Rok za prijavu je 4. decembar 2026. godine, do 23.59.

Projekat EHIN okuplja umetnike, naučnike i stručnjake za životnu sredinu sa ciljem da istraže kako živi organizmi stvaraju, razmenjuju i obrađuju informacije unutar prirodnih ekosistema. Polazeći od ideje da inteligencija nije isključivo svojstvo ljudi ili veštačkih sistema, inicijativa istražuje načine na koje različite vrste komuniciraju, sarađuju i međusobno utiču jedna na drugu.

Poseban akcenat stavljen je na biokompjuting – istraživanje i primenu bioloških procesa u računarstvu – kao i na mogućnosti da se kroz umetničko istraživanje preispitaju postojeća shvatanja tehnologije, znanja i odnosa čoveka prema prirodi.

U okviru projekta razvijaju se takozvane Dirty Labs, eksperimentalna istraživačka okruženja koja povezuju naučne metode i umetničke prakse. Za razliku od tradicionalnih laboratorija, ovi prostori istraživanje smeštaju u konkretne ekosisteme i prirodna okruženja, uz upotrebu senzorskih tehnologija, mašinskog učenja i bioinformatike, ali i znanja ljudi koji neposredno rade sa zemljištem i živim svetom.

Izabrani umetnici imaće priliku da tokom rezidencijalnih programa sarađuju sa naučnicima, koriste istraživačku infrastrukturu i razvijaju nove umetničke radove na preseku nauke i umetnosti.

Za umetničke honorare i troškove produkcije predviđena je podrška u iznosu do 25.000 evra, u skladu sa uslovima poziva.

Rezidencijalni programi realizuju se u saradnji sa šest partnerskih institucija iz Evrope:

Centar za promociju nauke – Beograd, Srbija

Gluon – Brisel, Belgija

Kersnikova Institute / Kapelica Gallery – Ljubljana, Slovenija

KONTEJNER – Zagