se sa budalom, jer ljudi neće primetiti razliku. Daning dodaje – ako ste svesni da se raspravljate s budalom, morate biti sigurni da to ne misli i vaš sagovornik.

Kako da pobedimo sebe i sprečimo Daning-Krugerov efekat?

Prvo, time što ćemo od ljudi, za koje znamo da su osobe sa integritetom i kompetentne u svojoj oblasti rada, tražiti povratnu informaciju o našem znanju, radu i sl.

Drugo, time što ćemo se stalno usavršavati i biti kritični prema sebi i svom znanju i sposobnostima čime ćemo uspešno da sprečavamo situacije u kojima ćemo težiti da pokažemo da smo bolji nego što jesmo.

A.M.Đ.

Objavljeno 7. decembra 2017.

Чланак Zašto glupi ljudi ne mogu da znaju da su glupi се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

1. Cena preduzeća / Tok gotovine

Ovaj racio se dobija time što upoređuje vrednost kapitala kompanije sa gotovinom u operacijama  – Cash from Operations (OCF) – koja je prijavljena uz Izjavu o novčanim tokovima. Investitori često preferiraju korišćenje vrednosti novčanih tokova i neto prihoda.

Formula je: Cena / gotovinski tok = tržišni kapital / tokovi gotovine iz poslovanja

2. Cena privrednog društva / vrednost materijalnih sredstava

Opipljiv kapital (TCE – Tangible Common Equity) upoređuje tržišnu vrednost kapitala preduzeća sa knjigovodstvenom vrednošću opipljive tj. materijalne vrednosti kapitala. Opipljiv kapital odvaja gudvil i nematerijalna sredstva iz navedenog ukupnog kapitala, jer ova sredstva često imaju malo prodajne vrednosti u stečaju. Opipljiv kapital je postao popularan tokom ekonomske krize 2008-2009, jer je bankama i finansijskim institucijama davao strožiji standard zdravlja bilansa stanja iz perspektive ulagača odnosno deoničara.

Formula: Opipljiv kapital = kapital – gudvil i nematerijalna sredstva

3. Vrednost privrednog društva kroz veličinu prihoda

Ovaj racio nam pomaže da vidimo koliko je vrednost svakog dinara kompanije u strukturi prihoda preduzeća. Visoke margine profita najčešće su u korelaciji sa velikim prihodima.

Formula: EV/Prihod      (EV=Enterprise Value)

4. P/E racio

Koeficijent Cena preduzeća/Zarada pokazuje koliku vrednost investitori žele da plate za deonice.

Formula: Berzanska vrednost / Zarada

5. Vrednost privrednog društva / investirani kapital

Ovaj racio meri vrednost kompanije u svakom dinaru kapitala koji su uložili deoničari i kreditori.

Formula: Investirani kapital = ukupni kapital + ukupni dug

6. Vrednost privrednog društva / EBITDA

EBITDA (Earnings before Interest, Taxes, Depreciation and Amortization) znači Zarada ili Profit pre nego što se oduzme Kamata, Porez na dobit i Amortizacija. Računa se iz bilansa uspeha i pokazuje koliko kompanija može da stvori operativne gotovine. Na osnovu ovog racija se može odrediti stopa rasta kompanije, tj. vrednost svakog dinara kompanije u dinaru EBITDA.

Formula: EV/EBITDA

7. Vrednost privrednog društva / EBIT

EBIT je Zarada pre oduzimanja kamate i poreza na dobit i na isti način meri vrednost preduzeća u svakom dinaru EBITa.

Formula: EV/EBIT

8. Vrednost privrednog društva / (EBITDA – Capex)

Obračun kapitalnih troškova (Capex) je manje subjektivan nego amortizacija. Kada su kapitalni troškovi ciklični ili grupisani, analitičari izračunavaju ovaj odnos koristeći trogodišnje prosečne kapitalne izdatke.

Formula: EV/(EBITDA – Capex)

9. EV/Vrednost tokova gotovine

Ovaj racio meri svaki dinar u vrednosti preduzeća za svaki dinar slobodnog novčanog toka. Na ovaj način se vidi potreba preduzeća za obrtnim kapitalom s obzirom da su prilivi i odlivi u vezi sa primicima i izdacima prikazani u izveštaju o tokovima gotovine.

Formula: Slobodan gotovinski tok = gotovinski tokovi iz poslovanja + gotovinski tokovi iz ulaganja

10. Cena preduzeća / Običan kapital

Ovaj kooeficijent služi da upoređuje tržišnu vrednost kapitala kompanije sa iznosom običnog kapitala koji je naveden u bilansu stanja. Koeficijent cene primenjuje se prilikom procene rizika za kompaniju da ode u bankrot. Tržišna kapitalizacija je tržišna vrednost u trenutku neisplaćenih akcija društva sa kojima se javno trguje, što je jednako ceni akcije u tom trenutku.

Cena preduzeća / običan kapital = Tržišna kapitalizacija / običan kapital.

A.M.Đ.

Objavljeno 30. novembra 2017.

Чланак 10 racija koje morate znati ako želite da procenite vrednost svog biznisa се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

Nedisciplinu u plaćanju analizirala je i Agencija za privredne registre. Finansijski izveštaji za prošlu godinu pokazali su da samo dve kompanije u Srbiji brže plaćaju svoje dugove prema dobavljačima, nego što se namiruju od svojih dužnika. Reč je o jednom konditoru i jednom proizvođaču smrznute hrane. Praksa je suprotna, a što je kompanija veća i značajnija, rokovi se protežu unedogled. Jedan trgovinski lanac zato naplati svoja potraživanja za 28 dana, ali svoje dobavljače plaća u proseku posle 103 dana. Njihova direktna konkurencija se naplaćuje za 36, a plaća za 117 dana. Jedno od najvećih državnih preduzeća, iz energetskog sektora, svoje obaveze plaća u roku od 128 dana u proseku, dok svoja potraživanja naplaćuje za 79 dana.

Kada je reč o anketi „Mreže za poslovnu podršku“, najstrpljiviji su izvođači radova u elektroenergetici i na gasnim postrojenjima i mrežama. Oni novac čekaju 219 dana, a izvođači građevinskih radova 203 dana. Proizvođači hrane čekaju 164, a tekstilci dan kraće. S druge strane, bankari po ovoj anketi dobijaju naplatu u roku od 13 dana, a vlasnici smeštaja 53 dana.

– U odnosu na 2016. godinu, kada je prosečna zaduženost anketirane firme bila 196,5 odsto u odnosu na visinu upisanog kapitala, zaduženost je nastavila da raste i sada iznosi 202,7 odsto u odnosu na visinu kapitala – navodi se u saopštenju „Mreže za poslovnu podršku“. Ovo znači da je rizik od bankrotstva firmi koje posluju u Srbiji i dalje ekstremno visok, a u tome prednjače preduzetnici, mikro i mala preduzeća.

Zakona se, nažalost, ne drže ni državne institucije. Registar koji vodi Ministarstvo finansija otkriva da republički budžetski korisnici nisu u roku od 45 dana izmirili oko 13,4 milijarde dinara obaveza. Lokal nije na vreme podmirio potraživanja „teška“ oko 14,3 miliona dinara.

Najveći broj firmi kuburi sa izmirenjem parafiskalnih nameta. One su prve na listi poverilaca kod 29,7 odsto ispitanih. Bankama za kredite i pozajmice najviše duguje 28,4 odsto anketiranih, dok dobavljačima najviše duguje 21,5 odsto učesnika ankete. Dugovanja prema državi za poreske namete, carine i akcize, prva su na listi kod 11,3 odsto ispitanih.

Izvor Večernje novosti / Virtuelni institut

Objavljeno 26. novembra 2017.

#Faktoring

Чланак Energetika i građevinska industrija najteže do naplate се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

Nema masovne kupovine, umesto robe prodaje se usluga

Ako biste nešto hteli da kupite i zakoračite u prodavnicu košulja godine 2023. verovatno ćete ući u veoma neobično dizajnirani prostor, u kome ćete zateći harizmatičnog prodavca, koji je dobro plaćen da vas animira i učini zadovoljnim samim doživljajem kupovine. Iako ste došli radi košulja, prodavac će vam ponuditi da se udobno smestite, popijete omiljeno piće, nije neobično da vam tom prilikom priđe manikir i ponudi vam tretman, sve u funkciji vaše udobnosti, opuštanja i otvaranja za kupovinu. Sigurno je da biste u kupovinu krenuli i sa prijateljima, pa bi to bilo omogućeno i njima. Gotovo je nemoguće da pored svega pruženog, kupac napusti prodavnicu a da ništa ne kupi. Analize su pokazale da u današnje vreme sveopšte „razmaženosti“, kupca treba odobrovoljiti, kako biste ga zadržali i omogućili više vremena za zatvaranje prodaje, budući da veliki broj ulazi, proba i ne kupuje, već ide dalje. Nakon predstavljanja odeće, kupac pravi odabir nekoliko i onda mu se dostavljaju na kućnu adresu, gde on proba, zadržava one koje kupuje, a po ostale ponovo dolazi neko iz prodavnice i vraća ih. Kupac, naravno, kupovinu obavlja elektronski, verovatno u roku od par dana, možda i duže. Na ovaj način bi se, prema procenama futurologa kupovine, uglavnom obavljala prodaja već za nekoliko godina. Ostala dominantna prodaja bi bila elektronska, odnosno putem e-prodavnica. Može se slobodno reći da svi drugi vidovi konvencionalne prodaje, kao što su masovna kupovina, kupovina u šoping molovima i tržnim centrima odlaze u istoriju. Čekanje u redovima na kasi sasvim sigurno biće neoprostivo za kupca u dekadi nakon 2020. i to će kao praksa biti napušteno. Kupac je redak i njemu je sve podređeno.

Tehnološke inovacije u kupovini

Kako smo opisali, osnovno načelo buduće trgovine biće Zabavi se kod nas, a onda probaj kod kuće pre nego što kupiš.

Ostale odlike kupovine budućnosti biće takođe obeležene ovim karakteristikama:

1. Biometrijske mere – aplikacija u samoj trgovini će očitati figuru kupca i odmah mu odrediti broj, a kupac će u 3D prikazu imati projekciju sebe u raznim bojama i tipovima artikala koje kupuje, bez potrebe da proba i vidi se u ogledalu. Ovo će biti omogućeno i van same radnje, npr dok sedite na parkingu možete virtuelno posetiti prodavnicu u kojoj ste već bili i virtuelno probati nove modele, potom ih jednim klikom naručiti za dodatnu kućnu probu i odlučivanje.
2. Prodavnice će biti pametne – ne samo da ćete čim kročite biti predmet obrade svih podataka, počev od fizičkog izgleda, raspoloženja na osnovu mimike, već će računar koji to obrađuje prizvati na osnovu snimka podatak o vašoj prethodnoj kupovini bilo u toj ili nekoj drugoj prodavnici istog brenda, ili čak putem e-kupovine. Moraće biti doneseni novi propisi o ovakvoj obradi podataka.
3. S obzirom da idemo ka društvu bez keša, plaćanje će biti na osnovu skeniranja zenice oka ili na neki drugi način „na manje od klika“. Drugi pretežni model kod kupovine sa korpom ili kolicima jeste da će prilikom ubacivanja svakog artikla na korpi ili kolicima biti  prikazana cena i ukupan iznos kupljenih proizvoda, a prolaskom kroz izlaz iz prodavnice automatski će biti skidan iznos sa vašeg računa, bez potrebe da provlačite kartice ili vadite novčanik.

Na osnovu ovoga možemo zaključiti da će klasični prodavci izgubiti posao, biće zamenjeni aplikacijama i vrlo sofisticiranim harizmatičnim voditeljima prodavnice. Preostali deo sveta kupovine biće internet prodavnice i maksimalan kvalitet nabavke i postprodajnih usluga. Ako se bavite trgovinom, naša preporuka je da već danas krenete postepeno u susret ovim promenama i da zamislite svoju prodavnicu ili butik kako će izgledati sa ovim tehnološko-marketinškim inovacijama za 5 ili 7 godina. Ako ne možete da zamislite, onda verovatno da vaša prodavnica neće ni postojati, jer vaša vizija nije u skladu sa vremenom koje dolazi.

A.M.Đ.

Objavljeno 22. novembra 2017.

#Biznis2020

Pročitajte i ovo: Svi će trgovati ali prodavnica neće biti

Чланак Revolucija u maloprodaji zasniva se na doživljaju i tehnološkim inovacijama се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

1. Scribble – olovka ili bojica koja s jedne strane ima senzor/skener boja, a sa druge otvor za boju izazvala je veliku pažnju kada se pojavila na tržištu pre tri godine. Senzor može detektovati 16 miliona boja, a sama Scribble olovka memoriše 100.000 boja koje su upotrebljene. Boje proizvodi na modelu RGB. Pogledajte namenu ove elektronske bojice:

2. Višenamenska školska torba (Repurpose) – torba je napravljena za školarce iz afričkih krajeva pogođenih siromaštvom. Na primer, samo u Južnoj Africi, svakodnevno više od 11 miliona đaka pešaka prevaljuje veliku udaljenost do škole, a troje od njih, zbog saobraćajnih nesreća, nikada ne dođe do kuće. Uveče, po povratku iz škole, pišu zadatke uz otrovne kerozinske lampe. Ova školska torba napravljena je od recikliranih plastičnih kesa i torbi. Na torbi je ugrađen solarni panel kojim se torba napaja sunčevom energijom dok dete korača po suncu. Uveče torba emituje do 12 sati svetlosti dovoljne da dete može da čita i piše, izbegavajući otrovnu i opasnu kerozinsku lampu.

3. Ambulantni dron – ovo je izum farmaceutske kompanije QuiQui iz San Franciska, koja neprekidno 24 sata i 7 dana u nedelji isporučuje lekove i apotekarske recepte za samo 15 minuta i to pomoću drona. Sličan izum postoji u Nemačkoj, kroz uređaj zvani Defikopter koji isporučuje defibrilatore za pacijente koji imaju srčani napad, i to pre nego što stigne zvanična prva pomoć iz obližnje ambulante.

4. Spritz – pročitajte brzo roman preko aplikacije, poručuje ovaj tehnološki izum namenjen ljudima koji brzo čitaju. Spritz je tehnološka inovacija zasnovana na istraživanju da većina ljudi može da čita do 600 reči u minuti. Na osnovu toga Spritz kao svojevrsna elektronska knjiga ubrzava čitanje romana i omogućava da ga čitate brzo, prikazujući svaku reč po jednu sekundu na ekranu veličine 300 piksela. Prosečan čitalac čita brzinom od 220 reči u minuti, dok postoje i ljudi koji mogu da dostignu čak 1.000 reči u minuti. Brzo čitanje je naravno, ušteda vremena, ali je dokazano i put za jačanje neuronskih veza, kojim se poboljšavaju kognitivne sposobnosti.

5. Pumpipumpe – inovacija za one koji su nostalgični za vrednostima starih vremena – kao što su pozajmljivanje, dobrosusedski odnosi, pomoć putniku. I to koristeći analognu tehnologiju. Ideja je prvobitno bila da se na poštansko sanduče nalepi znak pumpe za biciklu, kako bi rekreativac u prolazu, kome je izduvana guma, znao gde može da zazvoni da bi naduvao gumu. Odatle i naziv Pumpipumpe. Šema se potom razvila u niz simbola, koji ljudi u vidu nalepnica stavljaju na svoje poštansko sanduče da bi svojim komšijama naznačili sve stvari koje nude na korišćenje. Oni koji žele da učestvuju u projektu naručuju komplet nalepnica. Nalepnice se sastoje od malih plavih kvadrata, koji idu čak do ilustracije igračaka, pristupa internetu ili smešnih kostima. Projekat je raširen u Švajcarskoj i Nemačkoj, i košta 5 franaka za novog učesnika. Projekat je odnedavno razvio i mrežu svih korisnika, pa se davaoci stvari mogu pretraživati po simbolima. Do sada je u projekat uključeno oko 8.000 korisnika, ne samo u Švajcarskoj i Nemačkoj, već i u Francuskoj, kao i u drugim evropskim zemljama.

6. Fitnes narukvica za nove studente nastala je na Univerzitetu Oral Roberts u Oklahomi, SAD. Narukvica je istovremeno ručni sat i brojač koraka. Student mora da pređe svakog dana 10.000 koraka da bi dobio kredite potrebne za studiranje. Univerzitet čiji je moto „Ovo nije mesto za male planove“ daje podstrek svojim studentima da stalno budu fizički aktivni, tj. da bez fizičke aktivnosti znanje ne vredi mnogo.

7. Perspecs – to je aplikacija britanske kompanije Trinity Mirror i svrha joj je da svakoj novinskoj vesti o nekom događaju nađe još dve vesti o istom tom događaju, kako bi se izbeglo jednostrano informisanje. Aplikacija Perspecs zapravo radi kao jedinstveni agregator vesti pretražujući stotine informativnih globalnih portala na ključne reči. Aplikacija uključuje sve, levičarske i desničarske poglede, provladine i antivladine medije i bez cenzure daje mogućnost objektivnog informisanja u dobu sveopšte medijske manipulacije.

8. Često putujete i imate presedanja na letovima? Umorili ste se od vučenja ručnog prtljaga po velikim aerodromima? A zašto lepo ne biste seli na taj mali kofer i odvezli se do sledećeg gejta? Za to vam služi Modobag. Možete vašu torbu zajahati a možete je i vući kako ste već navikli. U svakom slučaju, zanimljivo je rešenje.

9. Amazon daljinsko poručivanje proizvoda jeste korak dalje u inovativnom pristupu ove globalne e-prodavnice. Jednostavno kupite wi-fi dugme vašeg omiljenog proizvoda i jednim klikom obezbeđujete da vam Amazon kupi i isporuči ovaj proizvod na kućnu adresu. Specijalno wi-fi Amazon dugme košta 4,99 dolara. Dugme takođe javlja kada vam je proizvod isporučen.

10. Eye-Forcer je izum koji je nastao u Kanadi i rešava roditelje briga kada je u pitanju nadzor nad decom koja previše koriste elektronske uređaje. Reč je o naočarima koja deca nose dok gledaju tablete, računare, androide. Nakon što uređaj utvrdi simptome predugog sedenja, treptanja i sličnih loših navika, koji između ostalih dovode do raznih devijacija, od krive kičme pa do poremećaja pažnje, Eye Forcer automatski isključuje uređaj koji dete drži. U Japanu je urađena slična inovacija za odrasle, koja opominje osobu ako drema, umorno trepće ili na sličan način pokazuje simptome neaktivnosti.

A.M.Đ.

Objavljeno 9. novembra 2017.

#Biznis2020

Чланак Svet je preplavljen jednostavnim neobičnim inovacijama – predstavljamo 10 odabranih се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

Iako je neuspeh odlična prilika za razvoj, jer radi se samo o tome da je potrebno sagledati situaciju na pravi način, ljudi u neuspešnim situacijama uglavnom očajavaju. Onih koji izvuku pouku i nauče lekciju je malo, i zato greške uglavnom ponavljaju. Neki zaista i uspeju da se pomere iz klopke neuspešnih pokušaja i takvi se uglavnom dobro postavljaju i daju dobre odgovore na neka od sledećih pitanja:

• Šta sam hteo-la da ostvarim?
• Šta sam do sad ostvario-la?
• Koje sam povratne informacije kroz ovo iskustvo stekao-la?
• Šta sam iz njih naučio-la?
• Kako mogu pametno (pozitivno) da iskoristim to što sam do sada naučio-la?
• Kako ću meriti buduća napredovanja /uspeh?

Slabo edukovani u pogledu savremenih marketinških znanja, preduzetnici i vlasnici malog biznisa u Srbiji uglavnom zbunjeno, sa nepoverenjem i uz mnogo ograđivanja reaguju na povratnu informaciju o njihovom proizvodu. Nisu pošli od uverenja da je povratna informacija dragoceni dar koji jedan preduzetnik može dobiti od svojih potencijalnih kupaca. Zato je ovo uverenje o važnosti povratne informacije na raznim nivoima (ličnom – od saradnika, prijatelja o nama, poslovnom – od kupaca o našem proizvodu i poslovanju, koncepcijskom – svaki neuspeh je povratna informacija, i zapravo, dragocena prilika za razvoj).

Proučavajući  obrasce mišljenja i komunikacije uočavaju se određene “greške u mišljenju” i to su tri fatalna mentalna stava koja svaki biznis mogu dovesti do propasti:

1. Generalizacije (preterano uopštavanje)

o   Primer: Jedan potencijalni saradnik nije zainteresovan. Zaključak: svi su oni isti, njih ovo ne interesuje.

2.  Selektivno brisanje (fokus na jedan, svedeni, aspekt situacije dok se ostali aspekti zanemaruju, brišu).

o   Primer: U toku razgovora izgovorio je primedbu na naš proizvod. Garant smo uprskali i nećemo uspeti da prodamo… (A šta je sa ostatkom toka razgovora?!)

3. Apsoluti (obrasci apsolutnih nemogućnosti ili ”moranja”)

o   Primer: Nema šanse da se to desi… Ja to ne mogu… Ja to moram… Neću da menjam proizvod za koji sam emotivno vezan-a…

Ovo su samo neki primeri grešaka u mišljenju, ili emotivnog razmišljanja, koji odgovaraju stanju viđenom među populacijom preduzetnika i vlasnika malih biznisa u Srbiji.

Takvim pogrešnim razmišljanjem (nećemo ulaziti u psihološke razloge ove pojave) ukidamo sebi mnoge mogućnosti, smanjujemo samouverenost i odričemo ličnu odgovornost u datim situacijama. Nema boljeg recepta za nazadovanje. Nasuprot tome, potpuno preuzimanje odgovornosti za dešavanja u našem životu je ključ da se razvijemo kao odrasla ličnost, sposobna da se uspešno nosi sa izazovima preduzetničkog posla. Kako se prepoznaje preuzimanje odgovornosti? Tako što čujete preduzetnika da kaže:

• Nisam pozvao dovoljno ljudi, zato nemam veliku mrežu kontakata. Umesto: Ljudi nisu zainteresovani.
• Nisam krenuo na vreme.  Umesto: nemoguća je gužva, svi kasne.
• Nisam bio dovoljno uporan da zakažem taj sastanak. Umesto: do njega se ne može doći.

Ovo, naravno, nije ni malo lako, ali početno uverenje da je nešto uopšte moguće je veliki prvi korak.

M. D – A.M.Đ

Objavljeno 2. novembra 2017.

#Biznis2020

Чланак Tri mentalna stava koja preduzetnika vode u propast се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

1. Promenite rutinu.

U mnogim prilikama, održavanje dobrog plana je od velike pomoći. Npr, ako se svakog jutra budite u isto vreme. Ili ako imate svoj uhodan način da svakodnevno bacite svoje poslovno koplje ka svom cilju, bez obzira šta je to.

Međutim, rutina može inhibirati našu kreativnost. Ponekad, da biste samo ponovo pogurali inovativnost da poteče, potrebno je malo promeniti stvari. Zato, mala promena može biti od koristi. Na primer, pomerite redovni jutarnji sastanak koji se održava u isto vreme zarad dodatnog sata sna. Možda vašem mozgu treba malo predaha, da bi otključao novi rezervoar ideja. Ili za taj sat možda možete pročitati nešto zaista novo.

Čitate iste internet novine svakog jutra? Ili gledate iste jutarnje emisije? Promenite. Internet izvori vesti, televizijski kanali, sve to može dati drugačiju perspektivu i poglede, pa i vizije.

2. Ćutite.

Kao šef, sigurno ste bombardovani pitanjima za koje vam se traže odgovori. To ume da laska i vas može dovesti do uverenja da imate pouzdano sredstvo da dokažete da donosite dobre odluke. Međutim, ovo što stalno činite da ste na raspolaganju drugima može dovesti do kreativne suše. Zato što ste stalno u iskušenju da na sličnu situaciju odgovorite na istovetan način kao i do sada. Na taj način su odluke predvidive i neinspirišuće. Toliko dajete saveta, da nemate mnogo vremena da osmislite nove ideje… Umesto toga, pokušajte da učite slušajući i gledajući, manje pričajte, ostavite vremena da mislite i da razvijate nova rešenja i nove pristupe.

3. Naterajte sebe da smislite 100 ideja.

Kada uhvatim sebe da mi manjka ideja, vratim se jednoj vežbi koju sam naučio u školi. Napravim listu 10, 50 ili 100 ideja koje ću napisati na papiru. Pravi broj je nebitan, sve dok se naprežete da taj broj ideja osmislite. I svakog puta kada sam pokušao da iskoristim ovu tehniku, najčešće sam pisao moje uobičajene sumnje.

Nakon što iscrpem inicijalni talas misli, upadnem u oseku kreativnosti. Suština je da se stalno napajate kretanjem napred i da se ne zaglavite u preteranoj analizi nekakvih sitnica.

Ništa nije toliko ludo i besmisleno. Napišite i idite dalje na drugi koncept. Ne zadržavajte se dok ne ispišete traženi broj. Videćete da dok ne ispišete koliko ste zacrtali, vi zapravo gradite kreativni momenat. Kad završite, zaustavite pisanje i ocenite urađeno. Bićete iznenađeni koliko je ideja izašlo, kojih inače ne bi bilo da nije ove tehnike.

4. Putujte.

Rutina zarobljava zbog previše ponavljanja. Imamo iste planove, viđamo iste ljude, idemo na posao istim putem, idemo na ista mesta i posećujemo iste restorane. Lepota koja dolazi sa putovanjem, jeste da nas odlasci na put izvlače iz zone komfora.

Izloženost novim kulturama, ljudima, uvidi u drugačije postojanje i jezici čak dovode naš um u stanje širenja i adaptacije, istovremeno tragajući za mentalnim vežbama. Putujte kad god možete, makar otiđite negde na nedelju dana. Ako je to previše, pokušajte sa vikend izletima, čak i par stotina kilometara može biti dovoljno da zaiskrite sa novim idejama.

Suština sa monotonijom je da preduzmete akciju. Promenite dnevne rituale, prisilite sebe da stalno stvarate ideje. Rutina upravo treba da vas inspiriše da je ukinete.

Marti Fukuta

Izvor: Entrepreneur / H100.biz

Prevod i obrada: A.M.Đ.

Objavljeno: 26. oktobra 2017.

Чланак 4 načina da promenite rutinsko rešavanje poslovnih problema се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

Projekat tokom svog veka prolazi kroz pet životnih faza: Iniciranje (Pokretanje), Planiranje, Implementacija, Monitoring i kontrola, Zatvaranje projekta. Tokom ovih faza projektni tim i projekt menadžer isporučuju (deliver) određene celine na projektu. Isporuke (deliverables) projekta i faze životnog ciklusa ne poklapaju se i nisu podudarni. Isporukama na projektu bavi se projektni tim, dok se upravljanje životnim ciklusom projekta postavlja kao glavni zadatak projekt menadžera.

Same faze životnog ciklusa projekta takođe nisu jasno odeljene. U samom početku projekta istovremeno kreću prve četiri faze, koje se onda pružaju tokom razvoja projekta. Fazu Iniciranja završavamo kada isporučimo projektnu povelju, tj. kada odredimo glavne elemente projekta i kreiramo sliku projekta u malom. U inicijalnoj fazi projekta mi određujemo definiciju projekta (Definition) i kako će projekat izgledati u svojim najvažnijim elementima (Design).

Nakon toga se širi ciklus Planiranja, koji traje sve do zatvaranja projekta, jer je planiranje stalna aktivnost na projektu i radi se neprekidno. Ipak, u projektnoj fazi Planiranja, glavni deo posla u vezi sa planiranjem završavamo kada isporučimo detaljan projektni plan. Projektno planiranje projektni tim prepoznaje kao aktivnosti na razvoju projektne matrice (Development) i na razvrstavanju delova projekta (Deployment), uključujući i njihovo delegiranje svakom članu projektnog tima prema njegovom/njenom delu posla na projektu.

U trećoj i četvrtoj fazi, koje su istovremene, ali logički različite, tj. u fazi Implementacije i Monitoringa & kontrole uglavnom isporučujemo izveštaje o napretku projekta, promene projekta u odnosu na rizike, promene projekta u odnosu na izmene opsega, kao i same rezultate projekta.

Peta i poslednja faza projekta je faza Zatvaranja projekta. U toj fazi, projektni tim konačno otprema (Departure) projekat sponzoru, odnosno vlasniku projekta i projektnim korisnicima. Projekat je otpremljen kao dobro tj. kao određena korist, što se potvrđuje i finalnim izveštajem sponzoru projekta. U fazi zatvaranja projekta projektni tim arhivira dokumentaciju projekta i utvrđuje koje su naučene lekcije projekta (Lessons learned).

Dakle, da sumiramo:

Životni ciklus projekta sadrži sledeće faze i o tome se stara, tj njima upravlja projekt menadžer:

a) Iniciranje

b) Planiranje

c) Implementacija / Monitoring & Kontrola

d) Zatvaranje projekta

Tokom svih faza projekta, projektni tim sa projektnim menadžerom isporučuje sledeće celine projekta ili 5D (Definition, Design, Development, Deployment, Departure):

a) Projektna povelja

b) Projektni plan

c) Izveštaji o napretku projekta

d) Promene projekta (rizici, opseg)

e) Rezultati projekta

f) Finalni izveštaj

g) Arhiva projekta

h) Naučene lekcije na projektu.

Ukoliko želite da u vašem preduzeću uvedete napredno poslovanje kroz vođenje projekata, možete se javiti Alchemistu.

A.M.Đ.

Objavljeno 19. oktobra 2017.

Чланак Projektno upravljanje biznisom je efikasnije се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

Pareto princip je vremenom postala popularna poslovna maksima i polaz za traganje za ovim srazmerama u biznisu. Tako je ustanovljeno da uglavnom 80 procenata prihoda jedne firme dolazi od 20% njenih kupaca. U privatnom životu pravilo se primenjuje npr u slučajevima da sa 20 odsto prijatelja provodimo 80 procenata vremena.

Danas se, eksperimenta radi, Pareto uvodi u svakom poslu i služi kao alat za kontrolu urađenih analiza, ali i kao polazište za postavljanje poslovnih strategija, ključnih pretpostavki poslovanja i slično.

Evo nekih propocija koje su empirijski potvrđene u poslovnoj praksi:

A)  20% stejkholdera vašeg biznisa odlučuje o 80% performansi poslovanja. To uključuje i napor koji vaš tim ima sa stejkholderima – 20% stejkholdera pravi 80 odsto napora u radu. Npr, ako imate ukupno 10 ključnih kupaca ili dobavljača, samo jedan kupac i jedan dobavljač presudno utiču na vaše poslove. Što ih pre prepoznate i utvrdite koji je to kupac ili koja firma prelama vaše nabavke, to bolje za vas.

B) U implementaciji vaših poslovnih projekata, čak 80% postignuća na projektu biva napravljeno sa samo 20% napora koji biva uložen na početku projekta. Nakon toga nastaće duga pauza u implementaciji, kada projektni tim neće prijavljivati značajnije rezultate.

C) Samo 20% članova vašeg tima izneće čak 80 posto rada i uspeha. U odnosu na ostalih 80% članova tima, koji će nekako izneti 20% preostalog rada, postoji i velika razlika u kreiranom kvalitetu.

D) U IT projektima, 80% rada na otklanjaju problema na softverima i aplikacijama odnosi se samo na petinu takvih softvera, dakle 20%. Ostale 4/5 softvera i aplikacija, tj. 80% ostalih projekata ići će bez većih poteškoća. Dakle, 80% programskih problema nastaje zbog 20% projekata.

E) Kad smo kod IT projekata, treba imati u vidu da čak 80% korisnika softvera i aplikacija zapravo koristi samo 20% mogućih alata tj performansi tog softverskog proizvoda. Samo 20% kupaca će koristiti ceo proizvod. U proseku, funkcionalnost softvera ili aplikacije koristiće se samo u 20 odsto njegovih ukupnih mogućnosti. Zato, prvi korak za developera je da otkrije koja je to petina mogućnosti softvera koja će biti najviše korišćena, pa da onda usmeri fokus na taj deo, da bi iz njega eliminisao sve bagove i potpuno ga kastomizovao da bi bio prijateljski za korisnike.

F) Od svih proizvoda i usluga koje imate, samo petina će vam doneti 80% prihoda.

G) Ako ste trgovina, imate verovatno samo 20% uspešnih prodavaca, od svih prodavaca. Ostalih 80% članova vašeg prodajnog tima doneće vam samo petinu od ukupnog broja klijenata.

H) U poslovanju 80% svih žalbi koje dobijate imaćete od samo 20% vaših kupaca tj klijenata. To je, dakle, normalno. Sve što je preko toga govori da vaš proizvod nije dobar i da treba da se povuče sa tržišta. Ne postoji proizvod na koji niko nema primedbi.

Za vaše naravoučenije – Pareto nije iracionalnost u poslovanju, on je neka vrsta aksioma, jer se poima kao vrednost koja se ne dokazuje. Jednostavno uzet, može biti vodilja u traganju za logikom aktivnosti, svrhom poslovanja, uzrokom problema. Može raditi i u analizama odozdo nagore i odozgo nadole.

Kako biva, tek najviše 20 odsto ljudi koji pročita ovaj članak naćiće da im je on koristan.

A.M.Đ.

Objavljeno 12. oktobra 2017.

Чланак Pareto princip u biznisu ili kako pojednostavljeno posmatrati svet се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

Većina ljudi smatra da je dosada suprotna kreativnosti. Po mojoj proceni, nema ničeg pogrešnijeg od toga. Kada počneš da se dosađuješ, tvoj um ti zapravo govori da odlazi od zabavnih stvari, da bi malo razmislio.

Strip u tvojoj glavi je završen. Muzika se ne čuje. Tvoj mentalni projektor je zatreperio na poslednjoj sceni, i gomila sada izlazi iz bioskopa. Ali evo tebe i dalje u zadnjem redu.

Biti u stanju dosade je kao da skroluješ do dna novosti na Fejsbuku i vidiš da nema novih sadržaja. Pa, odlično razrešenje, rekao bih.

Nikada nisam osetio ovu senzaciju ne-stimulacije akutnije nego kada upadnem u siromaštvo čulnih nadražaja. Ko to nije osetio, mogu mu reći da je propustio da oseti šta je to svojevrsna „Kalifornija“. To je kao da si zatvoren u kapsuli u kojoj ne prodire zvuk, ni svetlost, i kao da te prekriva hiljade kilograma soli i vruće vode.

Kada to dostigneš, počinješ da plutaš bez plivanja i voda te ponese tako da više ne osetiš ništa drugo nego krčanje stomaka, lupanje srca i kako ti misli rade. To je valjda najbliži dodir sa utrobom koju čovek može osetiti.

To je užasno dosadno. Prvih 30 minuta, um ne želi da umukne. Plutanje u tom rezervoaru sa samim sobom je kao da si zaključan u ćeliji sa mentalnim bolesnikom. Naklapanje je neprekidno. Ali, nakon nekog vremena, jeziva senzacija mira ti se uspostavi i shvatiš da bez obzira na sve, moraš ostati u tom rezervoaru. I onda kreću ideje. Lavina ideja koja ti se spušta sa svih strana i preplavljuje te.

Pokušavao sam neko vreme da ustanovim šta tačno stoji iza toga da kada si smoren to dovodi do kreativnog iskrenja, ali to nije lako artikulisati. Mislim da mi je sada jasnije. Dosada znači da tvoj mozak radi bez luksuza zabavljanja. Razmislite o tome: većina stvari koju radimo je pokušaj da se eliminiše teret dosade kroz zabavljanje. Mi skrolujemo besomučno kroz društvene mreže, tražeći nešto što će nam dati dozu dopamina. Gledamo neki video da nam prođe vreme i natuknemo slušalice da bismo utihnuli tišinu koja nas okružuje.

Ali, šta biva kada prigrlimo dosadu? Šta onda kad sedimo u neudobnom položaju unutrašnjosti i jednostavno postojimo bez potrebe da pojačamo ton? Mislim da dosada kreira unutrašnji prostor zato što je spoljašnja buka konačno negde iščezla.

Taj tih procep „ničega“ koje osećaš između misli i spoljašnjeg sveta je prvi korak u podešavanju mozga da bude slobodan da bi bio kreativan. Jer tu je mesto gde su tvoje misli zaista neoblikovane i nerazblažene. Te ideje su onda stvarno tvoje. U tom prostoru ti si sirovi ti.

Umesto antistanja koje bi očekivao, jer ne radiš ništa, verovatno ćeš naći beskrajni izvor svežih ideja i inspiracije koja će ti doći, i to taman onda kad pomisliš da nema nade. Dosada je samo druga reč za mirovanje – a to malo mirovanja nam svima zatreba, nije li tako?

Zato, ne plašite se. Zagrliti dosadu jeste super moć 21. veka. Ako je uspete upregnuti, iskusićete snagu koju većina ljudi ne može domašiti.

Daniel Dipjaca

Izvor: Entrepreneur

Prevod i obrada: A.M.Đ.

Objavljeno 5. oktobra 2017.

Чланак Dosada je supermoć današnjice се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

Tehnološki uticaji biće dobri i loši. Loši uticaji već su vidljivi i ogledaju se u nedostatku privatnosti, medijskom uticanju na privatni život i izlaganju privatnog u javni prostor. Takođe, tu je opšti nadzor ne samo javnog prostora, već i privatnog, putem sistema za bezbednosno praćenje kretanja i komunikacije. Ovo primenjuju države, javni ili tajni centri moći ali i korporacije.

Opšti zaključak i polaz današnjeg vremena jeste da je internet tek na početku razvoja i da korišćenjem internet veza tek možemo očekivati revolucionarne događaje.

U knjizi The Inevitable Kevin Keli opisuje svih dvanaest trendova koji će zauvek promeniti način na koji radimo, učimo, primamo i prenosimo informacije:

1. Korišćenje umesto posedovanja. Zbog manjih troškova i promene ekološke svesti, kao i zbog široko dostupnih tehnoloških dobara, stvari ćemo koristiti u pretplati, umesto da ih posedujemo. Usluga korišćenja biće savršena i u potpunosti kastomizovana tj prilagođena korisniku odnosno personalizovana.
2. Veštačka inteligencija pomagaće ljudskoj inteligenciji, veštinama i znanju. Neće biti potrebno pamtiti, računati ili raditi mentalno bilo šta što robot ili veštačka inteligencija rade bolje od čoveka. Veštačka inteligencija (AI) biće pohranjena u klaudu (cloud) tj. oblaku i biće momentalno dostupna.
3. Tok informacija biće nezaustavljiv i u realnom vremenu. Sve što dobijamo od informacija biće kroz striming (streaming), tj. neprekidnom toku koji se ažurira u deliću sekunde.
4. Svaka površina, uključujući i prostor bez predmeta, biće pretvorena u ekran. Imaćemo virtuelne monitore u kojima će se prikazivati informacije na gorepomenuti način.
5. Društvo će postojati kroz zajednice rešenja odnosno zajednice korišćenja. Bićemo članovi na stotine zajednica koje će nuditi rešenja za svakodnevni život a članarina će biti kroz dostupnu pretplatu kojom ćemo obezbediti korišćenje rešenja koje je zajednica kreirala.
6. Deljenje će biti masovno i to na način nepojmljiv današnjem čoveku. Indeks deljenja sada je na 2 od mogućih 10. Deliće se sve, ne samo informacije, već i usluge, predmeti, roba, vlasništvo, ideje, prava i sl.
7. Sve će biti predvidivo. S obzirom da će sve biti personalizovano, sve individualne želje i potrebe biće moguće predvideti i kompanije će to koristiti u kreiranju proizvoda i usluga.
8. Stvari će biti remiksovane. Postojeći proizvodi i entiteti biće raščlanjeni na najprostije moguće delove, a zatim kombinovani i ponovo kombinovani na sve moguće načine i beskonačno. Sve će biti remiksovano, kako bi se zadovoljila ljudska potreba za radoznalošću kako se još nešto može napraviti ili kako se može uništiti pa stvoriti.
9. Potpuna interakcija sa računarima i robotima. Već je utvrđeno da genski niz može biti korišćen kao program za kompjutere i obrnuto, kompjuterski program može biti ubačen u ćelije živog organizma. Nanotehnologija već uveliko radi na tome da se čak i informacije pohranjene u mozgu ubacuju pomoću robota. Ovo vodi ka riziku zloupotrebe programiranjem mozga na način na koji se mogu programirati računari.
10. Potpuna kontrola sistema i praćenje procesa. Moćićemo kao građani i potrošači da kontrolišemo sve, od sistema sopstvenog doma, preko finansija, pa do bilo kojeg sistema koji je automatizovan i informatički postavljen.
11. I dalje će biti nepoznatih oblasti za koje će ljudska svest postavljati pitanja. Potreba za saznavanjem i učenjem nikad neće biti zadovoljena, jer će čovek stalno tražiti da sazna nepoznato. Dobra pitanja biće važnija od davanja dobrih odgovora.
12. Nastajanje globalne matrice ili matriksa. Svi ljudi i sve mašine na svetu biće deo jedinstvenog sistema u kojem će biti povezani.

A.M.Đ

Objavljeno 27. septembra 2017.

#Biznis2020

Чланак 12 neizbežnih uticaja tehnologije koji će nam promeniti život nakon 2020. се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

Jedne nedelje bio sam pozvan na večeru kod prijatelja. Tu su bili i ljudi kojima sam se divio godinama. Nakon nekog vremena upitao sam se kako sam uopšte dospeo tu među njih. Godinama sam slušao kako ljudi pričaju o svojim uticajnim prijateljstvima i osećao sam zavist. Činilo mi se nepošteno da se može uspeti samo na osnovu onoga koga znaš. Naravno, ti ljudi koji su znali druge ljude u svemu su bili uspešni. Bili su na pravom mestu u pravo vreme, njima se posrećilo.

Godinama kasnije, međutim, otkrio sam da se uspeh rađa u sreći – i ne mislim da bilo koja iskrena osoba to može osporiti. Ali sreća, na mnogo načina, može se stvoriti ili u najmanju ruku, poboljšati. Istina je, život nije fer. Da bi se kreativni rad širio, potrebno je više od talenta. Morate dobiti izloženost uticaja kroz prave mreže. I to je ono kako je svet oduvek funkcionisao.

Dobra vest je da vam je to bliže nego što mislite.

Kreativnost: uticaj sistema

Šta je ono što čini jednu osobu kreativnom? Kao ljudska bića, naravno, svi smo obdareni sposobnošću za stvaranje, kreativnošću, ali šta je razlika između vrste „malo k“ od kreativnosti i „velikog k“ od kreativnost koja menja industrije i ostavlja nasleđe za generacije koje dolaze? U svom višedecenijskom proučavanju kreativnosti, psiholog menadžmenta Mihalj Čiksentmihalji (Mihaly Csikszentmihalyi) opisao je ono što on naziva „Uticaj sistema.“ Od najčešćeg stava i uverenja da „kreativnost“ zavisi od subjektivnih faktora, on je postavio model koji je uključivao tri sistema:

• Domen
• Polje
• Pojedinac

Kako bi se mogao smatrati kreativnim (u smislu da pruža nekakav trajni rad koji bi svet primetio), rad mora zadovoljiti sva tri od ovih područja. Evo kako to u praksi izgleda: prvo, osoba mora biti majstor svog zanata u određenom području tj. domenu (umetnosti, nauci, matematici, poslovnoj veštini itd). Zatim, ta osoba mora prikazati kreativni rad na polju ljudi od uticaja u tom domenu, onih koji su pouzdani stručnjaci. Ovi pojedinci su čuvari vrata za ulaz u sistem koji će stvoriti uticaj. Konačno, ti „čuvari vrata“ ili vratari (gatekeepers) kreativnosti moraju odlučiti da li je rad vredan pažnje u domenu kao autoriteta vredan.

To je pristup sistemima za kreativnost. I koliko god sam u početku planuo na reč „čuvari vrata“, nakon što sam počeo čitati biografije poznatih umetnika, naučnika i muzičara, ova Čiksentmihaljijeva teorija je pokazivala da ima puno smisla. Talent je samo deo jednačine. Ostatak je umrežavanje.

Da nije mreže, Hemingvej bi bio samo anonimni novinar

Kad je bio samo mladić u ranim dvadesetim, Ernest Hemingvej se preselio iz Čikaga u siromašnu četvrt u Parizu. Upravo se vratio s kratkog mandata službe u Crvenom krstu u Prvom svetskom ratu i želeo je da napravi karijeru kao pisac. Tu je imao samo jedan problem: nije imao puno uticaja od drugih pisaca. Ko bi ga naučio da piše?

U Čikagu, Hemingvej je upoznao književnika Šervuda Andersona, koji ga je nagovorio da se presele u Pariz, u susret Gertrudi Stajn, koja je u tom gradu vodila zajednicu pisaca, pesnika i umetnika. Kao motiv više, ispostavilo se da je jeftinije živeti u Parizu, a Hemingvej je inače samo mogao živeti skromno. U Parizu, susreo je Stajn, ali i velikog pesnika Ezru Paunda, potom i Džemsa Džojsa i mnoge druge koji će oblikovati njegov rad u godinama koje dolaze. To je uključivalo i povezanost sa piscem F. Skotom Ficdžeraldom preko kojeg je došao do Skribnera, izdavača koji će kasnije objaviti Hemingvejove romane i promeniti tok njegove karijere zauvek.

Pre tog čudesnog preobražaja u Parizu, Hemingvej je bio pisac bez značajnog talenta i prilično dobar novinar. No, nakon tih godina, jedne decenije u gradu svetlosti, kada je uronio u kreativni rad drugih, on je postao pisac za svaku izdavačku kuću. Zbog povezanosti nastale u toj pariskoj zajednici, Hemingvej je postao jedan od najpoznatijih pisaca 20. veka. Nezamislivo je da se takav razvoj u to vreme mogao dogoditi bilo gde drugde. Bez umrežavanja, kreativni rad ne bi istrajao. Drugim rečima, bez Pariza ne bi bilo ni Hemingveja.

Šta to znači za obične smrtnike poput vas i mene?

Pronalaženje svog Pariza

Jesmo li osuđeni na propast, ako ne živimo na pravom mestu u pravo vreme? Naravno da ne. Ali mreže su važne, možda i više nego što hoćemo da priznamo. Slikarstvo Van Goga sazrelo je mnogo brže nakon susreta sa francuskim impresionistima. A zašto ne bi? On je sada imao polje „vratara“ koji su mu podarili i kritiku i verifikovali njegov rad. Hteli mi to ili ne da priznamo, svi mi imamo potrebu za nekom vrstom objektivnog standarda prema kojem će se meriti naš rad. I premda Van Gog nije prodao ništa značajno u svom životu, imao je snahu koja je njegove slike plasirala na tržište. U stvari, većina velike umetnosti koju je svet ikada video, nastala je stalnim naporima zajednice.

Mreže. Partnerstva. Kreativna saradnja. Ovo su mesta gde remek dela nastaju i, to je jednostavan odgovor kako smo inače dobili i Gospodara prstenova i The White Album od Bitlsa. Kreativnost nije izum usamljenika, već kolaborativnog stvaranja. A zajednice stvaraju mogućnosti za uspeh kreativnog rada. Ali kako primeniti ovaj pristup, ako ne živite negde poput Pariza, Njujorka i Rima?

Pa, naravno, možete se kretati. Prema Čiksentmihaljiju, bolje je da se preselite na neko novo mesto, nego da postavljate neki cilj za sebe da budete više kreativni. I danas, lakše je nego ikad prebaciti se negde, čak i ako je vaš potez samo privremen. Ja sam to uradio pre osam godina, preselio se iz severnog Ilinoja u Nešvil i nesvesno sam se ubacio u ono što će postati središte kreativnosti, tehnologije i preduzetništva. Drago mi je što sam to učinio. Možete se, dakle, samo osloboditi jeftinih izgovora i shvatiti da postoje mreže koje su vam dostupne upravo sada, gde god se nalazili. To može doći u obliku online mastermind grupe ili niza događaja koje ćete pohađati, možda čak i nekog događaja koji ćete sami organizovati. Istina je, postoje veze svuda i uvek na raspolaganju onima koji su voljnida traže više resursa.

Uspeh u svakom kreativnom području uslovljen je mrežama čiji ste deo

Pre pet godina odlučio sam da učinim nešto radikalno – pa, radikalno barem za mene. Odustao sam od svog cinizma i nastojao da doprem do uticajnih blogera i autora, ljudi koje sam posmatrao godinama i hteo da ih upoznam. Zamolio sam ih da se nađemo negde na kafi. I ovde je luđi deo priče: većina ih je pristala. Iako sam bio sramežljiva osoba, upoznao sam te moje junake i sledio ih, radeći sve što sam mogao i pomisliti da im pomognem. U nekim slučajevima, to je samo značilo platiti njihovu kafu. U drugima, ja bih im ponudio intervju za moj mali blog, shvativši da čak i najuticajnijim ljudima ne smeta da govore o sebi.

Pokušao sam da postanem takva osoba u koju bi ti ljudi želeli da investiraju – sledeći i najmanji delić saveta koji su mi dali, radeći sve što su mi rekli da uradim i ne postavljajući nijedno pitanje zašto. I u jednom trenutku, posrećilo mi se. Naposletku, naivno je reći da uspeh ne uključuje sreću. Naravno da uključuje. Lude stvari se događaju sve vreme, pa čak i stvari koje ne možemo kontrolisati rade ponekad u našu korist. U isto vreme, sreća nije potpuno izvan vaše kontrole. Sreća se može planirati. Iako ne mogu reći kada i gde će sreća doći, znam sigurno da ako više ulažete u dosezanje društva velikih, verovatno nešto od te veličine će se i očešati o vas.

Dakle, ako želite mesto za stolom, proces može izgledati ovako:

1. Pronađite vratara.

Za Hemingveja, ovo je bio Šervud Anderson i na kraju je to bila Gertruda Stajn. To su bili ljudi koji drže ključeve kraljevstva, a svaki domen ima barem jednu. Nađi nekoga ko je povezan sa osobom koju želiš da upoznaš, i budi strateški isplaniran da do njega dopreš, kao i uporan u ostvarivanju kontakta i nameran u dokazivanju svojih sposobnosti.

2. Povežite se s ljudima u mreži.

Gertruda Stajn je uvela Hemingveja u krug drugih pisaca u Parizu, koji bi mogli pomoći, ali on sam je takođe bio nemilosrdan u susretu s njima. Na primer, bio je sparing bokser Ezri Paundu, boksovao je s njim i učio od Paunda kako napisati sažetu prozu. Ako pokažete vrataru da ste spremni da učite, on ili ona će verovatno da vas upoznaju i s drugima i nastaviti da stalno ulažu u vas.

3. Pomažite što više ljudi koliko god možete.

To je presudno. To je ne samo – pomoći ću onom koga znam, već pomoći ću onom kome treba pomoć. Ljudi će zapamtiti ono što ste učinili za njih pre nego što će upamtiti da li ste pametni. Uprkos svojoj reputaciji alfa mužjaka, Hemingvej je to učinio, pomogao je Gertrudi Stajn da se njeno delo pripremi za objavljivanje, motivisao je Ficdžeralda u momentima kad je patio od stvaralačkih blokada…

Naravno, svaka osoba organizuje putovanje na svoj vlastiti način. No, ono što sam sada sigurniji nego ikada je da je uspeh u svakom kreativnom području uslovljen mrežama čiji ste deo. Pitanje je hoćete li prihvatiti moć mreže, ili će vas i dalje držati razmišljanja da su ti ljudi samo „srećni“? Sreća dolazi za sve nas. Ali oni koji je prepoznaju su oni koji uspeju. Svaka priča o uspehu je zapravo priča o zajednici, i način na koji ćete naći svoju zajednicu je način na koji ćete iskoristiti njene mogućnosti – bilo da je to Pariz, Čikago ili sopstveni rodni grad.

Džef Goins / Izvor: H100.biz

Pripremio i obradio A.M.Đ.

#Biznis2020

Чланак Vrednost socijalnog kapitala: prava istina o tome kako uspeti се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

Za razliku od banaka, faktoring nema kamate, nema sredstva obezbeđenja kao što su hipoteke, ne podnosi se nikakva poslovna dokumentacija (finansijski i izveštaji o radu), ne proverava se stanje u kreditnom birou, a novčana sredstva su odmah na računu nakon potpisivanja ugovora.

A.M.Đ.

Objavljeno 22. septembra 2017.

#Faktoring

Чланак Raste zaduživanje privrede се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

1. Uređenje doma

Delatnost Home organising postaje sve popularnija kod klijenata iz srednje i više klase. Oni već imaju uslugu čišćenja, održavanja stanova i odnošenja starih stvari, ali imaju potrebu organizacije prostora i nameštaja u domu, selekcije i slaganja stvari, plaćanja računa, arhiviranja, privremenog odlaganja suvišnih stvari, pa do razvoženja dece u porodičnom vozilu i tome slično. Lična vrednost koja se može unovčiti: organizovanost, pedantnost, smisao za klasifikovanje.

2. Kreiranje aplikacija

U eri digitalizacije i automatizacije, a zbog potrebe bržeg poslovanja i dostupnosti kupcima, firme se odlučuju za izradu aplikacija za androide i ajfone, otuda poznavanje programa za izradu aplikacija znači siguran posao i zaradu u narednoj dekadi. Početnu obuku možete sami steći putem tutorijala kojih je prepun internet. Lična vrednost koja se može unovčiti: znanje i kreativnost.

3. Blogovanje / vlogovanje

Pisanje blog tekstova kao deo marketinga sadržaja može pomoći i kod pokretanja sopstvenog biznisa, ali i kao usluga za druge firme, koje žele da podignu vidljivost svojih stranica preko većeg broja poseta. Vlogovanje je iznošenje sadržaja putem video priloga koji se plasiraju na društvenim mrežama. Video blog ili vlog možete snimiti i androidom, ne treba vam profesionalna kamera. Bitan je sadržaj. Lična vrednost koja se može unovčiti: kreativnost, komunikativnost, vizuelna privlačnost, lucidnost…

4. Izrada sajtova / prodaja sajtova

Ako ste već naučili da radite u jednostavnim platformama za izradu sajtova kao što su WordPress, Joomla ili Drupal, najbolje bi bilo da se orijentišete na strano tržište i pronađete nišu za sajt, napravite ga a onda ga prodate. Preprodaja sajtova je jedna od industrija u ekspanziji. Lična vrednost koja se može unovčiti: znanje i kreativnost.

5. Jednostavni grafički dizajn

Izrada logotipa, vizitkarti, letaka i manjih formata može biti dobar dodatni posao, ali i glavni ako odlučite da se time bavite globalno. U tom slučaju najbolje je da pratite aukcije ovih poslova na platformama kao što je Behance ili Upwork. Lična vrednost koja se može unovčiti: znanje i kreativnost.

6. Prevođenje

Poznavanje jezika nije ispalo iz mode sa pojavom Google Translate. Dobar znalac jezika može zarađivati prevodom knjiga ali i poslovne dokumentacije. Što više jezika i što egzotičnijih, to je cena veća. Na primer, estonski i malteški jezik i dalje nemaju dobrih prevodilaca (šalimo se). Lična vrednost koja se može unovčiti: znanje, pismenost.

7. Unošenje podataka

Razne vrste osnovne usluge unošenja podataka, kao što su popunjavanje tabela, obrazaca, izrade manjih baza podataka, ažuriranje stranica na socijalnim mrežama i tome slično donose sitan novac, ali je potražnja za takvim uslugama u ekspanziji. Lična vrednost koja se može unovčiti: znanje, strpljenje.

8. Lokalna distribucija

U velikom gradu, ako imate bicikl ili skuter možete se uključiti u neki od lanaca distribucije i time hakovati sistem klasične dostave, koji kolabira u vreme saobraćajnih gužvi. Naravno, morate računati na dampingovanje cene, ali zarada svakako postoji. Lična vrednost koja se može unovčiti: snalažljivost, sportska forma.

9. Lični asistent

Sve popularnija potreba zaposlenih ljudi koji nemaju vremena da planiraju, kao ni da vode računa o svojim redovnim dnevnim aktivnostima, jeste delegiranje tih poslova ličnom asistentu. Možete biti i virtuelni asistent, tj. odgovarati na mejlove i pozivati klijente u ime osobe čiji ste asistent, ali i samu osobu zvati i podsećati na rokove i zadatke, organizovati joj putovanja, nabavljati joj karte za koncerte, kupovati i dopremati na kućnu adresu i tome slične usluge. Lična vrednost koja se može unovčiti: komunikativnost, pedantnost, organizovanost, odgovornost.

A.M.Đ.

Objavljeno 21. septembra 2017.

#Biznis2020

Чланак 9 uslužnih poslova koje možete započeti bez početnog kapitala се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

1. Rigidno posmatranje kupca. Shvatanje kupca kao donosioca keša i ništa drugo vodi pre ili kasnije do zatvaranja biznisa. Današnji kupci imaju lojalnost samo prema proizvodima koji su jeftiniji od drugih i čiji je kvalitet besprekoran. Njihove navike više nisu stalne, pre bismo mogli reći da su više stvar hira, jer ih oblikuju mnogi faktori – od uticaja socijalnih mreža do tehnologije. U ovu pogrešnu praksu spada i uverenje da će kupac sam doći i da ga ne treba juriti. Čak i kod najradoznalijeg kupca pažnja je preokupirana i on može prolaziti svakog dana pored vašeg proizvoda a da ga i ne primeti, čak i da se saplete o njega.
2. Shvatanje sopstvenog proizvoda nepromenljivim. Mnogi preduzetnici su emotivno vezani za svoj proizvod, otuda zatvaraju oči pred činjenicom da konkurencija ima bolji i dostupniji, da se tržište brzo zasiti, i najvažnije – da kupac ne vidi proizvod onako kako ga vidi prodavac i da nema vremena da ga dublje analizira. Čak i odlični proizvodi moraju vremenom doživeti osvežavanje ili diversifikaciju, tj da se od njih napravi neki novi proizvod, koji u osnovi ima iste karakteristike, ali je poboljšan.
3. Zanemarivanje konkurencije. U jednom istraživanju rađenom pre 4 godine u zapadnoj Srbiji čak trećina ispitanika među vlasnicima malog i mikro biznisa je izjavilo da nema konkurenciju. Njihovo poimanje konkurencije je verovatno na nivou dosega pogleda u njihovoj ulici ili kvartu, najviše gradu kao celini. Još nisu shvatili da kupci danas kupuju i van matičnog grada i da kupuju preko interneta. Dok ovo pišemo, verovatno su već zatvorili svoje biznise ili se još čudom čude šta se dešava sa svetom. Ljudi koji misle da konkurencija ne postoji su definitivno zalutali u biznis.

Ove tri kardinalne greške će sigurno uništiti vaš biznis čak pre nego što ga i čestito započnete. Ostalih deset loših navika koje će toj propasti značajno doprineti su one koje se odnose na upravljanje vremenom i upravljanje komunikacijom.

Upravljanje vremenom možda je i najveći izazov, jer je vreme jedan od ključnih faktora za uspeh našeg posla

4. Neupravljanje vremenom čestim skretanjem pažnje. Prvi znak da ne znate da upravljate svojim vremenom jeste što reagujete na svaki mejl. Prosečnom biznisu dnevno stiže u proseku minimum dvadesetak mejlova. Sigurno je da će pošiljac biti zadovoljan ako mu budete odmah odgovorili, ali ako tako čitate i odgovarate na e-poštu ceo dan, u svemu ostalom ste neefikasni. Vaši ostali zadaci će trpeti. Planirajte svoje poslove i svoj radni dan i ne dopuštajte da vam mejlovi odvraćaju pažnju. Najbolje je da prođete kroz prispelu elektronsku poštu na kraju dana i da poslednjih sat vremena odvojite za odgovore. Izuzetak su, naravno, prodavci, čiji brzi mejlovi mogu podići procenat ugovorenih poslova.

5. Ne praviti pauze. Ima veze sa prethodnom veštinom, tj. upravljanjem vremenom, ali u obrnutom smislu – upravljanje ne zadacima, već pauzama u radu. Mnogi odustaju od pauza da bi više uradili i to je potpuno u redu kao povremena praksa. Međutim, isključivanje pauze nije dobra ideja. Rad preko mere može da uzme danak i utiče na psihičko zdravlje i produktivnost. Kao preduzetniku, osam sati ležernog rada vam je mnogo bolje nego šest sati intenzivnog posla, jer ne želite da rizikujete da sagorite.

6. Kašnjenje. Ovaj fenomen je veoma čest i isto tako neopravdan. Kašnjenjem ne samo da šaljete poruku da ne umete da se organizujete, da loše procenjujete faktore koji utiču na to da li ćete stići i postići na vreme ili da ne planirate, već činite da drugi ljudi pomeraju svoje obaveze čekajući na vas. Zato je to lančana reakcija. Prema tome, nemojte kasniti ni kod starih poslovnih partnera, a naročito ne kod kod nedavno stečenih poslovnih relacija, jer novi sigurno neće imati razumevanje.

7. Ne planirati svoj radni dan i nedelju. Ko ne planira, neće uspeti. Ako vam prioriteti nisu jasni, nikada ništa nećete postići, samo ćete reagovati na stvari koje vas sustiču. Zato je važno da za svaki dan i svaku radnu nedelju, sagledate sve što treba da uradite i organizujete sve te ciljeve u zadatke a zadatke u aktivnosti. Aktivnostima dodelite dnevni raspored, prema kriterijumu hitno-bitno.

8. Odugovlačenje u teškim projektima. Samo se setite izreke da najveću žabu treba prvo progutati. Prvo završite teške i izazovne projekte, onda će vam manji projekti biti još lakši. Odugovlačenje na teškim projektima najčešće znači eskaliranje problema. I po principu entropije – stvari teže raspadu, pre nego skladu.

9. Odlaganje teških odluka. Druga strana teških projekata je donošenje teških odluka. Važe ista pravila kao i kod teških projekata kada je u pitanju rizik od eskaliranja problema i rizik od haosa. Uz teške odluke sigurno idu i veliki rizici, ali imajte na umu da svaka odluka je dobra nego nikakva odluka. Ako niste doneli odluku, neko drugi će je doneti umesto vas. Okolnosti će vrlo retko ići na ruku ljudima koji se dugo premišljaju. U savremenom biznisu nema mnogo premišljanja, prilike se moraju hvatati.

Ljudi koji slabo komuniciraju moraju uvek imati na umu da nikad ne postoji druga šansa za prvi utisak

10. Nefleksibilno rešavanje problema. Nefleksibilnost znači da smo skloni da stvari rešavamo u čvrstoj rutini. Rutina je dobra za produktivnost i ništa nije tako korisno nego dobra navika koja donosi rezultat. Ali, rutina i krutost u drugim stvarima, koje nisu dobra praksa, znači stavljanje sebe u loš položaj kada okolnosti počnu da se naglo menjaju. A sve okolnosti u vezi sa prvom fazom pokretanja biznisa su doslovno dinamične bez izuzetka i tu dobra rutina nije od pomoći. Dakle, budite fleksibilni da se prilagođavate i da menjate pristup.

11. Multitasking ili raditi više zadataka istovremeno. To što istovremeno popunjavate tabelu i vodite razgovor znači samo da ćete tabelu ponovo raditi i da ćete prečuti nešto što vam je sagovornik rekao. Prvo jedno, pa drugo. Efikasnije je i kraće traje i pojedinačno i zajedno, nego da istovremeno radite obe stvari.

12. Neefikasno komuniciranje. Pišete predugačke mejlove u kojima nikako da dođete do suštine zašto se nekom obraćate? Ne umete da u par rečenica objasnite sagovorniku ili publici šta je poenta vašeg izlaganja i zašto bi trebalo da nastave da vas slušaju? Računajte da vas ljudi neće čuti i neće imati vremena dok vi prođete svoj put do „ispeci pa reci“. Naročito budite oprezni kada se pisano izražavate. Budite jezgroviti i najvažnije kažite u prvom pasusu. Mapirajte vaše sposobnosti komunikacije, uključujući i neophodna poboljšanja tamo gde je potrebno. Ne žurite kroz sve, i dobro razmislite o tome šta hoćete da kažete. Potom poradite i na neverbalnoj komunikaciji, govoru rukama, mimici i opštem nastupu. Ljudi vas čuju samo prvih nekoliko sekundi.

13. Ignorisanje društvenih mreža, interneta i digitalnog marketinga. Već je nastupilo doba opšte digitalizacije, automatizacije i robotizacije. Da, i vaše aplikacije su mali roboti. Taj trend se u globalnoj ekonomskoj istoriji sada zove Četvrta industrijska revolucija. Društvene mreže, viralno oglašavanje, internet komunikacije, digitalni marketing pripadaju Trećoj revoluciji. Ako ih ignorišete, onda znači da kasnite dve industrijske revolucije. Možda je bolje da se odlučite da vašu robu i usluge nudite čobanima, ako ih još ima. Avaj, čak i moderni čobani nose android ili tablet, a vrlo je moguće da čak imaju i svoj blog.

Loše upravljanje vremenom, komunikacijom… znači jednostavno loše upravljanje sobom. A ko ne upravlja sobom, teško da može upravljati sopstvenim biznisom.

A.M.Đ.

Objavljeno 19. septembra 2017.

#Biznis2020

Чланак 13 loših navika koje će uništiti vaš biznis се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

Kako pokretanje novog biznisa najčešće bude u praksi? Jedna osoba ima viziju šta želi da radi i kako da to postigne i onda tu ideju podeli sa prijateljima i poznanicima sa kojima najpre proveri ideju, a potom i prodiskutuje da li imaju zajedničkih interesa. Bazični savet za sve koji hoće da pokrenu posao, dakle, jeste – pronađite zainteresovane za započinjanje posla. Potom, slede dva pitanja koja bi svako od nas trebalo da postavi sebi. Prvo je: imajući u vidu moje ključne snage ili vrline, šta bih ja najbolje mogao da radim u toj firmi? Ili obrnuto – ako imam u vidu čime će se ovo preduzeće baviti, šta bi bila moja ključna snaga da bih uspehu tog biznisa mogao da doprinesem? Drugo pitanje je: koji ljudi okupljeni u ovoj firmi bi najviše vrednovali ovo što je moja snaga i vide svoju snagu u mojoj i moju u njihovoj? Iz prvog pitanja dobijamo odgovor po čemu smo najbolji kada je u pitanju novopokrenuta inicijativa, dok nam drugo pitanje sugeriše koje osobe su po prirodi naših veština najupućenije na nas, kao i mi na njih. Iz drugog pitanja, s jedne strane proizilazi odgovor na dilemu ne samo ko su mi najbolji saveznici, nego sa kojim osobama ću najpre napraviti lanac vrednosti jer udruživanje u biznis jeste na kraju krajeva udruživanje sa ljudima. Zato druga dilema ima dve strane, kompleksna je i potrebno je osim analitičkog mišljenja da imamo i emocionalnu inteligenciju. Na kraju je važno reći da nije bez značaja ako se sve ove analize potom urade u grupi, kada su svi okupljeni i kada se prodiskutuje i time kod drugih proveri slika koju imamo o sebi.

Više ljudi koji pokreću jedan biznis može imati dva glavna pristupa u uređenju međusobnih odnosa: da na samom početku odrede udele, srazmerno osnivačkim ulozima, ili da se dogovore da će meriti i potencijalni doprinos, osim novčano izmerenog početnog uloga u zajedničku firmu. Taj potencijal upravo se određuje u odnosu na lične kvalitete o kojima smo na početku promislili, jer nešto može vredeti tek u budućem razvoju firme.

Evo nekih aršina koji mogu pomoći u proceni veličine doprinosa nematerijalnih uloga, prema potencijalu koji svaka ta vrednost ima u savremenom poslovanju:

• Početna ideja za biznis. Obično je ima onaj ko je pozvao ostale i sa njima podelio ideju i ko vidi sebe da će da vodi firmu. Iako je opšti utisak da onaj ko ima ideju i treba da vodi firmu, taj stav je pogrešan. Može da vodi, ako ima menadžerskih i liderskih potencijala, a ne zbog toga što je začetnik ideje. Čovek koji ima dobre ideje nije samim tim i dobar rukovodilac timom ili dobar upravljač operativnim i strateškim procesima u preduzeću. Zato, početna ideja za biznis nosi samo 5 odsto ukupne vrednosti firme. U praksi, toj ideji doprinosiće i drugi članovi tima, to treba imati u vidu. Poslovna ideja je tek potencijal, gruba je i neodređena, i na samom početku nema nikakvu opipljivu vrednost.
• Član tima koji ima dobar socijalni kapital. Njegov nematerijalni značaj za firmu je veći od vlasnika ideje za biznis. Čovek koji ima dobre društvene veze, umrežen je u brojne krugove, poznaje finansijere, donosioce odluka, lobiste i ljude na položajima doprinosi u startu puno uspehu firme i njegov procenjeni udeo čini minimum od 5 do 7 odsto. Ako poznaje investitore, njegov početni nematerijalni ulog čini 10 procenata. Ako već na startu uspe da obezbedi brzo finansiranje i skrati period pokretanja, može da, bez obzira na novčane uloge u osnivačkom kapitalu, računa na petinu vrednosti biznisa, dakle čitavih 20 procenata zbog svog socijalnog kapitala plus udeo u donetim novčanim sredstvima kojima se uvećava kapital firme.
• Poznavanje finansija i računovodstva i vođenje ovih poslova. Zavisno od delokruga poznavanja računovodstva, poreskog sistema i slično procenjen udeo se može kretati od 5 do 12 odsto.
• IT poslovanje/razvoj aplikacija, UX dizajn.  S obzirom na sve veći značaj digitalne ekonomije, programiranje i kompjuterska znanja dolaziće do značajnog izražaja, otuda se udeli osoba koje ovim doprinose biznisu idu od 15 do 30 odsto, a ako je biznis u potpunosti digitalan, tj. pokrenut je da prodaje digitalne proizvode, onda udeo ne može biti manji od 65 procenata.
• Grafički i veb dizajn. Ove usluge se sve više autsorsuju, otuda znanje/veštine moraju biti potpune ako su već unutar firme i tada jedna osoba može da zahvati do 10 procenata udela. Ako je znanje manje i sporadično, onda ne vredi mnogo, maksimalno 2-3 procenta. Više vredi kreator veb sadržaja, koji kreira kontent marketing pišući blog članke i upravljajući nalozima na socijalnim mrežama.

Pri izračunavanju vrednosti nematerijalnog ulaganja u biznis uvek bi trebalo da pođemo od toga da li je vrlina kojom raspolažemo retka ili česta, pa da li se njenim gubljenjem, tj. odlaskom te osobe iz zajedničkog biznisa, stvara nenadoknadiv gubitak. Iz ovoga možemo zaključiti da se dizajniranje i upravljanje marketingom sadržaja može autsorsovati, kao i finansijsko upravljanje (o knjigovodstvu da ne govorimo), što implicira da bi eventualno napuštanje računovođe, dizajnera, blogera biznis entiteta bio nadoknadiv gubitak. Vrlo veliki gubitak, međutim, bio bi onih osoba koje su veoma iskusne u industriji u kojoj poslujemo, koje imaju odlične društvene veze i poznanstva, onih koji donose sveže investicije, koje su verzirane u internet i softverskom okruženju, kao i onih članova tima koji imaju svojevrsni inovativni entuzijazam, jer je od vitalne važnosti za prvu fazu razvoja biznisa.

Kod novčanih ulaganja stvari su veoma jasne i merljive – unosimo novac, opremu, materijalna sredstva, patente, prava i to se sve da kvantifikovati. Ipak, osim toga, treba primeniti i model procene nematerijalnih ulaganja i nematerijalnih vrednosti (nematerijalna ulaganja su računovodstvena kategorija, zato ističemo značaj nematerijalnih vrednosti kojima smo posvetili ovaj tekst). Vrednosti koje nisu materijalne, a koje smo ovde ukratko opisali pre ili kasnije moraju postati materijalne, jer od talenta koji se ne dokaže niko nema koristi. Zato su ove vrednosti ipak po svojoj prirodi monetarne. Nijedna firma ne može raditi bez novca, zato se najviše mora meriti novčana vrednost, ovde viđena u nekoliko dimenzija: a) kroz direktno donošenje odnosno stvaranje finansijskog kapitala, b) u stvaranju što veće raznovrsnosti izvora tog kapitala (u raznim oblicima, od finansijskih derivata do industrijskih žigova i tržišnih prava) i c) uvremenjena,  gde je merilo da li su investicije što pre došle i u tome koliko će dugo potrajati, tj. da li postoji mogućnost da što duže traju.

Tačno određivanje vrednosti udela u kompaniji kroz nematerijalna ulaganja, koja su računovodstvena vrednost, i nematerijalne vrednosti koji su potencijal za kapitalizaciju, razlikuje se od slučaja do slučaja odnosno od industrije do industrije u kojoj se biznis začinje. Živimo u doba velikih mogućnosti ali i velike propasti u kojem tek manje od 10 odsto osnovanih firmi će ugledati dobre horizonte razvoja na tržištu i povratiti uloženo svojim pokretačima. Pre ili kasnije, ceo poduhvat ćemo meriti u vremenu i novcu koji smo izgubili ili, pak, u novcu koji smo zaradili da kupimo sebi buduće vreme koje ćemo provesti u dokolici i ljubavi prema svetu koji volimo, ne u borbi da preživimo. U toj jednačini nalazi se i odgovor na ključnu dilemu da li je vrednije materijalno ili nematerijalno.

A.M.Đ.

Objavljeno 14. septembra 2017.

#Biznis2020

Чланак Šta je vrednije: materijalno ili nematerijalno ili Kako vrednovati ulaganja u zajedničkoj firmi се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

Vrline za sva vremena su ove i među njima ne postoji hijerarhija:

1. Slušanje. Puno ljudi sebe smatra dobrim slušačem sagovornika. U jednom istraživanju koje je obuhvatilo 8.000 ljudi, gotovo 7.700 njih je označilo sebe kao osobu koja pažljivo sluša sagovornika. Test pažnje, međutim, nije prošlo više od 6.000 ljudi. Oni su možda i hteli da slušaju drugog, ali se ispostavilo da su vrlo često umesto toga razmišljali šta će reći nakon što osoba završi.  Zašto je slušanje važno? Ne samo zbog toga što je važno da zaista čujemo osobu i saslušamo šta sve hoće da nam kaže, već je slušanje svojevrstan oblik emocionalne inteligencije. Ako osobu slušamo dok priča, onda smo pažljivi i oko emocija koje pokazuje i možemo bolje razumeti njene potrebe i motive. Ako je ne slušamo pažljivo, vrlo je moguće da već imamo predubeđenje o toj osobi, ili smo na putu da ga steknemo. Stereotipi vode u negaciju drugog. Neslušanje ne vodi ničemu.
2. Traženje pomoći. Pomoć svakom treba, bilo da je dobro potkovan ili potpuni amater, bilo da je apsolutni početnik ili veteran u poslu. Nema sveznajućih i svemogućih ljudi i ne postoje modeli situacija koje se ponavljaju pa već znamo kako ćemo se ponašati iz prethodnog iskustva. Veliki broj slučajeva može da nam bude poznat, ali život i poslovne relacije mogu biti itekako komplikovani i nepoznati. Otuda, valja znati domete sopstvenih moći i snaga. Šta nam je činiti? Trebalo bi da uradimo najpre ono što su nas poučili još stari Grci kroz maksimu Gnothi seauton iliti Spoznaj samog sebe. Kad dobro sebe upoznaš, do tačke potpune iskrenosti i samouvida, onda ćeš znati šta možeš, a šta ne. Ono što ne možeš i ne znaš, prepusti drugom. Otuda bi trebalo da važi ova filozofija: Znam da znam ili Znam da ne znam ali znam ko zna. Ako neko ne zna a misli da zna, kloni ga se, kaže jedna druga stara mudrost.
3. Reći Ne. Puno je istraživanja rađeno i sva govore ovo – ko ne ume da kaže Ne, pod većim je stresom, izgoreće na poslu i biće u depresiji. Umeti reći Ne poslodavcu, kupcu, poslovnom partneru ili kolegi predstavlja veliko iskušenje. Ako imate razloga da kažete Ne, recite ga, vodeći računa o emocijama i interesima druge osobe. Najbolje bi bilo kada biste rekli Ne na način da ono bude samo naglašeno sadašnje neprihvatanje, u ovom trenutku, dakle, ne za sva vremena. Predložite drugoj strani kako to Ne da postane Da u budućnosti, tj. kako da se stvari postave da biste dali pristanak. Ako ipak hoćete da pošaljete poruku da je to jedno večno Ne, onda govorite o tome iz ugla svojih ograničenja, a ne iz ugla da su zahtevi ili predlozi druge strane nemogući.
4. OdĆutanje. Ova vrlina je deo vrline koja se zove Strpljenje. Zapravo, strpljenje se najbolje iskazuje kroz ćutanje, čekanje, nanovo promišljanje. Strpen-spašen je stara izreka. Odćutite kad ste besni, kad u vama tinja nezadovoljstvo ili baš poželite da se raspravljate sa kolegom, šefom ili kupcem. Konflikt nije nikad ništa dobro doneo. I ako ste rešili da zauvek zalupite vrata za sobom uz besne poruke, jednog dana ćete se osvrnuti na to i biće vam žao što niste otišli dostojanstvenije. Ćutanje treba primeniti i kada ne znate i kada niste sigurni da li je vreme da nešto kažete. Ako niste sigurni, a imate dobru intuiciju, onda pričekajte dok ne sazri. Karakter treba da je jači od temperamenta. Ćutati treba i u stvarima koje vas se ne tiču, kao i kada ne biste da pokažete otvoreno neslaganje sa nečijim stavom. Lideri bi trebalo da više ćute nego govore, da pokažu umesto da traže. Lider koji ćuti i pokazuje primerom kako, jeste onaj koga slede. A naročito je snažan kada ćuteći pruži novu šansu, jer prećuti očiglednu grešku i umesto prekora – pruži podstrek za bolji rad ubuduće. Ima razlike između Odćutati i Ćutati.
5. Preduzimljivost. To znači pokretati inicijative, ne čekati već ići u susret promenama. Ovo je jedna od ključnih osobina preduzetnika. Zato se i zove preduzetnik jer preduzima inicijativu. Kao i lider, odnosno menadžer koji bi trebalo da pokazuju osobine da ne čase ni časa već da pre svega hvataju prilike. Međutim, i ako niste na rukovodećoj poziciji, možete preduzimati inicijative. Predlagati mere za unapređenje poslovanja, smanjenje troškova, povećanje zarade kompaniji… Ovo se zove Kaizen, kada inicijativa za dobre promene dolazi odozdo nagore. Dobra preduzmljivost nikad ne prolazi bez nagrade.
6. Pozitivan stav. I kada je teško naći motiv da se nastavi, treba misliti pozitivno i pozitivnost će doći. Ovo se može dokazati i na neurološkom polju. Primarni čovekov mozak, amigdala, zadužen je za osnovne životne funkcije, nagone i emocije straha, ljutnje, agresije… U evoluciji ljudske vrste ove momentalne reakcije su osiguravale opstanak. Kada smo zabrinuti amgidala je uključena, avaj, ona jedino što može da poruči ostatku mozga je Napadaj ili Uzmakni. Kada smo smireni, kada ne dopuštamo da se razdražimo, rastužimo ili raspemo u bilo kojoj drugoj emociji i predamo nagonima, nego zadržimo pozitivan stav, aktiviraćemo korteks, napredni deo mozga, koji je zadužen za napredne funkcije. Korteks će aktivirati kreativnost i inovaciju i naći će put iz naizgled bezizlazne situacije.
7. Upravljanje vremenom. Danas postoje čitavi kursevi kako da svoje obaveze podelite na bitne i hitne i da napravite plan kada šta radite. Razgraničite da li je ono što je vama hitno zapravo samo tuđe bitno, i da li se može odložiti. Kada naučite da ovim rukovodite, onda ćete npr. raditi bez prekida i kad čujete da je stigao mejl. Nećete ga proveriti dok ne dođe vreme za proveru. Po planu. Takođe, koristite pomodoro tehniku, ako vas ne drži mesto i mnogo više vam odgovara da radite kraće da biste bili efektniji. Vreme je zapravo jedino ono što nemate neograničeno. Već sledeći dan ste stariji, time sporiji i sa manje prilika nego juče. Zato upravljanje vremenom znači upravljanje životom.
8. Opreznost. I kada vam najbolje ide, ne kupujte ono što vam ne treba, jer ćete kad dođu loši dani, prodavati ono što vam treba. Ne stavljajte sva jaja u istu korpu, drugim rečima, uložite novac u više odvojenih projekata. Neki će propasti, neki će uspeti. Kod novih projekata primenite filozofiju Nikad nemoj probati obema nogama koliko je reka duboka.
9. Predviđanje. Stručno rečeno to se zove anticipacija. Nju imaju dobri šahisti. Šah je strateška igra. Dobar menadžer, preduzetnik, radnik trebalo bi najpre da predvidi ishod svojih postupaka, ne samo direktnih nastupajućih posledica, već i nuspojava i efekata koji će doći za neko vreme, a kao posledica naših radnji iz prošlosti. Lideri takođe umeju da predvide opšte događaje, kao padove i uspone na tržištu, uticaje tehnološkog doba, navika potrošača koje će se promeniti i slično. Kako se razvija anticipacija? Možda kombinacijom svih ovih 8 prethodno nabrojanih vrlina. Pride čitanjem i informisanjem. Punim razmišljanjem u osami, dugim i iscrpnim diskutovanjem sa drugima. Potom nakon svega, treba napraviti pauzu i ne raditi ništa. I konačni zaključak biće zreo.
10. Dobro spavanje. Što smo zaposleniji, stariji i iskusniji, dobar san će nam biti sve ređi. Napetiji smo i umorni, ne stižemo da se odmorimo zato što se borimo protiv nevolja ili zato što ne želimo da prekinemo dobar plodotvoran rad kojim smo izuzetno zadovoljni. Ili se suočavamo sa rokovima i izazovima donošenja odluka. U svemu tome, valja poslušati svoje telo i spavati u isto vreme i važnosti sna posvetiti punu pažnju. Uz ovo možemo dodati i potrebu za nekim sportom ili hobijem kao alatom za oslobađanje od stresa. Međutim, san je sublimacija. Dobar san regeneriše mozak i opušta mišiće, izbacuje toksine iz organizma i čini nas zdravim u našoj svakodnevnoj borbi sa svim našim izazovima.

A.M.Đ.

Objavljeno 12. septembra 2017.

#Biznis2020

Чланак 10 vrlina dobrog biznismena koje će se zauvek isplatiti се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

Nebrendovani kao brend ima jedinstvenu prodajnu strategiju jer sve košta 3 dolara. Nebrendovano polazi od toga da svestan kupac ne želi više da kupuje brendove, već proizvode zbog njihovih stvarnih sastojaka i jasne svrhe, da mu je jednostavno da izračuna i da toliko malo košta da će ga mnogi kupiti da bi ga samo probali. Nebrendovano nudi uglavnom hranu organskog porekla i proizvode za kućnu i ličnu upotrebu.

Brandless je ideja Ida Leflera. Veoma je lako našao investitora u fondu Sherpa Capital venture, što ne bi bilo ništa spektakularno novo, da se ovoj biznis ideji nije pridružila ćerka firma Google – Google Ventures. Takav partner garantuje globalno širenje i dobar poslovni rezultat. Svi zajedno odmah su položili 50 miliona dolara u pokretanje biznisa kao startapa i računaju na svetsko tržište.

Iako je teško reći da nas u budućnosti čeka svet bez brendova, sigurno je da ovakvi pristupi teraju na razmišljanje i promišljanje sopstvene poslovne strategije koja bi trebalo da ima otprilike jedno ključno pitanje kao polaz: ako je svet zasićen brendova, kako moj mali brend može postati zanimljiv naziv za proizvod koji zapravo prodajem. Vratimo se osnovama marketinga – promocija dolazi nakon što definišemo šta je proizvod. Šta je, dakle, naš proizvod i da li ga možemo plasirati sugestivnije a van klasičnih šema brendinga, koji više nije prijemčiv ne zato što svi znamo da ne govori istinu, već zato što je prosto dosadan. Nebrendovano svakako nudi tu novu svežinu.

A.M.Đ

Objavljeno 8. septembra 2017.

#Biznis2020

Чланак Hakovanje kao poslovna strategija: nebrendovani brendovi su budućnost? се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

Opšte pravilo prilikom upoznavanja je da gledanje u oči, oslovljavanje po imenu odmah nakon upoznavanja, snažniji stisak ruke tom prilikom, kao i dobro skrojena poslovna odeća – daju mnogo veće šanse za pozitivan utisak i sklapanje poslovnog dogovora.

Prema mišljenju profesorke Emi Kadi sa Harvardske poslovne škole, kada se sa nekim upoznajemo, što pre želimo da sebi damo odgovore na dva krucijalna pitanja: a) mogu li da verujem ovoj osobi i b) da li je ova osoba vredna mog poštovanja.

Vrednosti o kojima primamo informacije na osnovu kojih zauzimamo stav, donosimo sudove i zaključke na osnovu senzacija dobijenih u prvim sekundama susreta sa nekim, su sledeće:

1. Pouzdanost

Prinston univerzitet je sproveo istraživanje u grupi od 245 studenata, koji su u desetom delu sekunde imali priliku da odluče na osnovu fotografije da li im osoba izgleda pouzdano ili ne. Druga grupa je imala neograničeno vreme da donese sud i rezultati su bili gotovo identični sa prvom grupom.

2. Društveni položaj

Jedna holandska studija je dokazala da ma šta mislili o atraktivnosti, prijatnosti ili pouzdanosti neke osobe, činjenica da nosi brendiranu odeću sugeriše da je ta osoba na višem društvenom položaju od osobe koja ne nosi firmiranu garderobu. Odelo čini čoveka.

3. Inteligencija

Prilikom upoznavanja gledamo pogled osobe i na osnovu njega zaključujemo i o njenoj inteligenciji. Ako neprekidno gledamo u oči sagovorniku tokom iznošenja svojih stavova, on može steći utisak da smo inteligentniji. Utisak se pojačava ako nosimo naočare sa debelim okvirom. Studija je rađena na Univerzitetu Lojola u SAD.

4. Dominacija

Muškarci sa obrijanom glavom (ne oni koji imaju golu glavu zbog ćelavosti) su ocenjeni kao dominantniji nakon kratkog pogleda na fotografije obrijanih i neobrijanih muških glava. Istraživanje je sproveo Univerzitet Pensilvanija.

5. Uspešnost

U sličnom istraživanju, ispitanicima su pokazivane fotografije poslovnih ljudi u kupljenoj komercijalnoj odeći i onih koji su imali lično skrojeno odelo i ovi drugi su ocenjeni kao uspešniji. Na ovim fotografijama nisu prikazivana lica osoba, već samo njihov stas.

Pročitajte i ko su milenijalsi i zašto će vaš posao zavisiti od njih

6. Ambicioznost

Osobe koje su nosile strogo poslovnu garderobu su označene kao ambiciozne, bolje plaćene, kao i potencijalno pre unapređene na radnom mestu, od osoba koje su se za posao oblačile opuštenije. Istraživanje je radilo Američko udruženje psihologa i predmet istraživanja je bilo isključivo muška populacija i njen izgled na poslu.

7. Avanturizam

U ovom slučaju nije ocenjivan izgled, niti odeća, već način kretanja i položaj ruku i nogu na osnovu čega su učesnici u istraživanju zaključivali koje osobe su po njima avanturistički nastrojene. Ispitanicima su pokazivani video snimci pokreta ruku i nogu, bez snimka izgleda lica tih osoba i ispitanici su u vrlo kratkom vremenskom intervalu na osnovu hoda davali procene ličnosti tih osoba. Korišćena je otvorena anketa (ispitanici su sami opisivali osobe koje vide) i interesantno je da su gotovo svi ispitanici pogrešili u sudu koja osoba je sklona avanturizmu (npr. da se bavi ekstremnim sportovima ili da voli iznenadna putovanja), ali ono što je nesporan rezultat je da su o tim osobama govorili da je avanturistička ili ne-avanturistička a da o tome nisu direktno pitani. Iskustvo stečeno na osnovu impresija na prvi pogled kroz ovaj slučaj pokazuje da može biti potpuno pogrešno, ali je svakako relevantno za onog ko takvo iskustvo ima.

8. Agresivnost

Ispitanici su bile žene i one su samo u 39 milisekundi nepogrešivo pokazivale na fotografiju agresivnije osobe. Između ostalog, oblik lica i lobanje sugerisao je uverenje kod ispitanica da su osobe koje su imale šire lice i kraću lobanju agresivnije od onih koji imaju dužu lobanju i uže lice.

9. Religioznost

Na osnovu držanja tela osobe na fotografiji, ispitanici su donosili prilično tačne zaključke koje osobe su religioznije. U istraživanju koje je sproveo Berkli univerzitet, pokazalo se da osobe koje su izgledale smirenije, energičnije, opuštenije, urednije a nasmejane su ocenjene kao religiozne, što su stvarno i bile.

10. Ekstrovertnost

U samo 50 milisekundi ljudi mogu proceniti da li ste ekstrovertni i da li vi sami sebe ocenjujete kao ekstrovertnu osobu. Istraživanje je uradila grupa nemačkih psihologa 2009. godine. Na osnovu stotine pokazanih fotografija, ljudi su sa priličnom tačnošću pokazivali na ekstrovertne osobe i to naročito na one koje su svesne svoje ekstrovertnosti. Zajednički im je bio veoma upadljiv osmeh. Introvertne osobe, osim što se ređe smeju, retko se mogu iskreno nasmejati kada se to od njih traži radi fotografisanja, što nije slučaj sa ekstrovertnima, na čiji osmeh radi lepše fotografije uvek možete računati.

11. Liderska harizma

Ispitanicima su dali da rangiraju, na osnovu fotografija, uspešne lidere i to letimičnim pogledom na fotografiju te osobe. Rezultati su pokazali da se liderska harizma zaista i jače iskazuje kod ljudi koji su vodili profitabilnije kompanije.

12. Savesnost

U ovom istraživanju su prepuštali ljudima da sami sebe svrstaju u grupu savesnih ili nesavesnih radnika. Potom su ih fotografisali i pokazali trećoj grupi ljudi gde su ispitanici sa nepogrešivom tačnošću određivali ko je od osoba na fotografiji savestan a ko nije.

A.M.Đ.

Objavljeno 4. septembra 2017.

#Biznis2020

Чланак Suština poslovne komunikacije: za 3 sekunde donesemo 12 zaključaka o poslovnom partneru се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

Čime možemo da se podičimo pred robotima? Samo ljudskim osobinama.

Opšti zaključak složenih analiza koje je organizacija iz Švajcarske sprovela jeste da od robota i drugih digitalnih „radnika“ ne možemo bolje računati i parirati im u bilo kojim svojstvima od onih za koje su ove mašine napravljene. Ali možemo biti bolji u onim odlikama ljudske inteligencije i uma, koje digitalne mašine ne mogu da kopiraju.

Neki su već na samo čitanje ove teze, skeptični, s obzirom da su itekako obavešteni da su se softveri, kompjuteri i roboti već pokazali i dokazali i u takvim ljudskim odviše ljudskim aktivnostima kao što su igranje šaha (Deep Blue kompjuter pobedio je Kasparova još 1996. godine), slikanje, pa i pisanje poezije (nedavno smo obradovani prvom pesmom nastalom na bazi algoritma a vidite šta o svemu tome misli Google). Ostaje pitanje u čemu je čovek bolji, da bi dokazao da ne treba da dobije otkaz nakon što vlasnik kompanije poželi da za svoj biznis zadrži samo stvorenja od žica i bajtova.

Ako još ima nade za ljudska bića, Svetski ekonomski forum misli da su to baš ove osobine (istraživanje je obuhvatilo 15 najboljih svetskih ekonomija, sa nekoliko stotina učesnika iz 9 ključnih industrija koje se smatraju okosnicom konkurentnosti privreda na početku sadašnje Četvrte industrijske revolucije):

• Kognitivna fleksibilnost,
• Pregovaranje,
• Usluga orijentisana na kupca,
• Rasuđivanje radi donošenja odluka,
• Emocionalna inteligencija,
• Koordinacija sa drugima,
• Liderstvo i upravljanje,
• Kreativnost,
• Kritičko mišljenje,
• Rešavanje kompleksnih problema.

Dakle, svih ovih 10 svojstava u vidu kvalifikovanog znanja i sposobnosti možemo i moramo pokazati na radnom mestu nakon 2020. godine da ne bismo zauvek postali tehnološki višak i završili kao gerilci u borbi protiv titanskih robota kao što je prikazano u filmu Terminator, sredinom 1980ih. Ovo na dnu liste je najvažnije, te su, dakle, top tri osobine super čoveka 2020. godine: Rešavanje kompleksnih problema, kritičko promišljanje i kreativnost odnosno kreativno mišljenje.

Kako biti kritičan a spreman u svetu koji je navikao na povlađivanje: gledajte turske serije i budite skeptični prema izvršnom direktoru

Kritičko mišljenje, kako zamišlja tim istraživača koji je uradio pomenuto istraživanje, je analitičko mišljenje koje je usmereno na pronalaženje slabosti poslovnog sistema radi njegovog odlučnog prevazilaženja. I to na način na koji ne radi robot. Što više referentnih sistema uključite prilikom analiziranja i jasno predočite problem, to bolje. Izgleda da se svet umorio od povlađivanja menadžerima koji su svetsku ekonomiju doveli do krize. Nije zalud Nobelova nagrada za ekonomiju otišla ekonomisti koji je uradio složene proračune i zaključio da je pohlepa izvršnih direktora jedan od generatora svetske ekonomske krize, te da njihovo visoko postavljanje poslovnih targeta i još brže napuštanje kompanije nakon naplate visokih premija, dovelo do pregorevanja velikih sistema i takmičenja samo radi što većih provizija, iako u mnogim slučajevima taj veliki rast firme ničim nije bio opravdan. Uopšte ne morate kao strategiju poslovanja postaviti stalan rast – to nije normalno, jer svaki poslovni sistem počiva na korišćenju ograničenog broja resursa. O ovome ćemo neki drugi put.

Visokih 36 odsto svih veština neophodnih za novog zaposlenog za 2020. godinu čini rešavanje kompleksnih problema (najmanje su fizičke sposobnosti, koje čine tek 4%). Za ovo, osim gore pomenute analitičnosti, trebaju i neka druga svojstva, npr. pronicljivost, smisao za detalj i efemerno, široko obrazovanje i analiziranje mnogih drugih faktora, npr. uticaja turskih i španskih serija na pekarsku industriju, jer sastojke za jela koja se tamo pominju, domaćice traže već sledeći dan u radnjama. Dok klasično marketing odeljenje utvrdi otkud odjednom potražnja za pikantnim začinima sa Bliskog Istoka ili iz Srednje Amerike, kojih do juče nije ni bilo na domaćem tržištu, konkurencija će već obezbediti uvoz iz Turske ili Meksika, da bi domaćice oživele recepise koje su čule u seriji (i već izGooglale!).

Kreativnost je osobina koja je doživela najveći skok na listi, jer je došla na treće mesto za 2020. godinu sa desetog mesta na kojem je bila u istraživanju iz 2010. a za 2015. godinu. Bilo je krajnje vreme da neko od istraživača razume zašto je, na primer, potreban ludi zaljubljenik gejminga da sedi u upravnom odboru ili u odeljenju za razvoj, da bi raznim naučenim stručnjacima objasnio šta znači kreativna strategija ili UX dizajn. Ne mislimo ovde na umetničku kreativnost, ali čak ako se bavite proizvodnjom prozora a nemate gejmera u okruženju, možete na sastanak dovesti i nekog „običnog“ umetnika ili više njih, a potom promešati kape među svim ostalim članovima borda, na način na koji to predlaže Edvard de Bono, kroz metodu Šest šešira. Možda se iznenadite kad glavnog računovođu naterate da kreativno razmišlja a uzdržanog kolegu, koji rigidno tvrdi da su brojke neumitne, postavite na drugu stolicu sa zadatkom da isključivo bude pozitivno emotivan kad iznosi mišljenje o novom proizvodu.

Kod načina poslovanja iz perspektive kreativnosti, kritičnosti i kompleksnosti izgleda da se radi o promenama cipela. Do sada ste mislili da treba ponekad obuti patike i trčati brže od konkurencije. Tako ste razumeli izraz „gledati iz drugih cipela“. Izgleda da ćemo ubuduće obuvati razne cipele, a možda i obuti rasparene, da zbunimo naše glavne takmace – robote. Možda će moći da napišu odu radosti vlasniku kapitala, ali nikad neće moći da razumeju zašto smo obuli jednu žutu i jednu crvenu cipelu. O tome se, izgleda radi, kad govorimo o konkurentnosti nakon 2020.

A.M.Đ

Objavljeno 31. avgusta 2017.

#Biznis2020

Чланак Poslovanje nakon 2020: kako postati super čovek, ne robot се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

Naime, u julu ove godine blokirano je 4.102 preduzeća naspram 2.834 u istom mesecu prošle godine. Takođe u julu je smanjen broj novoosnovanih firmi u odnosu na prethodni mesec, dok je u poređenju sa istim mesecom prošle godine taj broj ujednačen. Istovremeno je smanjena aktivnost i kod zatvaranja firmi. U julu je za osam odsto manje ugašenih firmi nego u junu, dok se na godišnjem nivou beleži povećanje za 11 odsto.

Pročitajte i ovaj članak: Nedostatak gotovine ključni razlog propasti pokrenutog biznisa

„Više zatvorenih i veći broj blokiranih firmi u julu u odnosu na isti period prošle godine ukazuje na i dalje prisutne nepovoljne uslove za obavljanje poslovnih aktivnosti, ali i na problem nelikvidnosti koji je prisutan u srpskoj privredi. U prilog tome je i činjenica da veliki broj kompanija ne prelazi prelomnu tačku rentabiliteta što se ogleda i u rastu broja kompanija koje se u periodu od dve godine nakon osnivanja gase. Takvih je za trećinu više nego prošle godine“, navodi se u ovoj analizi.

Чланак Blokiranih firmi za 45 odsto više nego 2016. се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

Evo 15 poslovnih predviđanja iz knjige Bila Gejtsa koje su veoma brzo ostvarile i danas su deo svakidašnjice. On tada nije oročio pojavljivanje svakog od ovih izuma, ali je govorio o srednje dalekoj budućnosti.

Sajtovi koji porede cene, androidi, onlajn plaćanje, daljinsko upravljanje domom…

Broj 1: Sajtovi će upoređivati cene.

Bil Gejts je napisao: „Razvijaće se automatizovane usluge poređenja cena, omogućavajući ljudima da vide cene na više veb lokacija, što olakšava pronalaženje najjeftinijeg proizvoda za sve industrije“.

Ono što vidimo sada: možete jednostavno pretraživati proizvod na Google ili Amazonu i dobiti različite cene. Sajtovi kao što su NekTag i PriceGrabber su napravljeni posebno za upoređivanje cena. I u Srbiji postoji veliki broj uporednih pretraživača za različite proizvode – od tehnike, preko hotelskih soba do poljoprivrednog alata.

Stepen ostvarenja predviđanja: u potpunosti.

Broj 2: Mobilni uređaji.

Predviđanje Gejtsa: „Ljudi će nositi male uređaje koji im omogućavaju da stalno ostaju u kontaktu i rade elektronski posao odakle god se nalaze. Oni će moći proveriti vesti, videti letove koje su rezervisali, dobijati informacije sa finansijskih tržišta a imaće druge funkcije. „

Danas: pametni telefoni, a sada pametni uređaji, sve to i mnogo čega drugog rade. Android je krenuo u masovnu upotrebu već 8. godine nakon što je knjiga izašla.

Stepen ostvarenja predviđanja: u potpunosti.

Br. 3: Instant plaćanja i finansiranje na mreži,  brža i bolja zdravstvena zaštita.

Predviđanje Gejtsa: „Ljudi će platiti svoje račune, brinuti o svojim finansijama i komunicirati sa svojim lekarima preko interneta.“

Ono što vidimo sada: Tech nije bio u mogućnosti da promeni zdravstvenu zaštitu na način na koji je Uber promenio transport, ali sajtovi kao što je ZocDoc imaju za cilj da lakše pronađu doktora i naprave rasporede. Startapovi poput One Medical i Forward pokušavaju da uvedu inovacije u onlajn ordinaciju doktora, pružajući mogućnost pretplate.

Takođe možete pozajmiti novac preko Interneta preko sajtova kao što je Lending Club i lako vršiti plaćanja putem sajtova i aplikacija poput PayPal i Venmo.

Stepen ostvarenja predviđanja: u potpunosti.

Br. 4: Lični asistenti i internet poredak stvari.

Predviđanje Gejtsa: „Razvijaće se uređaji sa funkcijom ličnog pratioca koji će povezati i sinhronizovati sve druge uređaje na pametan način, bilo da su u kući ili u kancelariji, i omogućiće im razmenu podataka. Primaće mejlove i sve druge notifikacije. Kada odete u prodavnicu, možete mu reći koje recepte želite da pripremite i napraviće listu sastojaka koje treba da kupite. On će obavestiti sve uređaje koje koristite i prilagoditi ih automatski onome što radite.“

Ono što sada vidimo: Google Now, pametni asistent koji radi na mobilnim uređajima, počinje da se kreće u tom pravcu. U međuvremenu, pametni uređaji poput Nesta prikupljaju podatke o vašim dnevnim rutinama i automatski prilagođavaju temperaturu kuće.

Tu je i talas uređaja kontrolisanih glasom, kao što su Amazon Echo i Google Home, da možete zatražiti da vam pročita e-poštu ili vas vode kroz recepte dok kuvate.

Stepen ostvarenja predviđanja: početak ostvarenja.

Br. 5: Online kućni nadzor.

Predviđanje Gejtsa: „Stalni video sadržaji vaše kuće će postati uobičajeni, koji vas obaveštavaju kada neko hoće da vas poseti dok niste kod kuće.“

Ono što sada vidimo: Google je kupio Dropcam, proizvođača kamere za kućnu kontrolu, za 555 miliona dolara u 2014. Ali to je bio samo početak – Ring pravi pametnu kameru za vrata, koja vam omogućava da vidite ko je sa druge strane. Postoje i kamere poput PetCube-a koje vam omogućavaju da kontrolišete laser, tako da se možete igrati sa kućnim ljubimcima dok ste odsutni.

Stepen ostvarenja predviđanja: usavršava se.

Praćenje prijatelja i njihovih događaja, automatizovane ponude, brze diskusije, pametno reklamiranje…

Br. 6: Društveni mediji.

Predviđanje Gejtsa: „Privatne veb stranice za vaše prijatelje i porodicu će biti uobičajene, omogućavajući vam da razgovarate i planirate događaje.“

Ono što sada vidimo: dve milijarde ljudi već koriste Facebook da vide šta njihovi prijatelji rade i kako planiraju događaje. Tu su i Snapchat, Instagram, WhatsApp i Facebook Messenger, uz eksploziju drugih manjih društvenih mreža koje odavno prevazilaze ovo predviđanje.

Stepen ostvarenja predviđanja: u potpunosti.

Br. 7: Automatizovane promotivne ponude.

Predviđanje Gejtsa: „Softver koji zna kada ste rezervisali putovanje iskoristiće te informacije kako bi vam predložio aktivnosti na lokalnom odredištu. Predlagaće izlete, popuste, ponude i niže cene za sve stvari i događaje u kojima želite da učestvujete. „

Ono što vidimo sada: Sajtovi za putovanja kao što su Expedia i Kayak nude aranžmane zasnovane na prošlim kupovnim podacima korisnika. Google i Facebook mogu da ponude promotivne oglase na osnovu lokacije i interesa korisnika. Airbnb, koji omogućava ljudima da nađu smeštaj u kućama, a ne hotelima, počeli su da nude specijalizovane izlete na destinacijama tako da možete i da živite kao lokalci kod kojih ste iznajmili stan ili sobu.

Stepen ostvarenja predviđanja: u potpunosti.

Br. 8: Lokacije za diskusije u sportskim prenosima.

Predviđanje Gejtsa: „Dok gledate sportsko takmičenje na televiziji, usluge će vam omogućiti da razgovarate o onome što se dešava uživo i da uđete u nadmetanje o tome ko mislite da će pobediti.“

Ono što sada vidimo: Gomila društvenih sajtova to dozvoljava, a Twitter je jasan lider – pa čak nudi i streaming neke igre. Takođe možete ostaviti komentare u realnom vremenu na sportskim sajtovima kao što je ESPN.

Stepen ostvarenja predviđanja: u potpunosti.

Br. 9: pametno oglašavanje.

Predviđanje Gejtsa: „Uređaji će imati pametno oglašavanje, upoznaće vaše trendove kupovine i prikazivati reklame koje su prilagođene vašim preferencijama.“

Ono što sada vidimo: samo pogledajte oglase koje vidite na Facebook-u ili na Google-u – većina usluga oglašavanja na mreži ima ovu funkciju, gde oglašivači mogu da ciljaju korisnike na osnovu istorije klikova, interesa i obrazaca kupovine.

Stepen ostvarenja predviđanja: u potpunosti.

Br. 10: Povezivanje sa sajtovima tokom prenosa na TVu.

Predviđanje Gejtsa: „Televizijski prenos će sadržati veze sa relevantnim veb stranicama i sadržajem koji dopunjuju ono što gledate.“

Ono što sada vidimo: skoro svaka reklama ovih dana ima oblik da pozove gledaoca da ode na veb lokaciju, prati ih na Twitteru ili da skenira QR kod kako bi veb lokaciju dodao na Snapchat. Retko je videti emitovanje neke reklame bez ikakvog povezanog veb sajta.

Stepen ostvarenja predviđanja: u potpunosti.

Br. 11: Online diskusije.

Predviđanje Gejtsa: „Stanovnici gradova i zemalja će moći da imaju diskusije zasnovane na internetu u vezi sa pitanjima koja ih pogađaju, kao što su lokalne politike, urbanizam ili bezbednost“.

Ono što vidimo sada: Većina sajtova sa vestima sadrže komentare u kojima ljudi mogu imati diskusije uživo, a mnogi sajtovi imaju forume na kojima ljudi mogu postavljati i odgovoriti na određena pitanja. Twitter i Facebook su igrali uloge u političkim revolucijama u Libiji, Egiptu i Tunisu, kao i u pokretu Black Lives Matter u SAD-u.

Stepen ostvarenja predviđanja: u potpunosti.

Brže dolaženje do posla i efikasniji projekti

Br. 12: internet stranice zasnovane na interesovanju.

Predviđanje Gejtsa: „Online zajednice neće zavisiti od lokacije, već od vašeg interesovanja.“

Ono što vidimo sada: Sve vrste sajtova za vesti i online zajednice fokusiraju se na pojedine teme. Mnogi sajtovi za vesti su prošireni tako da uključuju različite vertikale, pružajući više dubinskih informacija o datoj temi. Reddit je sjajan primer veb stranice koja je podeljena na podgrupe ili „podređene“, koje se fokusiraju na interese, a ne na kriterijum koga znate i gde se nalazite.

Stepen ostvarenja predviđanja: u potpunosti.

Br. 13: Softver za upravljanje projektima.

Predviđanje Gejtsa: „Rukovodioci projekta koji žele da sastave tim moći će da odu na internet, opišu projekat i dobiju preporuke za dostupne ljude koji bi odgovarali njihovim zahtevima.“

Ono što sada vidimo: Postoje tone softvera koji kreiraju radne pakete i revolucionarno menjaju način kako regrutujete, formirate timove i delegirate zadatke članovima tima.

Stepen ostvarenja predviđanja: u potpunosti.

Br. 14: Onlajn regrutovanje ljudi za posao.

Predviđanje Gejtsa: „Slično tome, ljudi koji traže posao biće u mogućnosti da nađu onlajne prilike za zapošljavanje deklarišući svoje interesovanje, potrebe i specijalizovane veštine“.

Ono što vidimo sada: Sajtovi kao što je LinkedIn omogućavaju korisnicima da odašilju rezimee elektronski, preko onlajn prijava, kao i da pronađu poslove zasnovane na interesima i potrebama, a regrutatori mogu pretraživati profile ljudi na ovoj platformi na osnovu specijalizovanih veština.

Stepen ostvarenja predviđanja: u potpunosti.

Br. 15: Softver poslovne zajednice.

Predviđanje Gejtsa: „Kompanije će moći da se kandiduju za poslove preko onlajn tendera, bez obzira da li traže projekat izgradnje, filmsku produkciju ili reklamnu kampanju. To će biti efikasno za velike kompanije koje žele da autsorsuju poslove, preduzeća koja traže nove klijente i korporacije koje nemaju dobavljača usluga za pomenuti servis. „

Ono što sada vidimo: veliki broj softvera za preduzeća je fokusiran na socijalne aspekte, tako da korisnici frilenseri mogu doći do klijenata i započeti razgovor koji bi mogao dovesti do većih projekata. Takozvana ekonomija projektnog angažmana, sa sajtovima poput Upwork-a, omogućava velikim kompanijama da se lako povezuju sa slobodnim dizajnerima, autorima sadržaja kao što su blog članci ili inženjerima da rade na poslu za koji oni žele da ih angažuju.

Stepen ostvarenja predviđanja: u potpunosti.

Šta Bil Gejts očekuje do 2035. godine

Njegova predviđanja u narednih dvadesetak godina nisu toliko u vezi sa tehnologijom, koliko se tiču globalnih kretanja. Gejts je analizirao pretnje od terorizma, globalni život i odnos prema energiji i životnoj sredini. Ovo je njegovih 7 ključnih predviđanja za svet u naredne dve decenije.

#1 Opasnost od bioterorizma može odneti do 33 miliona života godišnje. Teroristi će umesto klasičnim diverzijama pribeći proizvodnji i širenju virusa i novih bolesti.

#2 Afrika će sama moći da se hrani. Danas je afrički kontinent uvoznik hrane, ali Gejts predviđa uspon proizvodnje u podsaharskoj Africi i veliki broj farmi, koji će udvostručiti proizvodnju do 2030.

#3 Siromašni će imati pristup onlajn bankarstvu. Više od dve milijarde ljudi u narednih 15ak godina moći će da dobija pare i plaća sa svojih mobilnih telefona i aplikacija.

#4 Do 2035. neće biti siromašnih zemalja. Ljudi koji žive ispod granice siromaštva troše dnevno 1.90$ i njih je danas puno u čak 35 zemalja. Ovo će biti iskorenjeno najpre zbog digitalne revolucije i zato što će siromašne zemlje brže učiti od svojih bogatijih suseda.

#5 Svet će imati jeftinu i čistu energiju. Iako je broj ljudi koji nemaju ni struju ni vodu i dalje ogroman, do 2030. biće pronađen način da se dođe do jeftine energije i time i do prečišćene vode, koja će podići kvalitet života čovečanstva.

#6 Veliki broj radnih mesta biće izgubljen zbog automatizacije. Usled robotizacije, automatizacije i digitalizacije uopšte, ogroman broj ljudi ostaće bez posla. To su svi poslovi gde je čovek zamenljiv tj. koje će bolje raditi roboti ili softverske aplikacije, koje su takođe roboti svoje vrste. Roboti će zbog ovog biti oporezovani posebnim taksama.

#7 Dečja paraliza će nestati do 2019. U 2016. pojavilo se samo 37 slučajeva u odnosu na 400 slučajeva godišnje pre 30 godina. Ovo predviđanje je dovedeno u pitanje zbog sve masovnije pojave bojktovanja vakcinacije.

Business Insider / Alchemist – Biznis2020

Prevod i obrada: A.M.Đ.

#Biznis2020

Objavljeno 28. avgusta 2017.

Чланак Pre 19 godina malo ko je razumeo: 15 stvari koje je Bil Gejts predvideo za biznis budućnosti се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

Šoping molovi – mesta za analogne dinosauruse

Zvuči malo verovatno – ali za desetak godina ni šoping molova neće biti ili će oni postati mesta događaja i specijalnih promocija sa velikim popustima za one preživele analogne kupce koji su i dalje skeptični prema internet trgovini. Vaša najveća prodavnica verovatno će biti Amazon ili neka druga kompanija za e-trgovinu, koja možda još nije ni osnovana dok vi čitate ovaj članak. Brendovi koje volite i dalje će kreirati baš ono što vama treba, ali vi ćete biti u prilici da kroz namensku aplikaciju birate po ceni, rokovima isporuke i drugim karakteristikama proizvoda (npr veličina XXL u svetlo plavoj boji, proizvedena u ograničenoj seriji ili u kroju na način koji vi želite) da li će vam proizvod stići na željenu adresu iz Vijetnama, Pariza, Seula ili Meksiko Sitija. U ponudi će biti opcija da kastomizujete narudžbinu za par stepeni više, time što ćete izabrati detalje (recimo boju konca za štep na vašem sakou ili oblik štikle na čizmi), ubaciti u aplikaciju podatke o svojoj težini, visini ako kupujete odeću ili obuću i aplikacija će vam prikazati na virtuelnoj figuri na vašem uređaju kako će vam naručeni artikal stajati. U momentu vašeg odobravanja kupovine, proizvođač će zadati izradu ovako kastomizovanog proizvoda svojoj proizvodnji, koja se verovatno nalazi negde u Bangladešu, Kambodži, Venecueli ili Južnoafričkoj Republici. A možda baš i u Srbiji, jer će algoritam samog proizvođača izračunati kome je od njegovih kooperanata najbolje da autsorsuje proizvodnju i isporuku. Ako imate malu radnju za šivenje, mislite već sada o tome kako da se spremite da budete firma za izradu ovakvih naručenih proizvoda, i to za ovaj deo sveta.

Dobra i loša vest – vaš brend može postati svetski ili bivši

Ako ste vlasnik malog tekstilnog brenda koji stvarate i prodajete u Srbiji, imaćete vrlo brzo samo jedan izbor – ili da ga globalizujete ili da ga ukinete dok sam ne propadne i time sebe poštedite agonije smrti proizvoda i njegovog uzaludnog oživljavanja sa sve troškovima pride. Razlog je jednostavan – vaš pristup sada je jednak onom iz Druge industrijske revolucije, a danas je, ako ste prespavali – Četvrta. U Četvrtoj industrijskoj revoluciji osobine proizvodnje su automatizacija, globalizacija, digitalizacija i već pomenuta kastomizacija. Iste takve serije koje pravite već se prave u ogromnim količinskim jedinicama u Kini, Indiji ili na nekom drugom manufakturnom mestu po cenama nadnica koje su čak i nekoliko puta manje nego u ovako potcenjenoj Srbiji. Ne možete parirati ni kvalitetom šivenja, ni kvalitetom platna, ni pakovanjem, ni dizajnom. Zapravo, moguće je da postojite još samo zato što neko od konkurencije još nije došao do vašeg tržišta, jer je ono plitko a on bolje zarađuje na drugom mestu. I što tu i tamo imate sentimentalne kupce koji kupuju domaće ili baš vaš brend, jer su ga kupovali godinama unazad. Kada, međutim, dođe globalna konkurencija, uzeće vam te kupce koji će biti za njega tek jedna mala niša, a za vas životno važan izvor prihoda i gotovine.

Alternativa je da vaš brend učinite privlačnim na drugi način, nečim što je svakako u dizajnu, narativu, ekologiji, etici i nečem trećem, što će proizvod sa vašim brendom imati kao jedinstveno prodajno svojstvo u odnosu na stotine drugih. Kvalitet ne pominjemo, jer se kvalitet podrazumeva, to više niko ne ističe, mada se i dalje ovde mogu videti prestižne reklame po modelu „vruć burek“, jer je valjda očekivano da kod konkurencije bude hladan. Zato kvalitet ne ističite, sem ako to nije vuna od autohtonih ovaca koje su pasle slobodne na nekoj domaćoj planini, a koju vunu je ručno ostrigla i u planinskom potoku sa pastrmkama oprala neka bakica kojoj je to jedini izvor prihoda (ovo bi zapravo bila prodaja narativa).

Prodaja u globalnom internet selu

Dakle, kada smislite i pažljivo napravite karakter vašeg proizvoda, tako da on zaliči na ljudsko biće sa kim bi neko hteo da se druži, tada možete razmišljati o promociji i plasmanu, a da to nije samo vaš sajt sa e-prodavnicom. Jedna od takvih platformi za prodaju je Etsy. U Etsiju kao u komšiluku pazari već nekih tridesetak miliona ljudi od Vladivostoka do Ognjene Zemlje. A tu je već i nekoliko stotina domaćih proizvođača, da – već ih ima toliko – i oni iz Srbije traže kupce globalno. Proizvodi su napravljeni da budu gedžeti ili sa novim funkcijama, ili sa nečim što u detalju momentalno nađe put da doprinese odluci kupca da ga ima… Kad vidite prelepi moleskin od kože, sa raznim funkcijama, i lepim olovkama spakovanim u jednostavan organizer, dizajnirano u Italiji, a košta 8,4 dolara, shvatićete poentu zašto više nećete tražiti u lokalnoj knjižari poklon prijatelju za novu godinu, već ćete kupiti ovaj obični proizvod od crnog lastiša i pokloniti ljubitelju moleskina da poveže svoj veliki i mali moleskin, olovke, lenjire, flomastere… O takvim proizvodima je reč kad govorimo o onlajn trgovini posle 2020. Imajte u vidu da su milenijalsi tada već dominantna grupa u svetu (danas samo u SAD troše 600 milijardi dolara godišnje). Oni stariji uglavnom neće ni razumeti ovakve proizvode, njih možete da pozovete na promociju u šoping molu.

10 odlika trgovine u narednoj dekadi

Pre nego što nastavimo i podelimo sa vama koje su ključne odlike e-trgovine na malo u budućnosti, želimo da vas upoznamo sa ovim podacima iz naše male zemlje:

• na internetu u Srbiji više kupuju muškarci nego žene, a dominantna starosna kategorija je između 25 i 45 godina;
• rast internet trgovine u odnosu na analognu prodaju je oko 300 odsto godišnje;
• svakog dana se na internet prodavnicama u Srbiji postavi novih 120.000 oglasa.

Deset sigurnih obeležja trgovine budućnosti su:

1. Internet kupovina biće u proseku 90 posto ukupne kupovine do 2022. Prodavaće svako svakome sve, svašta, svuda i u svako doba. Npr, zarđali gramofon sa pločama trubačkog orkestra sa Sabora iz Guče 1971. Ili tek ubrane paprike somborke iz vašeg malog organskog vrta.
2. Biraćete proizvode pomoću aplikacije koja će 99 odsto pogoditi vaše potrebe. Uprkos tome, postojaće i prodavnice sa zidovima i živim ljudima, zapravo hostovima, i vrlo je verovatno da će takve prodavnice beležiti rast prodaje, jer milenijalsi, kažu istraživanja, vole da opipaju i omirišu stvari koje kupuju, kao i da u društvu dele iskustva tokom kupovine. Vrlo je verovatno da ćete, ako ste između 20 i 35 godina, birati na internetu i pomoću aplikacije odrediti šta tačno želite, potom otići u lokalnu radnju da to i preuzmete, pri čemu ćete moći da razgledate i kupite još nešto. Ali ta radnja će biti neka vrsta mesta za zajednicu ljudi sličnih afiniteta. Prodavaće se i članstvo za takva mesta.
3. Bitkoin i ostale sintetičke valute biće glavno sredstvo plaćanja već za 7 godina.
4. Cena naručenog proizvoda razlikovaće se od doba dana ili zavisno od internet servisa koji koristite. Kao i od vaših konkretnih zahteva tj nivoa kastomizacije.
5. Glavni trgovci neće imati ni proizvodnju ni prodavnicu ni skladište, oni će trgovati vremenskim faktorima ponude i tražnje i informacijama o najkraćem putu između proizvođača i zaliha i zaliha i kupca. Tradicionalna proizvodnja biće zamena „štampom“ proizvoda. Zato će vremenom nestati zalihe, a svaka narudžbina direktno će biti obrađena od strane robota koji će upravljati štampanjem na raznim lokacijama.
6. 99,99 proizvoda koji naručite neće biti domaći brendovi, ali postoji mogućnost da će za vas biti napravljeni u vašoj blizini. Sledeći korak je da ga sami pravite na svom kućnom 3D štampaču, već oko 2025. godine.
7. 70 odsto proizvoda koji budete naručili negde 2026. biće nezavisni mali brendovi a ne korporacijske robne marke. Da bi preživele, korporacije će vam ponuditi da uz kupovinu primerka njihovog proizvoda postanete suvlasnik npr 0,00001 odsto brenda. Politiku masovnog antibrendinga pokrenuće korporacije, videćemo kako će se milenijalsi ili Gen Z nindže izboriti sa njima.
8. Naručenu robu dostaviće vam dronom ili kamionom bez vozača.
9. Osim potpune kastomizacije, tj. prilagođavanja postojećih proizvoda vama i vašim potrebama, postojaće mogućnost da vam se napravi potpuno novi proizvod na osnovu vaše ideje odnosno opisa šta bi to moglo da bude – dajte mašti na volju.
10. Pojaviće se trgovina templejtima odnosno obrascima ili matricama za proizvod, kao vid prodaje patenta ili intelektualne svojine – kupićete templejt i praškasti materijal za 3D štampanje i pravićete taj proizvod sami bilo da je par cipela ili tanjir.

Nakon ovoga, sve što vam preostaje jeste da radite i zarađujete. Jer i u dekadi nakon 2020. neće biti besplatnog ručka, kao što ga nema ni danas.

A.M.Đ

#Biznis2020

Objavljeno 25. avgusta 2017.

Чланак Svi će trgovati ali prodavnica neće biti: 10 ključnih odlika trgovine nakon 2020. се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

Pročitajte zašto je dobro upravljanje gotovinom ključno za budućnost vaše poslovne inicijative

Bilo kako bilo, milenijalsi su veoma brojni, a do 2020. godine biće pretežna većina u radnom delu sveta i empirijska istraživanja o njihovim navikama, potrebama, pa i liderskim stilovima… tek predstoje.

Treba mi rupa, a ne alat za pravljenje rupe

Koja je ključna razlika između prethodnih generacija i milenijalsa? Kažu da se razlika najbolje ogleda u paraboli o bušilici. Razlog zašto svaka kuća danas ima bušilicu jeste što su je ljudi sedamdesetih godina XX veka kupovali verujući da će im trebati, kupci iz osamdesetih godina „zato što to treba da ima svaka kuća“, a oni iz devedesetih su obnavljali modele, samo sledeći kupovne navike svojih očeva. Bušilice se kupuju i danas, mada se u proseku svaka bušilica ne koristi nikad više od 20 minuta u celom svom upotrebnom veku. Zaista, da li se sećate kada ste poslednji put sami bušili zid ili drvo da biste stavili tipl ili šraf? Naravno da se ne sećate. Zašto se onda zamera milenijalsima koji ne kupuju alat jer im ne treba, već će ga pre pozajmiti, ili čak razmišljati o tome da naprave biblioteku alata da bi što više ljudi moglo da ih upotrebi. Ne šalimo se, biblioteka alata već postoji kao institucija, prave ih neprofitne inicijative vođene milenijalsima u malim četvrtima velikih gradova. Starije generacije su želele da poseduju stvari, a mladi ljudi, koje svrstavaju u skup milenijalsa, prednost daju iskustvu i praktičnim rešenjima.

Milenijalsi će novac trošiti na iskustvo a ne na materijalna dobra. Tako stoje stvari i sa poslom. Mladi rođeni u osvit novog milenijuma, ili bolje rečeno, na kraju jednog istrošenog milenijuma, ne drže do istih motivatora za rad kao starije generacije. Naročito ne padaju na filozofiju Radi da bi imao. Njihov kredo je Radi da bi putovao i iskusio svet.

Posao za njih mora imati smisla, oni na radnom mestu moraju biti ispunjeni i jedino ako je to stečeno iskustvo vredno zalaganja, ima smisla raditi i zadržati se na jednom mestu. Eto zašto, po istraživanjima, 64 odsto mladih ljudi između 18 i 34 godine pre želi da dobije 40.000 dolara od posla koji voli nego 100.000 dolara od omraženog radnog mesta. Valjda je ovo dobar razlog da za početak prestanemo da budemo sumnjičavi prema mladom čoveku koji još traži smisao na novom radnom mestu, kao i da pokušamo da im bez straha prepustimo inicijativu nakon 2020. da bi svet konačno imao šanse da postane bolje mesto.

Pročitajte neke zanimljive tekstove o tome ko su zapravo milenijalsi, kako milenijalsi definišu sreću, kao i o navikama i potrebama milenijalsa, i kako sve to utiče na poslovanje nakon 2020. godine.

A.M.Đ

Objavljeno 23. avgusta 2017.

#Biznis2020

Чланак Ko su milenijalsi i zašto će vaš posao zavisiti od njih се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

Početak hoda po mukama: loše planiranje

U praksi se dešava da se planovi izjalove, odnosno da naš proizvod nije tako dobar kako smo procenili, da linije snabdevanja nisu sigurne, da je plasman zbog globalne konkurencije praktično najveća nepoznanica… I tada shvatimo da je inicijalna faza, u kojoj su nam troškovi veoma visoki a prihoda još nema ili su minimalni, morala biti duža nego što smo je mi postavili u našem planu.

Jednostavno, svi naši planovi propadaju ako nam pretpostavke i projekcije likvidnosti nisu tačne pa zbog toga i nismo obezbedili keš za pokrivanje troškova poslovanja. Po istraživanju US Bank iz 2011. nerazumevanje tokova gotovine/loše upravljanje gotovinom čini čak 82 odsto problema pokrenutih biznisa. Uz ovo, nedostatak rezervnih sredstava, tj. sredstava za pokrivanje kratkoročnih gubitaka ispod visine kapitala je od ključnog značaja. Otuda, svaka firma trebalo bi da bude veoma oprezna kada je reč o iznosu i strukturi novčanih sredstava kojima raspolaže, dinamici njihovog kretanja (prema dospeću i prema ročnosti), rokovima dospeća obaveza i rokovima naplate potraživanja. Istraživanja pokazuju da čak i ove osnovne preporuke firme zanemaruju i brzo upadaju u problem nelikvidnosti, kada se, zapravo, samo poslovanje više ne isplati. Tada umesto da se bavimo onim zbog čega smo firmu osnovali, počinjemo da se bavimo sami sobom.

Ljudski resursi vs finansije

Jedan od najvećih mitova savremenog biznisa jeste da će se firma uspešno izvući iz svakog problema ako su joj ljudski resursi u superlativima. Odlično, ali kako ćemo te izuzetnosti finansirati ako nemamo novca čak ni da pokrijemo troškove proizvodnje?

Prema navedenom istraživanju, od dvanaest ključnih razloga za loše poslovanje odnosno upravljanje biznis projektima, samo tri direktno pripadaju manjku pomenutih ljudskih superlativa (npr kreativnosti, inovativnom i analitičkom mišljenju, znanju boljem od konkurencije, liderstvu itd), a ostalih 9 je bazirano na pogrešnom planiranju, zanemarivanju ključnih principa biznisa i standardnim greškama menadžmenta. Tih devet faktora su zapravo varijacija jednog te istog problema – „posvađanosti“ menadžmenta sa finansijama preduzeća. Da se razumemo, i ovo su ljudske osobine, mada ove performanse može dobro obavljati i robot budućnosti. Ako mu se da dovoljno relevantnih podataka, i podigne mu se kriterijum za preventivno sprečavanje rizika, on svejedno može javiti da smo ušli u problem i u momentu kad smo otvorili šampanjac jer smo se proširili na novo tržište. Logika finansija je neumitna i tu nema mesta spekulacijama a naročito ne filozofiji „ma neće valjda“…

Ono što, ipak, ne možemo očekivati, jeste da nam robot obezbedi finansiranje kada prodaja omane ili kada nam nenadano skoče troškovi proizvodnje zbog rasta cene struje, novog vladinog procenta na PDV ili jednostavno zato što nam je ključni partner za prevoz robe upravo bankrotirao, jer se upravo našao u onome što i nas može zadesiti vrlo brzo – nedostatku gotovog novca za finansiranje svih aspekata poslovanja.

Prema proceni rađenoj za ekonomiju SAD, samo 25 odsto biznisa može računati da će biti uspešno, dok je preostale tri četvrtine osuđeno na propast u prvih 2 do 5 godina poslovanja. U Srbiji taj procenat je verovatno tek 25 odsto od te preživele američke četvrtine, ili čak i manje, ne znamo tačno koliko jer adekvatnih istraživanja još nema. Sasvim je sigurno da veoma mali broj registrovanih privrednih društava u Srbiji dočeka da podnese peti završni račun, a u trećem već počinje da registruje gubitak.

Ljudski faktor jeste najvažniji – u pravljenju poslovnih promašaja

Kada je reč o pomenutom ljudskom faktoru, najveći problem jeste ignorisanje problema (što se robotu neće desiti), neuviđanje promena u poslovnom okruženju i netraženje stručne i finansijske pomoći, i to je čak u 70 odsto slučajeva ključni uzrok za poslovni neuspeh. Teme koje su najčešće ignorisane su konkurencija, kupci i marketing miks ( i to ovim redosledom – promocija, cenovna politika i na kraju plan prodaje). Loše planirana prodaja, na primer, donosi čak 73 procenta neuspeha, a čak 77% doneće nam loše definisane cene naših proizvoda i usluga.

Zatvaranje prodaje je posebna grupa problema, jer istraživanja pokazuju da ljudi u malom biznisu često ne znaju kako da dogovore prodaju i kako da se nose sa prigovorima sve zahtevnijih kupaca. Veliki broj izazova u prodaji polazi i od toga što vlasnici malog biznisa vrlo često isporučenu robu smatraju ujedno i prodatom i zanemaruju period naplate. Naime, menadžer na osnovu isporučene robe pogrešno evidentira prodaju a potom donosi odluku da će krenuti u novu proizvodnju, što će iziskivati nove investicije i veliki raskorak između nenaplaćenih potraživanja i novih ulaganja. Prodato nije naplaćeno, dok se naplata i ne ostvari. Iako smo prodali, mi moramo nastaviti da finansiramo novi ciklus proizvodnje i da pokrivamo troškove redovnog poslovanja, a to možemo samo iz drugih finansijskih izvora, dok naplata „ne legne“. Vrlo je verovatno da ćemo taj novac od prodaje uspeti da iskoristimo tek za pokrivanje dugova i kamata koje ćemo napraviti čekajući kupca da nam plati…

Troškovi rastu, prihoda je manje, gde naći novac?

Ono što Amerika nema u tolikoj meri, a Srbija itekako ima jeste tržište paradoksa. To je tržište u kojem nema slobodne konkurencije tamo gde bi trebalo da je najviše ima, i gde nelojalne konkurencije ima u izobilju tamo gde država ne bi smela da je dozvoli. Opšte je poznato da na našem tržištu roba i usluga vladaju monopoli i oligopoli, a da s druge strane, politikom subvencionisanja stranih investicija i neumerenim uvozom bez zaštitnih carina u strateškoj privrednoj grani (npr poljoprivredi i prehrambenoj industriji), direktno propada domaći mali biznis.

U ovakvim opštim uslovima poslovanja, tada rastu troškovi a prihoda je sve manje, pa ako se tom ambijentu priključi i inflacija, time će dodatno da pada i marža, o nenaplativim potraživanjima u uslovima hronične ulančane nelikvidnosti poslovnih partnera da i ne govorimo. Zbog dužeg perioda čekanja na naplatu, uticaja pomenutih monopola na tržištu, čiji su tokovi gotovine pouzdani samim tim što se oslanjaju na čekanje malih dobavljača, mikro i male firme su prinuđene da snižavaju cene ili da gotovinu dobiju obezvređenu za inflaciju. Takve okolnosti dovode da se pretežno poslovanje u praksi svodi na prodaju roba i usluga ispod cene nabavke ili troškovne kalkulacije, što znači da takva preduzeća direktno proizvode gubitak i neminovno idu ka kraju svog poslovnog života.

Čak 9 od 10 biznisa u Srbiji propada zato što nisu krenuli u posao sa dovoljno novca, ili im je kreditiranje poslovanja preskupo a često nemaju nikakve instrumente zaloge, pa i ne mogu dobiti kredite od banaka. Za lečenje ovog problema, osim nužnog dobrog planiranja i projekcije troškova poslovanja, kao i sveobuhvatnog strogog biznis plana, svakako jeste nezaobilazno i istraživanje alternativnih modela finansiranja bez dodatnih troškova, a u takve preporučene modele u svetu ubrajaju se faktoring i obrnuti faktoring. Donošenjem zakona o faktoringu pre četiri godine, Srbija je otvorila mogućnosti za mali i mikro biznis da iskoriste sve vrline ovog pouzdanog modela finansiranja, pa ne treba oklevati kada je u pitanju obezbeđenje gotovog novca za sigurnije poslovanje.

A.M.Đ

Objavljeno 22. avgusta 2017.

#Biznis2020

Чланак Nedostatak gotovine ključni razlog propasti pokrenutog biznisa се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

Čemu služi indosament? Menica je hartija od vrednosti po naredbi koja je podobna za cirkulaciju. Menica se prenosi „indosamentom“, koji obezbeđuje brzinu i sigurnost meničnog prometa.

Indosamentom se omogućava da menica nije ograničena i da služi samo jednom plaćanju, već se koristi u izmirenju većeg broja obaveza između različitih subjekata.

Indosament je izjava  imaoca menice kojom on prenosi svoja prava po menici na neko drugo lice.

Lice koje menicu prenosi zove se indosant, a lice na koje se menica prenosi indosatar. prv indosant je uvek remitent. Stičući menično pismeno indosatar postaje poverilac, a indosant se od poverioca pretvara u dužnika.

Indosament mora biti bezuslovan, delimičan je ništavan, a svaki uslov koji bi bio stavljen smatrao bi se kao da nije ni napisan.

Kako se menica indosira?

Izjava imaoca menice se stavlja na poleđini menice ili na alonžu. Termin potiče iz italijanskog jezika „in dosso“ što znači „na poleđini“.

Postoji više oblika indosamenta:

1. Puni prenos – kod punog meničnog prenosa tačno se naznači lice na koje se vrši prenos (indosatar) sa datumom i mestom prenosa.
2. Prenos na donosioca – kod prenosa na donosioca, umesto imena indosatara stavlja se reč: donosiocu.
3. Blanko prenos – kod blanko prenosa kao menični poverilac smatra se svako ko takvu menicu drži, jer se predpostavlja da se ona na njega presesena od strane indosanta.

Puni vlasnički prenos

Prenos na donosioca

Blanko prenos

Indosament na donosioca vredi kao blanko indosament, odnosno dalji prenos prava ovim indosamentom može se vršiti na isti način kao da se na menici nalazi blanko indosament.

Neprekidni niz indosamenata

Da bi imalac menice mogao da koristi svoja prava, mora da dokaže da je on njen zakonit imalac. Neprekidni niz indosamenata postoji ako je njihov lanac povezan redom kojim je menica prenošena. Ako je u nizu bilo blanko prenosa smatra se da lanac nije prekinut. Prebrisani indosamenti se smatraju nepostojećim.

Zakon o menici

Чланак Indosament /Indosiranje menice / Puni indosament се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

Aleksandra Bradić-Martinović[1]^a, Nemanja Nedović[2]^b

^aInstitut ekonomskih nauka, Zmaj Jovina 12, 11000 Beograd;  ^bBeogradska bankarska akademija, Zmaj Jovina 12, 11000 Beograd

Apstrakt

Nakon ekonomske i finansijske krize koja je pogodila svetsku ekonomiju 2007/8 godine razvijene zemlje su uvidele potrebu razvoja novih instrumenata za finansiranje i kreditiranje malih i srednjih preduzeća, imajući u vidu da ona predstavljaju dominantni oblik u privredama tih zemalja. Posebno fokusirani na pokrivanje svih pojedinačnih faza i potreba učesnika lanca snabdevanja kreiran je koncept finansiranja lanca snabdevanja. On predstavlja evolutivni iskorak iz postojećih formi finansiranja trgovine, sa ciljem stvaranja novih izvora finansiranja na osnovu procesa lanca snabdevanja i transakcija koje se realizuju u okviru ovog lanca. Najpopularniji instrumenti su faktoring i forfeting, ali se u poslednjih petnaest godina pojavio i instrument pod nazivom obrnuti faktoring. Ovaj rad je posvećen definisanju pojma obrnutog faktoringa, procesa koji podrazumevaju realizaciju ovog posla, kao i prednosti koje pruža učesnicima. Obrnuti faktoring je u ponudi finansijskih institucija i u Srbiji, ali su prve transakcije realizovane tek u poslednje dve godine.

Ključne reči: faktoring, finansiranje, faktor, mala i srednja preduzeća, Srbija.

1. UVOD

U savremenom ekonomskom okruženju koje karakterišu brojni izazovi, preduzećima je sve teže da pristupe novčanim fondovima putem tradicionalnih kanala zaduživanja. Sa druge strane, neometani rad i napredovanje malih i srednjih preduzeća u velikoj meri zavisi od solidnih novčanih tokova gotovine. Ukoliko se pojave izvesne turbulencije u ovim tokovima, posledice po preduzeća mogu biti ograničen rast, ali i nelikvidnost. Prema podacima (ACCA, 2014) oko 80% B2B transakcija oslanjaju se na kreditne uslove u nekoj formi, a krediti predstavljaju oko 37% ukupne poslovne imovine. Uprkos dobro razvijenom kreditnom tržištu, preduzeća suočena sa izazovima visokih kamatnih stopa i nedovoljnog kreditnog potencijala, pronalaze nove načine finansiranja. Jedan od načina je primena finansiranja lanca snabdevanja (Supply Chain Finance). Ovaj koncept predstavlja odgovor tržišta na pojavu globalne nelikvidnosti, koja je u međunarodnim okvirima izazvana svetskom ekonomskom krizom i internacionalizacijom i globalizacijom poslovanja i poslovnih tokova.  Razvoj napredne tehnologije za praćenje i kontrolu aktivnosti koji se realizuju u fizičkom lancu ponude omogućuje i automatizaciju i pokretanje opcija finansiranja lanca snabdevanja.

Koncept finansiranja lanca snabdevanja oslanja se na niz raspoloživih instrumenata, od kojih su najpoznatiji faktoring i forfeting. Međutim, osim navedena dva, u poslednjih petnaest godina razvija se i instrumenti koji je sličan faktoringu, ali je namenjen kupcima koji koriste likvidnost finansijske institucije za podmirenje dugova – obrnuti faktoring.

Cilj ovog rada je da upotpuni domaću literaturu na temu savremenih finansijskih instrumenata i da istakne značaj i mogućnosti koje preduzeća mogu da koriste putem obrnutog faktoringa. U radu je prvo predstavljen koncept finansiranja lanca snabdevanja, a zatim je predstavljen model obrnutog faktoringa. Definisan je sam proces, kao i opipljive i neopipljive prednosti koje imaju svi učesnici u poslu. Predstavljena su i tri, do sada razvijena modela obrnutog faktoringa (obrnuti faktoring, međunarodni obrnuti faktoring i integrisana radna kapitalna platforma). U poslednjem delu rada navedeni su statistički podaci i trendovi u ovoj oblasti i mogućnosti uvođenja ovog instrumenta u privredni sistem Srbije.

2. FINANSIRANJE LANCA SNABDEVANJA

Finansiranje lanca snabdevanja može da se definiše kao upotreba finansijskih instrumenata, prakse i tehnologije sa ciljem optimizacije upravljanja obrtnim sredstvima i likvidnošću koji su povezani sa lancem snabdevanja i procesima saradnje sa poslovnim partnerima, dobavljačima i kupcima (EBA, 2013). Drugim rečina, finansiranje lanca snabdevanja podržava  održavanje fizičkog lanca snabdevanja.

Finansiranje lanca snabdevanja predstavlja evolutivni iskorak iz postojećih formi finansiranja trgovine, sa ciljem stvaranja novih izvora finansiranja na osnovu procesa lanca snabdevanja i transakcija koje se realizuju u okviru ovog lanca.

Osnovna ideja koja se nalazi u pozadini ovog koncepta odnosi se na potrebu za obezbeđenjem neometanog paralelnog protoka robnih i novčanih tokova i eventualno popunjavanje gepova koji se mogu pojaviti. Ključna prednost koja se javlja kao posledica primene finansiranja lanca snabdevanja je promena fokusa koji su banke imale u dosadašnjem finansiranju preduzeća, a to je finansiranje pojedinih potreba (obrtni kapital, likvidnost i slično) i otvaranje mogućnosti za pokrivanje celokupnog lanca snabdevanja (Kasavica, 2014). Na taj način prednost imaju i preduzeća i banke. Preduzeća, pre svega, dobijaju pristup jeftinijem finansiranju obrtnog kapitala, što im omogućuje da poprave svoj tok gotovine i pozajmica, jer ne moraju da koriste standardne kreditne linije. Banke imaju priliku da poprave kvalitet svojih portfolija, jer dobijaju bolji uvid u potrebe i klijenata i njihovih partnera. Osim toga, imaju mogućnost da pristupaju novim grupama dobavljača i na taj način vrše unakrsnu prodaju, što  im obezbeđuje veće približavanje klijentima.

Finansiranje lanca snabdevanja podrazumeva čitav spektar instrumenata. U tabeli 1. su predstavljeni instrumenti koji se koriste za finansiranje, a pred osnovnih uključeni su i pomoćni.

Tabela 1. Instrumenti finansiranja lanca snabdevanja

Izvor: EBA. (2013).

Instrumenti koji se nalaze na strani potraživanja, poput faktoringa i forfetinga su već masovno zastupljeni i popularni načini prevazilaženja ograničenja standardnih bankarskih kredita i mala srednja preduzeća ih koriste u sve većoj meri, kao što je prikazano na grafiku 1., ali instrumenti koji se nalaze na strani obaveza još uvek su u fazi razvoja i otpora na strani tražnje.

Grafik 1. Obim faktoring usluga u zemljama FCI*

Izvor: https://fci.nl/en/about-factoring/statistics, pristup 01.10.2015.

* FCI zemlje članice najveće svetske faktoring mreže Factors Chains International

Prema rezultatima istraživanja Evropske komisije i Evropske centralne banke, na osnovu upitnika, zaključeno je da je čak 37% preduzetnika koristilo faktoring za finansiranje nekog vida poslovanja. Uprkos izrazitom rastu ove vrste usluge, ona i dalje nije dovoljno zastupljena. Ostale usluge finansiranja lanca snabdevanja, na žalost, imaju još manji udeo u ukupnom finansiranju malih i srednjih preduzeća u svetu.

U narednom delu rada bavićemo se detaljno uslugom obrnutog faktoringa.

3. OBRNUTI FAKTORING

Obrnuti faktoring predstavlja, kao što i sam naziv sugeriše, varijaciju osnovne usluge faktoringa. Faktoring je finansijski instrument kojim faktor (banka ili faktoring kompanija) finansira preduzeće na osnovu budućih (nedospelih) potraživanja proisteklih iz prodaje roba ili usluga na domaćem ili inostranom tržištu. U suštini predstavlja otkup tuđih potraživanja tj. finansiranje putem faktoringa predstavlja specifičan oblik pribavljanja sredstava i to putem prodaje potraživanja (Erić i ostali, 2012).

Kao varijacija osnovne usluge, obrnuti faktoring je po svojim osobinama identičan faktoringu, s tim što se ovom uslugom finansiraju obaveze koje preduzeća imaju prema dobavljačima, a ne prema kupcima. Obrnuti faktoring, zapravo predstavlja posebnu vrstu faktoringa koji podrazumeva sklapanje ugovara između „faktora i dužnika iz ugovora o prodaji robe ili pružanja usluga u zemlji i inostranstvu, na osnovu koga faktor, preuzimanjem faktura od dužnika, preuzima njegovu obavezu plaćanja prema poveriocima, a ima pravo naplate od dužnika u roku iz ugovora o prodaji robe ili pružanja usluga u zemlji i inostranstvu“ (Factor Centar, 2015). Da bi se realizovala navedena transakcija dužnik mora da obezbedi saglasnost od strane poverioca.

U praktičnoj realizaciji usluge obrnutog faktoringa pružalac usluge, odnosno faktor obračunava eskont, koji se računa za period između otkupa i dospeća faktura. Da bi posao bio realizovan preduzeće mora iznos eskonta da unapred uplati. Nakon toga faktor uplaćuje dobavljaču odobreni iznos finansiranja.

Najjednostavniji način da se predstavi i razume usluga obrnutog faktoringa jeste pomoću grafičkog prikaza. Na grafiku 2. predstavljeni su tokovi robe i novca u slučaju transakcija zasnovanih na obrnutom faktoringu.

Grafik 2. Mehanizam obrnutog faktoringa

Izvor: Seifert i Seifert. (2009).

Na grafiku je predstavljena struktura i redosled događaja u transakciji obrnutog faktoringa. Nakon što malo ili srednje preduzeće, dobavljač primi nalog za isporuku robe od korporativnog klijenta i izda fakturu (1), korporacija kupac registruje odobrenje računa u saradnji sa odgovarajućom finansijskom institucijom (2). Ukoliko malo ili srednje preduzeće ima potrebu može da ubrza protok novca (3) odnosno da napati iznos faktura od finansijske institucije (uz eskont), a zatim će finansijska institucija naplatiti puno iznos faktura od korporativnog klijenta (4).

Upravo je najveća prednost obrnutog faktoringa u tome što preduzeće ima mogućnost da značajno ranije izmiri plaćanja prema dobavljačima. To omogućuje stvaranje boljih poslovnih odnosa sa dobavljačima, a kao posledica toga javlja se mogućnost ugovaranja novih poslova po značajno povoljnijim uslovima nabavke.

Praktično posmatrano, razvoj usluge obrnutog faktoringa, kao jedne od usluga iz palete finansiranja lanca snabdevanja zavisi, pre svega, od obima zainteresovanih korisnika. Međutim, izvesno je da prethodno navedenom mehanizmu svaki od učenika ima određene koristi. Koristi se mogu podeliti na opipljive i neopipljive.

Opipljive koristi obrnutog faktoringa u slučaju dobavljača ogledaju se u tome što se redukuje broj dana koji je potreban da se izmire obaveze, redukuju se obavezne naknade, redukuju se troškovi ekvivalentne linije finansiranja i redukuju se marginalni troškovi obezbeđenja osiguranja likvidnosti. Kupci vide svoje opipljive koristi u produženju broja dana potrebnih da se izmire obaveze i u rabatima koje dobija od institucije koja obezbeđuje sredstva.

Osim opipljivih koristi, učesnici imaju i niz neopipljivih koristi povezanih sa uslugom obrnutog faktoringa. Za dobavljača to su: standardizacija uslova plaćanja, unapređenje planiranja gotovine, unapređenje procesa poravnanja u slučaju neizmirenja obaveza, pouzdanost novčanih gotovinskih tokova i redukovanje deviznog rizika. Za kupce to su: unapređenje procesa poravnanja u slučaju neizmirenja obaveza, oslobađanje kreditnih linija, izbegavanje oportunitetnih troškova propuštenih investicija, upravljanje elektronskim računima (fakturama), redukovanje rizika nedovoljnih zaliha i redukovanje deviznog rizika (EBA, 2013).

Hurtez i Salvadori (2010), međutim, tvrde da formalni mehanizam finansiranja lanca snabdevanja nije, do današnjeg dana, dostigao odgovarajući nivo standardizacije i da zbog toga nije masovno prihvaćen. Ovi autori ideju čak nazivaju i mitom. Polazna osnova ovog koncepta nalazi se u ideji globalnog povezivanja (dobavljača i kupaca), kao rezultat dosadašnjeg razvoja mogu se razlikovati tri osnovna modela finansiranja lanca snabdevanja.

Prvi model je uveden 1999. godine, a predstavljao je kombinaciju finansiranja domaće trgovine sa upravljanjem lancem snabdevanja kroz inovativni finansijski aranžman – domaći obrnuti faktoring. U najranijem obliku obrnuti faktoring je funkcionisao samo u okviru nacionalnih tokova, a dominantno je bio u ponudi automobilskoj industriji. Drugi model – međunarodni obrnuti faktoring pojavio se kada je određen broj velikih kompanija započeo potragu za dobavljačima sirovina među malim i srednjim preduzećima u inostranstvu. U ovoj fazi ključno je bilo obezbediti razvoj tehnološke platforme koja je imala dve inovativne funkcije. Prva funkcija je podrazumevala mogućnost da se povežu sve zainteresovane kompanije širom sveta, a druga je bila da se obezbede brojni kreditori koji će biti u stanju da se povežu i takmiče na tržištu novca, sa ciljem obezbeđenja najnižih troškova finansiranja potraživanja, kako bi privukli što veći broj dobavljača.

Međutim, uprkos svim inovacijama koncept finansiranja lanca snabdevanja nije opravdao očekivanja u potpunosti. Jedan od glavnih razloga je taj što u mnogim zemljama zakonodavstvo ne prepoznaje kategoriju elektronske fakture (e-invoice) i drugih elektronskih dokumenata kao zakonski obavezujućih. Drugi razlog je taj što su sredinom prve decenije dvadeset prvog veka niski troškovi kapitala praktično eliminisali marginalnu prednost kreditne arbitraže između velikih kompanija u ulozi kupaca i malih i srednjih preduzeća u ulozi dobavljača. Konačno, izgradnja i razvoj pomenute platforme ispostavio se kao previše skupa. Kao rezultat svega navedenog pojavio se i treći model koji podrazumeva integraciju delova finansijskog lanca snabdevanja “ sa kraja na kraj”, potpunu automatizaciju nabavke i plaćanja u slučaju kupaca i prodaje i naplate u slučaju dobavljača. Integracija nabavke, fakturisanja i finansiranja u okviru jedne platforme predstavljalo bi punu konvergenciju upravljanja gotovinom i finansijama u trgovini.

Kao primere uspešne upotrebe obrnutog faktoringa možemo navesti kompaniju Proctor & Gabmble koja je produžila uslove i rok plaćanja svim dobavljačima za 30 dana u okviru programa obrnutog faktoringa da bi na taj način olakšala probleme vezane za likvidnost dobavljača. Unilever je koristio sličan pristup i uspeo za tri godine da redukuje obrtni kapital za 2 milijarde dolara. I Philips je upotrebom obrnutog faktoringa uspeo da obezbedi status preferencijalnog kupca u odnosu na svoje dobavljače, tako što je redukovao rizik od poremećaja u lancu snabdevanja (Serrano i Lekkakos, 2015).

4. POTENCIJAL ZA RAZVOJ TRŽIŠTA U SRBIJI

Tržište obrnutog faktoringa u Srbije nastalo donošenjem Zakona o faktoringu 2013. godine (Sl. glasnik RS, 2014). U zakonu je definisano sve što je od značaja za obavljanje faktoring posla uopšte, a kao posebna vrsta faktoringa definiše se obrnuti faktoring. Međutim nije poznato koje kompanije, od onih koje imaju dozvolu za obavljanje poslova faktoringa, pružaju ovaj oblik finansiranja.

Na osnovu izveštaja koje objavljuje Privredna komora Beograda (2014), a dobijenom na osnovu ankete, koji sastavlja sekcija za faktoring vidi se da je ukupan promet ovog oblika faktoringa u 2013. godini bio 17.754.000 dinara . Ukoliko ovaj iznos uporedimo sa ukupnim prometom faktoringa u Srbiji u 2013. godini koji je iznosio 679.248.122,67 videćemo da se radi o izuzetno malom udelu. Drugim rečima najverovatnije je reč o par ugovora o obrnutom faktoringu.

Na osnovu iskustava drugih zemalja u kojima se u određenim granama procenat finansiranja putem obrnutog faktoringa kreće i do 25%  (ACCA, 2014) može se zaključiti da postoji veliki potencijal za razvoj ovog oblika finansiranja u Srbiji. Verovatno najvažnija stvar na polju razvoja ovog vida finansiranja je rešenost onih institucija koje se bave faktoringom da ponude uslugu obrnutog faktoringa. Međutim kako je najveća faktoring kuća u Srbiji „Prvi Faktor d.o.o.“ obustavio sve poslove finansiranja sa najavom likvidacije do kraja godine može se očekivati značajan pad obima finansiranja putem faktoringa u 2015. godini. Na osnovu ovoga i evidentnog smanjena aktivnosti drugih kompanija i loše finansijske discipline, nije za očekivati ozbiljan rast ovog tržišta u naredih nekoliko godina.

Osim toga, u procesu razvoja domaćeg tržišta moraju se imati u vidu i rezultati istraživanja na temu tržišnog prihvatanja obrnutog faktoringa koje je objavljeno 2015. godine (Dello Iacono i ostali, 2015) i koje je ukazalo da je uvođenje i širenje obrnutog faktoringa moguće samo pod posebnim tržišnim uslovima. Autori navode da taj proces često može predstavljati izazov. Primera radi, promena ključnih egzogenih faktora, kao što su kamatne stope ili obim prometa, mogu dovesti do stagnacije ovog tržišta, bez obzira što promena navedenih faktora dovodi do poboljšanja ostalih promenljivih na tržištu. Zbog toga, osnovna pretpostavka da svi učesnici u poslu imaju povoljan ishod (win-win situacija) ne mora uvek da bude ispunjena. Dešava se i da se direktna korist učesnika menja tokom vremena, ukoliko se promene uslovi na tržištu. Zbog toga je veoma važno da se ovaj koncept uvede tek onda kada se konceptualno usavrši do te mere da predvidi sve moguće ishode i načine na koje će se učesnici zaštiti od nepovoljnih promena.

5. ZAKLJUČAK

Dosadašnja empirijska istraživanja pokazala su da je obrnuti faktoring dobar način da se prevaziđu problemi onih učesnika u lancu snabdevanja u zemljama koje imaju loš informacioni sistem vezan za kreditne rejtinge (Klapper, 2006). Međutim,  upravo u tim ekonomijama postoje i velika ograničenja za tržišno prihvatanje ovog koncepta, a pre svega tehnološka (npr. nepostojanje ili zakonsko neprepoznavanje elektronskih faktura).

Važno je navesti i da pojedini autori (Serrano i Lekkakos, 2015) smatraju da postoji niz rizika povezanih sa funkcionisanjem samog mehanizma obrnutog faktoringa. Prvo, mehanizam radi dobro dok kupci plaćaju na vreme, međutim poslednja kriza je pokazala da i kompanije sa visokim kreditnim rejtingom mogu propasti. Ukoliko se to desi i ako kupac ne ispuni svoje obaveze plaćanja, finansijska institucija koja pruža uslugu obrnutog faktoringa podnosi sav rizik, a to može dovesti i do propasti slabijih institucija. Hipotetički posmatrano, ukoliko bi ova vrsta posla bila masovno popularna na tržištu mogla bi kao posledica propasti da se javi i kriza. Zbog toga postoji velika odgovornost na strani banaka i drugih finansijskih institucija sa ciljem utvrđivanja rizika svakog potencijalnog korisnika ove usluge.

Osim toga, kompanije koje koriste ovu vrstu usluge moraju da budu svesne i rizika da će time možda poslati signal o svojoj slabosti tržištu, a time da ugrozi svoju pregovaračku poziciju na tržištu ili da ograniči opcije za druge investicione mogućnosti.

Uprkos navedenim rizicima smatra se da je model obrnutog faktoringa koristan u onim situacijama kada novčani tokovi nisu u stanju da isprate realne ekonomske tokove lanca snabdevanja.

 Zahvalnost: Ovaj rad je deo istraživačkih projekata pod šiframa 47009 (Evropske integracije i društveno ekonomske promene privrede EU) i 179015 (Izazovi i perspektive strukturnih promena u Srbiji: Strateški pravci ekonomskog razvoja i usklađivanje sa zahtevima EU), finansiranih od strane Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj republike Srbije.

REFERENCE

ACCA. (2014). Accountants for Business – A Study of the Business case for Supply Chain Finance. London: The Association of Chartered Certified Accountants.

Bryant, C., Camerinelli, E. (2012). Supply Chain Finance. Paris: Euro Banking Association.

Dello Iacono, U., Reindorp, M., Dellaert, N. (2014). Market adoption of reverse factoring, International Journal of Physical Distribution & Logistics Management, Vol. 45 Iss 3. Str. 286 – 308. http://dx.doi.org/10.1108/IJPDLM-10-2013-0258.

EBA. (2013). Market Guide on Supply Chain Finance. Paris: Euro Banking Association.

Erić, D., Beraha, I., Đuričin, S., Kecman, N., Jakšić, B. (2012). Finansiranje malih i srednjih preduzeća u Srbiji. Beograd: Privredna komora Srbije, Institut ekonomskih nauka Beograd.

Factoring Chan International. URL: https://fci.nl/en/about-factoring/statistics. Pristup 01.10.2015.

Faktor Centar, URL: http://centarfaktor.rs/portfolio/obrnuti-faktoring/, pristup 05.10.2015.

Hurtez, N., Salvadori Guesa’ sive, M. (2010). Suplly Chain Finance: From Myth to Reality. London: McKinsey on Payments.

Kasavica, P. (2014). Finansiranje lanca snabdevanja. Bankarstvo, 3/2014. Str. 96-127.

Klapper, L. (2006). The Role of Factoring for financing Small and Medium Enterprises. Journal of Banking & Finance 30 (2006). Str. 3111–3130.

Privredna komora Beograda, Rezultati ankete o prometu faktoringa za 2013. godinu, URL: http://www.kombeg.org.rs/Slike/UdrFinansijskeOrganizacije/Faktoring/2014/februar/Rezultati%20ankete%20o%20prometu%20faktoringa%20za%202013.pdf. Poseta 17.10.2015.

Seifert, R., Seifert, D. (2009). Supply Chain Finance – What’s it worth?. Lausanne: IMD.

Serrano, A., Lekkakos, S. (2015). Will Reverce Factoring Caouse the Next Financial Bubble?, URL: http://ww2.cfo.com/credit/2015/01/will-reverse-factoring-cause-next-financial-bubble/, poseta 10.10.2015.

Zakon o faktoringu Republike Srbije. (2013). Službeni glasnik Republike Srbije broj 62/13.

[1] abmartinovic@ien.bg.ac.rs

[2] nemanja.nedovic@bba.edu.rs

Чланак Obrnuti faktoring – alternativni kreditni kanal се појављује прво на Alchemist Faktor doo.

RAČUNOVODSTVENO EVIDENTIRANJE FAKTORING POSLOVA

• Kod faktora, ustupioca i dužnika pravnih lica, odnosno preduzetnika

Predmet faktoringa može biti svako postojeće nedospelo ili buduće, celo ili delimično, kratkoročno novčano potraživanje koje je nastalo po osnovu ugovora o prodaji robe ili pružanja usluga, zaključenog između pravnih lica i preduzetnika. Kratkoročno potraživanje je potraživanje koje dospeva na naplatu u roku do godinu dana od dana prodaje robe, odnosno pružanja usluge, definisanog ugovorom o prodaji robe ili pružanja usluga.Prema odredbama člana 2. Zakona o faktoringu („Sl. glasnik RS“, br. 62/2013 – dalje: Zakon), faktoring je finansijska usluga kupoprodaje postojećeg nedospelog ili budućeg kratkoročnog novčanog potraživanja, nastalog po osnovu ugovora o prodaji robe ili pružanja usluga u zemlji i inostranstvu.

Buduće potraživanje može biti predmet faktoringa samo ako je odredivo i ako ugovor o faktoringu sadrži podatak o tome ko će biti dužnik takvog potraživanja. Odredba u ugovoru o faktoringu kojom se vrši prodaja budućeg potraživanja proizvodi pravno dejstvo momentom nastanka tog potraživanja.

Učesnici u faktoringu su:

• Ustupilac, koji prodaje faktoru svoje potraživanje od dužnika, nastalo po osnovu ugovora o prodaji robe ili pružanja usluga, je banka, privredno društvo i preduzetnik sa sedištem u Republici Srbiji (dalje: Republika), odnosno ta lica sa sedištem u inostranstvu, registrovana u skladu sa domicilnim propisima;

• Faktor, koji kupuje potraživanje od ustupioca, je:

– banka, u smislu zakona kojim se uređuje poslovanje banaka;

– privredno društvo organizovano kao akcionarsko društvo ili društvo s ograničenom odgovornošću, sa sedištem u Republici, koje ima odobrenje ministarstva nadležnog za poslove finansija (dalje: Ministarstvo) za obavljanje poslova faktoringa;

– strana banka i strano privredno društvo – isključivo u međunarodnom faktoringu;

• Dužnik je banka, privredno društvo i preduzetnik sa sedištem u Republici, odnosno ta lica sa sedištem u inostranstvu, registrovana u skladu sa domicilnim propisima.

U smislu Zakona faktoring može biti:

1) domaći – čiji je predmet prodaja potraživanja nastalog prodajom robe ili pružanjem usluga između domaćih lica na unutrašnjem tržištu;

2) međunarodni – čiji je predmet prodaja potraživanja nastalog u spoljnotrgovinskom prometu robe, odnosno usluga, u smislu zakona kojim se uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje.

Međunarodni faktoring se može obavljati:

1) u jednofaktorskom sistemu, kad u faktoringu učestvuje samo jedan faktor, odnosno postoje tri učesnika (ustupilac, faktor i dužnik);

2) u dvofaktorskom sistemu, kad u faktoringu učestvuju faktor sa sedištem u Republici i faktor sa sedištem u inostranstvu, odnosno postoje četiri učesnika: ustupilac, domaći faktor, strani faktor i dužnik.

Obavljanje međunarodnog faktoringa u dvofaktorskom sistemu podrazumeva, da faktor ustupioca prenosi potraživanje na faktora u zemlji dužnika. Faktor dužnika je odgovoran za naplatu potraživanja. Time se rizik naplate potraživanja iz poverilačko-dužničkog odnosa izmešta u međufaktorski odnos (zaključuje se interfaktorski ugovor između domaćeg i stranog faktora), čime se smanjuju i ostali rizici, te dvofaktorski sistem predstavlja najčešće upotrebljavani sistem u međunarodnom faktoringu.

Prema obavezi preuzimanja rizika naplate potraživanja, faktoring može biti:

1) faktoring bez regresa –podrazumeva da je faktor preuzeo rizik naplate potraživanja (nesposobnosti plaćanja od strane dužnika) na sebe,

2) faktoring sa regresom –podrazumeva da ustupilac odgovara faktoru za naplativost potraživanja na dan dospelosti potraživanja.

U slučaju kad se ne može sa sigurnošću utvrditi da li je ugovoren faktoring sa regresom ili faktoring bez regresa, smatraće se da je ugovoren faktoring sa regresom.

Zakon propisuje i tzv. obrnuti faktoring koji predstavlja posebnu vrsta faktoringa koji se ugovara između faktora i dužnika iz ugovora o prodaji robe ili pružanja usluga u zemlji i inostranstvu, na osnovu koga faktor, preuzimanjem faktura od dužnika, preuzima njegovu obavezu plaćanja prema poveriocima, a ima pravo naplate od dužnika u roku iz ugovora o prodaji robe ili pružanja usluga u zemlji i inostranstvu. Kod obrnutog faktoringa, dužnik je u obavezi da obezbedi saglasnost poverioca, dok kod faktoringa to nije slučaj.

Naime, kod faktoringa ustupilac je u obavezi da dostavi dužniku obaveštenje o prodaji potraživanja u pisanoj ili elektronskoj formi, na osnovu čega je dužnik dužan da plati faktoru. Ovo obaveštenje mora da sadrži informacije o ugovoru o faktoringu, podatke o faktoru kojem je dužnik u obavezi da plati i instrukcije za plaćanje.

Takođe, nije moguće ugovoriti obrnuti faktoring sa regresom, već jedino faktoring bez regresa. Naime, ukoliko faktor ne uspe da ispuni svoju, ugovorom o obrnutom faktoringu preuzetu obavezu izmirenja obaveze plaćanja prema poveriocima dužnika – ustupioca, može se jedino govoriti o mogućnosti raskida ugovora zbog neizvršenja ugovorom preuzetih obaveza i eventualne naknade štete po tom osnovu.

Prodaju svakog potraživanja određenog ugovorom o faktoringu ustupilac vrši uz istovremenu predaju faktoru:

1) ugovora (original ili kopija overena od strane nadležnog organa) i/ili fakture i drugih dokumenata kojima se dokazuje osnov i vrši identifikacija potraživanja;

2) obaveštenja dužniku da je potraživanje prodato faktoru.

Datumom prodaje potraživanja smatra se datum kad je ustupilac predao faktoru ovu dokumentaciju, naveden u dokumentu o predaji dokumentacije, koji je u obavezi da sačini. Naplatu dospelih potraživanja faktor vrši u svoje ime i za svoj račun.

Dakle, posao faktoringa se sprovodi na osnovu ugovora koji se zaključuje između faktora i ustupioca, a koji naročito sadrži:

1) podatke o ugovornim stranama;

2) podatak o vrsti faktoringa;

3) osnov i podatke o potraživanju koje je predmet ugovora;

4) iznos, način obračuna i isplate otkupljenog potraživanja ustupiocu;

5) iznos, način obračuna i isplate naknade faktoru;

6) pravo faktora na kamatu i druge troškove, koji mogu proisteći iz realizacije ugovora;

7) datum zaključivanja ugovora;

8) potpise zakonskih zastupnika svake ugovorne strane, drugog lica ovlašćenog za potpisivanje ugovora ili punomoćnika ovih lica.

Svoju naknadu, faktor može naplatiti tako što će prilikom otkupa potraživanja, ustupiocu uplatiti iznos umanjen za naknadu, ili će ustupiocu platiti ukupan iznos predmetnog potraživanja, a zatim mu (ili pre) ispostaviti fakturu za iznos naknade (što je ređi slučaj u praksi). Naknada zavisi od više faktora, kao što su dužina preostalog roka za naplatu, likvidnost dužnika i drugih okolnosti koje obezbeđuju sigurnost naplate potraživanja u ugovorenom roku.

Pored naknade, faktor za poslove faktoringa može naplatiti i naknadu za nastale troškove koja je fiksni trošak i kreće se u iznosu od 1,5 do 2,5 procenata fakture, zavisno od pojedinih karakteristika potraživanja, a može zahtevati i naknadu svih troškova u poslu faktoringa, kao i kamate.

Bez obzira na troškove koje ustupiocu zaračunava faktor, faktoring poslovi imaju veliki značaj, jer ustupiocu obezbeđuje novčana sredstva znatno brže nego što će računi od kupca biti naplaćeni i na taj način ubrzava cirkulaciju novčanih sredstava, odnosno skraćuje se ciklus obrtnih sredstava. To može da se postigne i uzimanjem kratkoročnih kredita od banaka, ali se do njih najčešće dolazi uz veću proceduru i skupe kamate. Faktoring poslovi omogućavaju ustupiocu, s jedne strane, da praktično stalno prodaje za gotovinu, a s druge strane, njegovim kupcima da kupuju na kredit bez kreditne procedure i bez kreditnih troškova.

Skrećemo pažnju da se faktoring društva u skladu sa odredbama člana 6. Zakona o računovodstvu („Sl. glasnik RS“, br. 62/2013), smatraju velikim pravnim licima, bez obzira na visinu prihoda, imovine i broj zaposlenih. Shodno navedenom, faktoring društvima nije data mogućnost da vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja povere pravnim licima i preduzetnicima registrovanim za tu delatnost, već moraju da odrede zaposleno lice koje ispunjava uslove propisane opštim aktom (najčešće je to Pravilnik o računovodstvu) za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja.

Velika pravna lica u skladu sa članom 20. Zakona o računovodstvu, za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima obavezno primenjuju pune MRS/MSFI.

U zavisnosti od vrste faktoringa, kao i načina obračuna i plaćanja naknade vrši se i računovodstveno evidentiranje.

Računovodstveno evidentiranje domaćeg faktoringa

Računovodstveno evidentiranje faktoringa se vrši u skladu sa odredbama Pravilnika o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike („Sl. glasnik RS“, br. 95/2014 – dalje: Pravilnik). Imajući u vidu da je predmet faktoringa ustupanje, odnosno prodaja kratkoročnog novčanog potraživanja koje je nastalo po osnovu ugovora o prodaji robe ili pružanja usluga, zaključenog između pravnih lica i preduzetnika, prilikom evidentiranja koristiće se računi kratkoročnih potraživanja i obaveza.

Naime, imajući u vidu da Pravilnikom nisu propisani posebni računi za evidentiranje obaveza i potraživanja iz poslova faktoringa, pravno lice i preduzetnik, kao i faktor promene po ovom poslu mogu evidentirati na sledećim računima:

• 204 – Kupcu u zemlji,

• 205 – Kupci u inostranstvu,

• 228 – Ostala potraživanja,

• 232 – Kratkoročni krediti i zajmovi u zemlji,

• 233 – Kratkoročni krediti i zajmovi u inostranstvu,

• 422 – Kratkoročni krediti i zajmovi u zemlji,

• 439 – Ostale obaveze iz poslovanja.

Navedeni računi se koriste u zavisnosti od toga kod kojeg se učesnika u poslu faktoringa vrši evidentiranje, kao i od suštine same transakcije. Kod faktora se prihod evidentira u okviru poslovnih prihoda jer naknada koju on naplaćuje predstavlja njegov osnovni prihod iz poslovanja, dok se kamata koju obračunava ustupiocu u slučaju kašnjenja plaćanja dužnika evidentira u okviru finansijskih prihoda, kao i naknada troškova koje naplaćuje od ustupioca. U poslovnim knjigama ustupioca, naknada koju plaća faktoru se evidentira u okviru finansijskih rashoda na računu 569 – Ostali finansijski rashodi, dok se kamata koju plaća faktoru usled kašnjenja dužnika evidentira na računu 562 – Rashodi kamata.

Pored navedenog, u pojedinim slučajevima, kao što je faktoring sa regresom, koriste se računi vremenskih razgraničenja (289 i 499), jer je suština posla takva da ne dovodi odmah do nastajanja prihoda, odnosno rashoda, već se oni evidentiraju po okončanju posla.

Računovodstveno evidentiranje faktoring poslova (kod ustupioca) se vrši u skladu sa sledećim principom:

• ako se smatra da je naplata potraživanja u opasnosti, odnosno da postoji rizik (što je uglavnom kod faktoringa sa regresom), pun iznos potraživanja (sa odgovarajućom provizijom) i odgovarajuća obaveza se evidentiraju u bilansu stanja. Ovde se može govoriti i o potencijalnoj obavezi, koja se evidentira vanbilansno, umesto bilansno, ukoliko rukovodstvo proceni da rizik naplate nije toliko značajan.

• međutim, ukoliko se smatra da su potraživanja naplativa, odnosno da ne postoji rizik (što je uglavnom kod faktoringa bez regresa), samo neto iznos potraživanja ostaje u bilansu stanja, dok se iznos provizije i odgovarajuća obaveza isknjižavaju iz bilansa, odnosno ni ne mora se vršiti knjiženje obaveze.

Naime, prema paragrafu 20. Međunarodnog računovodstvenog standarda – MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje („Sl. glasnik RS“, br. 35/2014), kada entitet izvrši prenos finansijskog sredstva (videti paragraf 18), on treba da proceni stepen do kog je zadržao rizike i koristi od vlasništva nad finansijskim sredstvom. U ovom slučaju:

• ako entitet u značajnoj meri prenosi sve rizike i koristi od vlasništva nad finansijskim sredstvom, entitet treba da prestane da priznaje finansijsko sredstvo i da zasebno prizna kao sredstvo ili obaveze sva prava i obaveze stvorene ili zadržane prilikom prenosa;

• ako entitet u značajnoj meri zadrži sve rizike i koristi od vlasništva nad finansijskim sredstvom, entitet treba da nastavi da priznaje finansijsko sredstvo;

• Ako entitet niti izvrši prenos niti u značajnoj meri zadrži sve rizike i koristi od vlasništva nad finansijskim sredstvom, entitet treba da odredi da li je zadržao kontrolu nad finansijskim sredstvom. U ovom slučaju:

– ako entitet nije zadržao kontrolu, on treba da prestane da priznaje finansijsko sredstvo i da zasebno prizna kao sredstva i obaveze sva prava i obaveze koje su stvorene ili zadržane prilikom prenosa,

– ako je entitet zadržao kontrolu, on treba da nastavi da priznaje finansijsko sredstvo do stepena svog stalnog učešća u finansijskom sredstvu (videti paragraf 30).

1) Društvo Y kao ustupilac je izvršilo uslugu održavanja društvu X u vrednosti od 1.000.000 dinara sa odloženim plaćanjem od tri meseca. Na vrednost izvršenih usluga obračunat je i PDV po stopi od 20%. Faktura ispostavljena na iznos od 1.200.000 dinara (1.000.000 + 200.000 PDV).

2) Ustupilac društvo Y je zaključilo ugovor bez regresa sa faktorom FAKTORING PLUS o prodaji navedenog potraživanja i naplaćuje svoje potraživanje pre isteka roka od tri meseca u iznosu od 1.100.000 dinara. Razliku do iznosa na fakturi FAKTORING PLUS zadržava na ime troškova svoje naknade, odnosno provizije. Ustupilac je poslao obaveštenje o prodaji potraživanja dužniku.

3) Dužnik, društvo X je na osnovu obaveštenja koje mu je poslao ustupilac društvo Y u roku dospelosti platilo obavezu faktoru.

Knjiženje kod Ustupioca – društvo Y

Knjiženje kod Dužnika – društvo „X“

Knjiženje kod faktora „FAKTORING PLUS“

Objašnjenje knjiženja: imajući u vidu da faktor naplatu dospelih potraživanja vrši u svoje ime i za svoj račun, on svoju proviziju evidentira u okviru poslovnih prihoda (s obzirom da mu je to osnovna delatnost) u trenutku primopredaje dokumentacije od strane ustupioca, odnosno na datum naveden u dokumentu o predaji dokumentacije.

Prema odredbama Međunarodnog računovodstvenog standarda – MRS 18 Prihodi („Sl. glasnik RS“, br. 35/2014 – dalje: MRS 18), prihod se u Konceptualnom okviru za finansijsko izveštavanje („Sl. glasnik RS“, br. 35/2014), definiše kao povećanje ekonomskih koristi tokom obračunskog perioda u obliku priliva ili povećanja sredstava ili smanjenja obaveza, koja imaju za rezultat porast kapitala koji ne predstavlja porast po osnovu doprinosa učesnika u kapitalu. Prihod uključuje i prihode i dobitke. Prihod je priliv koji nastaje u toku redovnih aktivnosti nekog entiteta i ima različite nazive kao što su prihod od prodaje, provizije, kamate, dividende i tantijeme.

Prvenstveno pitanje u računovodstvenom obuhvatanju prihoda je odrediti kada se prihod priznaje. Prihod se priznaje kada je priliv budućih ekonomskih koristi u entitet verovatan, a te koristi se mogu pouzdano izmeriti.

Dakle, prihod predstavlja bruto priliv ekonomskih koristi tokom datog perioda koji nastaje iz redovnih aktivnosti entiteta pri čemu taj priliv rezultira povećanjem kapitala koji ne predstavlja porast po osnovu doprinosa učesnika u kapitalu. Prihod uključuje samo bruto priliv ekonomskih koristi koje je entitet primio ili potražuje za svoj račun. Iznosi koji su prikupljeni za račun trećih strana kao što su porez na promet, porez na robu i usluge i porez na dodatu vrednost, nisu ekonomske koristi koje pritiču u entitet i ne rezultuju uvećanjem kapitala. Slično tome, u zastupničkom odnosu bruto priliv ekonomskih koristi uključuje iznose koji su prikupljeni za račun principala, a koji ne rezultuju povećanjem akcijskog kapitala tog entiteta. Iznosi koji su prikupljeni za račun principala nisu prihod. Umesto toga, prihod predstavlja iznos provizije.

Prihod treba da se odmerava po fer vrednosti primljenih ili potraživanih naknada. Fer vrednost je iznos za koji se neko sredstvo može razmeniti ili obaveza izmiriti između upoznatih, voljnih strana u okviru nezavisne transakcije. Iznos prihoda koji se ostvaruje pri nekoj transakciji se obično određuje putem ugovora između entiteta i kupca ili korisnika sredstva. Odmerava se po fer vrednosti primljene ili potraživane naknade, uzimajući u obzir iznos bilo kakvih trgovinskih popusta i količinskih rabata koje je taj entitet odobrio. U najvećem broju slučajeva, naknada je u obliku gotovine ili gotovinskih ekvivalenata, a iznos prihoda je iznos gotovine ili gotovinskih ekvivalenata, koji je primljen ili se potražuje.

Radi lakše evidencije faktoring društva mogu odlučiti da prihod od svoje provizije razgraniče do trenutka naplate, pa tek prilikom naplate da knjiže kao prihod. S obzirom da predmet faktoringa mogu biti samo kratkoročna potraživanja i obaveze, ovo razgraničenje neće imati uticaja na bilanse, osim kada se proteže na dva obračunska perioda, o čemu treba voditi računa.

Ukoliko pođemo od podataka iz primera 1, s tim da je ugovoren faktoring sa regresom a rukovodstvo je procenilo da rizik od naplate prodatog potraživanja nije značajan, knjiženje bi bilo sledeće:

Knjiženje kod Ustupioca – društvo Y

Objašnjenje knjiženja: imajući u vidu da je rukovodstvo procenilo da rizik od naplate prodatog potraživanja nije značajan i da će se faktor s velikom verovatnoćom namiriti od dužnika, i pored toga što je ugovoren faktoring sa regresom, ustupilac je prilikom uplate faktora za preuzeto potraživanje zatvorio potraživanje od faktora, a iznos prodatog potraživanja evidentiralo vanbilansno kao potencijalnu obavezu. Nakon što ga je faktor obavestio da je dužnik izmirio svoju obavezu, ustupilac je isknjižio vanbilansnu evidenciju.

Knjiženje kod Dužnika – društvo X

Knjiženje kod faktora – FAKTORING PLUS

Ukoliko pođemo od podataka iz primera 1, s tim da je faktor ustupiocu ispostavio fakturu za svoju naknadu u iznosu od 100.000 dinara, a zatim mu uplatio ceo iznos kupljenog potraživanja u iznosu od 1.200.000 dinara i obračunao kamatu za kašnjenje dužnika u iznosu od 50.000 dinara (a ustupilac je kamatu obračunao dužniku), knjiženje bi bilo sledeće:

Knjiženje kod Ustupioca – društvo Y

Objašnjenje knjiženja: kamata koju je ustupilac obračunao dužniku usled kašnjenja u plaćanju faktoru, a koji je ustupilac u skladu sa ugovorom o faktoringu dužan da nadoknadi faktoru je evidentirana na računu 499 zbog neizvesnosti naplate. Ukoliko dužnik plati obračunatu kamatu, ista će se evidentirati stavom za knjiženje 499/662 i 241/220. Za evidentiranje kamate, umesto računa 460, može se koristiti i račun 439 uz otvaranje analitike.

Knjiženje kod Dužnika – društvo X

Knjiženje kod faktora – FAKTORING PLUS

Ukoliko pođemo od podataka iz primera 2, s razlikom da je ustupilac procenio da postoji značajan rizik od naplate prodatog potraživanja i da dužnik nije izmirio svoju obavezu prema faktoru u roku o čemu je faktor obavestio ustupioca, već se faktor namiruje od ustupioca u potpunosti (nakon ostvarenog regresa faktora prema ustupiocu, faktor je vratio potraživanje ustupiocu) kao i da je faktor ustupiocu obračunao i ispostavio fakturu za svoje troškove nastale u obavljanju posla faktoringa u iznosu od 50.000 dinara, knjiženje bi bilo sledeće:

Knjiženje kod Ustupioca – društvo Y

Objašnjenje knjiženja: imajući u vidu da je ugovoren faktoring sa regresom i da je ustupilac procenio da postoji značajan rizik od naplate prodatog potraživanja, prilikom uplate faktora za preuzeto potraživanje evidentirana je obaveza prema faktoru, a nije zatvoreno potraživanje od njega. Pošto dužnik nije izmirio svoju obavezu u roku prema faktoru, faktor je iskoristio zakonsku mogućnost i naplatio se od ustupioca, nakon čega mi je vratio potraživanje (promena 3).

Knjiženje kod Dužnika – društvo X

Knjiženje kod faktora – FAKTORING PLUS

Objašnjenje knjiženja: imajući u vidu da dužnik nije izmirio svoju obavezu, faktor se naplatio od ustupioca i vratio mu potraživanje, što je dovelo do ukidanja razgraničenja na računu 499 i nepriznavanja prihoda.

Prodaja, odnosno kupovina budućeg potraživanja

Imajući u vidu da odredbe u ugovoru o faktoringu kojim se vrši prodaja budućeg potraživanja proizvodi pravno dejstvo momentom nastanka tog potraživanja, i samo knjiženje će se vršiti u tom momentu, odnosno nakon toga u skladu sa odredbama zaključenog ugovora o faktoringu, i to na isti način kao što je prikazano u primerima u ovom komentaru, a u zavisnosti od vrste faktoringa.

Računovodstveno evidentiranje međunarodnog faktoringa

Kada se radi o prenosu potraživanja i obaveza između dva rezidenta i nerezidenta, članom 7. Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS“, br. 62/2006, 31/2011, 119/2012 i 139/2014), propisano ja da banke, odnosno rezidenti, osim rezidenata – fizičkih lica, i nerezidenti, mogu prenositi, odnosno platiti ili naplatiti potraživanja i dugovanja koja su nastala po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenata, koji se ne smatra komercijalnim kreditima i zajmovima. Ovi poslovi mogu se vršiti samo na osnovu ugovora zaključenog između prenosioca i primaoca potraživanja i dugovanja, uz obavezu prenosioca da dužnika, odnosno poverioca iz osnovnog posla obavesti o izvršenom prenosu. Ugovor naročito sadrži identifikacione podatke o ugovornim stranama, podatke o osnovu po kom su nastala potraživanja i dugovanja koja su predmet prenosa, uključujući i podatke o dužniku, odnosno poveriocu, kao i podatke o valuti i iznosu potraživanja i dugovanja koji su predmet prenosa.

Počev od 6.10.2012. godine kada su bile izmene Zakona o deviznom poslovanju, rezident – poverilac koji prenosi potraživanje, rezident – dužnik koji preuzima dugovanje, kao i rezident uputilac – asignant nemaju obavezu dostavljanja ugovora o prenosu potraživanja i dugovanja nastalih po osnovu spoljnotrgovinskih poslova rezidenata, izmena ili dopuna istog, odnosno dokaza o raskidu ovog ugovora, kao što ni banke nemaju obavezu izveštavanja Narodne banke Srbije o ovim poslovima. Prenosilac ima obavezu da dužnika, odnosno poverioca iz osnovnog posla obavesti o izvršenom prenosu.

Kada se radi o prenosu potraživanja i obaveza između dva nerezidenta i rezidenta, članom 33. stav 1. Zakona o deviznom poslovanju, propisano je da rezident može izvršiti naplatu, odnosno plaćanje i drugom nerezidentu, a ne nerezidentu kome duguje, odnosno od koga potražuje, po tekućem ili kapitalnom poslu, pod uslovom da je taj posao dozvoljen ovim zakonom. Stavom 3. ovog člana Zakona o deviznom poslovanju propisano je da se navedeni poslovi mogu vršiti samo na osnovu ugovora zaključenog između svih učesnika u poslu ili izjave rezidenta da je obavešten o izvršenom prenosu. Ugovor, odnosno izjava rezidenta, prema članu 33. stav 4. Zakona o deviznom poslovanju naročito sadrži identifikacione podatke o svim učesnicima u poslu, podatke o osnovu po kome je nastalo potraživanje i dugovanje iz osnovnog posla i podatke o valuti i iznosu potraživanja i dugovanja koji su predmet ovih poslova.

Dakle, rezident – izvoznik može naplatu, po osnovu spoljnotrgovinskog prometa robe, izvršiti i od drugog nerezidenta, a ne od nerezidenta od koga potražuje po ovom spoljnotrgovinskom poslu. Za realizaciju ove transakcije neophodno je postojanje ugovora zaključenog između svih učesnika u poslu ili izjave rezidenta da je obavešten o izvršenom prenosu.

Shodno ugovoru o međunarodnom faktoringu (bez regresa – koji su potpisali svi učesnici), pravno lice iz Republike Srbije je prodalo svoje potraživanje po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa usluge izvođenja radova na nepokretnosti u inostranstvu faktoru iz inostranstva. Faktura koja je ispostavljena kupcu u inostranstvu, a koja je predmet faktoringa iznosi 500.000 EUR, odnosno 61.500.000 dinara. Ukupan iznos potraživanja koji je u skladu sa ugovorom o faktoringu prodat iznosi 500.000 EUR. Naknada koju faktor zadržava na ime svoje usluge iznosi 35.000 EUR. Kurs na dan plaćanja, odnosno realizacije posla faktoringa je 1 EUR = 123,5 dinara.

Knjiženje kod Ustupioca – pravno lice rezident

Shodno ugovoru o međunarodnom faktoringu (bez regresa), pravno lice iz Republike Srbije je prodalo svoje potraživanje po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe u inostranstvu faktoru u Republici Srbiji. Faktura koja je ispostavljena kupcu u inostranstvu, a koja je predmet faktoringa iznosi 200.000 EUR, odnosno 21.000.000 dinara. Ukupan iznos potraživanja koji je u skladu sa ugovorom o faktoringu prodat iznosi 200.000 EUR, o čemu je obavešten dužnik – kupac u inostranstvu. Naknada koju faktor zadržava na ime svoje usluge iznosi 15.000 EUR. Kurs na dan plaćanja, odnosno realizacije posla faktoringa je 1 EUR = 123,5 dinara. Na dan kada je faktor naplatio potraživanje od dužnika, kurs je bio 1 EUR = 123 dinara.

Knjiženje kod Ustupioca – pravno lice rezident

Knjiženje kod faktora – rezidenta

Shodno ugovoru o međunarodnom faktoringu (bez regresa) u dvofaktorskom sistemu, pravno lice iz Republike Srbije je prodalo svoje potraživanje po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe u inostranstvu domaćem faktoru (u Republici Srbiji). Faktura koja je ispostavljena kupcu u inostranstvu (dužnik), a koja je predmet faktoringa iznosi 800.000 EUR, odnosno 97.600.000 dinara. Ukupan iznos potraživanja koji je u skladu sa ugovorom o faktoringu prodat iznosi 800.000 EUR. Naknada koju domaći faktor zadržava na ime svoje usluge iznosi 30.000 EUR. Kurs na dan ustupanja potraživanja domaćem faktoru, odnosno na dan plaćanja domaćeg faktora ustupiocu je 1 EUR = 122,5 dinara. Domaći faktor je sa stranim faktorom zaključio interfaktorski ugovor u skladu sa kojim mu domaći faktor prenosi ukupno potraživanje od 800.000 EUR, a strani faktor na ime svoje naknade zadržava 15.000 EUR. Na dan zaključenja interfaktorskog ugovora kurs je bio 1 EUR = 123 dinara. Na dan kada je strani faktor naplaćena sredstva umanjena za svoju naknadu preneo domaćem faktoru, kurs je bio 1 EUR = 123,5 dinara (800.000-15.000=785.000×123,5=96.947.500).

Knjiženje kod Ustupioca – pravno lice rezident

Knjiženje kod domaćeg faktora – rezident

Objašnjenje knjiženja: kako ne bi došlo do neosnovanog uvećanja i prihoda i rashoda, faktor je svoju naknadu od ustupioca evidentirao na vremenskim razgraničenjima, a tek kada je zaključio interfaktorski ugovor kojim rizik naplate prelazi na stranog faktora, zatvorio je vremenska razgraničenja i kao prihod na računu 615 evidentirao samo razliku u naknadama u iznosu od 15.000 EUR, odnosno 1.845.000 dinara (30.000 EUR naknada od ustupioca umenjena za 15.000 EUR naknade koju plaća stranom faktoru). Naime, da je faktor evidentirao kao prihod naknadu od ustupioca, a kao rashod naknadu koju plaća stranom faktoru, tada bi neosnovano uvećao i prihode i rashode, a ovako u prihodima ima samo stvarno ostvaren prihod (neto naknadu) po ovom poslu.

Dakle, u slučaju kada se domaće pravno lice (rezident) javlja kao izvoznik, a strano pravno lice (nerezident) kao kupac u realizaciji spoljnotrgovinskog posla, obavljanje međunarodnog faktoringa u dvofaktorskom sistemu se vrši u sledećim koracima:

– domaće pravno lice izvozi robu i stranom kupcu izdaje fakturu;

– domaće pravno lice kao ustupilac u poslu faktoringa, prodaje svoje potraživanje iz spoljnotrgovinskog posla izvoza robe domaćem faktoru (rezidentu);

– domaći faktor (rezident) zaključuje interfaktorski ugovor sa stranim faktorom (nerezidentom) iz zemlje stranog kupca;

– strani faktor (nerezident) vrši naplatu potraživanja od stranog kupca – dužnika;

– strani faktor (nerezident) naplaćena sredstva prenosi u korist domaćeg faktora (rezidenta) uz naplatu svoje naknade.

Računovodstveno evidentiranje obrnutog faktoringa

Obrnuti faktoring najčešće ugovaraju veliki trgovinski lanci. U situaciji kada su im, u kratkom vremenskom periodu, potrebna sredstva za izmirenje obaveza prema svojim dobavljačima, a kojima u tom trenutku ne raspolažu, mogu, zaključenjem ugovora o obrnutom faktoringu, svoju obavezu preneti na faktora, koji će, potom, isplatiti dobavljače ustupioca. Za razliku od faktoringa, gde je ustupilac u obavezi da samo obavesti dužnika o prodaji potraživanja, kod obrnutog faktoringa je dužnik u obavezi da obezbedi saglasnost poverioca – dobavljača. Faktor za svoju uslugu naplaćuje naknadu od ustupioca, kao i sve sporedne troškove i kamatu.

Trgovinski lanac kao ustupilac je zaključio ugovor o obrnutom faktoringu. Predmet ugovora je ustupanje svojih obaveza prema dobavljaču faktoru u iznosu od 36.000.000 dinara (faktura dobavljača za robu u vrednosti od 30.000.000 dinara plus PDV u iznosu od 6.000.000 dinara). Ustupilac je pribavio saglasnost dobavljača za pomenuti faktoring. Faktor se obavezao da će najkasnije u roku od tri dana od potpisivanja ugovora izvršiti obavezu u odnosu na dobavljača – poverioca u ukupnom iznosu od 36.000.000 dinara. Prema ugovoru, ustupilac se obavezuje da u roku od 60 dana od datuma zaključenja Ugovora izvrši obavezu plaćanja 100% nominalne vrednosti Ugovora uvećanu za troškove angažovanja faktora u iznosu od 2.000.000 dinara, o čemu će faktor izdati fakturu ustupiocu.

Knjiženje kod Ustupioca

Knjiženje kod Dobavljača

Knjiženje kod Faktora

Objašnjenje knjiženja: poštujući princip opreznosti faktor je izvršio razgraničenje prihoda od svoje naknade, a tek nakon što je naplatio svoje potraživanje od ustupioca, knjižio je prihod od usluga i zatvorio razgraničenje (stav za knjiženje 499/614 u promeni pod 3).

PDV aspekt faktoring poslova

Za faktoring poslove je propisano poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza. Naime, u skladu sa članom 25. stav 1. tačka 6) Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/2004, 86/2004 – ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 68/2014 – dr. zakon, 142/2014, 5/2015 – usklađeni din. izn., 83/2015 i 5/2016 – usklađeni din. izn. – dalje: Zakon o PDV), faktoring poslovi, odnosno poslovanje novčanim potraživanjima predstavljaju promet usluga i oslobođeni su PDV bez prava na odbitak prethodnog poreza. Dakle, pravno lice koje se bavi poslovima faktoringa nema pravo na prethodni porez po ovim uslugama.

Međutim, ukoliko se ne radi o usluzi prenosa potraživanja, odnosno faktoringa već samo o prometu usluge naplate potraživanja za druga lica, na naknadu za promet ove usluge PDV se obračunava i plaća po poreskoj stopi od 20%.

Takođe, i obrnuti faktoring je oslobođen PDV bez prava na odbitak prethodnog poreza u skladu sa članom 25. stav 1. tačka 4) Zakona o PDV.

Faktoring poslovi s aspekta poreza na dobit pravnih lica

Imajući u vidu da ustupilac potraživanja prodaje faktoring društvu svoja potraživanja uz diskont, odnosno po nižoj vrednosti od nominalne, postavlja se pitanje priznavanja rashoda koji nastanu po ovom osnovu u poreskom bilansu ustupioca potraživanja.

Ovo pitanje je regulisano članom 16a Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 – dr. zakon, 142/2014, 91/2015 – autentično tumačenje i 112/2015), prema kojem se na teret rashoda priznaje gubitak od prodaje pojedinačnih potraživanja u iznosu koji je iskazan u bilansu uspeha obveznika, u poreskom periodu u kome je izvršena prodaja tih potraživanja.

Takođe, u slučaju da je po osnovu ovog potraživanja izvršena ispravka vrednosti koja je priznata kao rashod u nekom od prethodnih poreskih perioda u skladu sa članom 16. stav 9. i članom 22a Zakona o porezu na dobit pravnih lica, takav rashod ostaje priznat bez obaveze ispunjenja uslova iz člana 16. stav 1. tačka 3), odnosno člana 16. stav 2. ovog zakona.

Чланак RAČUNOVODSTVENO EVIDENTIRANJE FAKTORING POSLOVA се појављује прво на Alchemist Faktor doo.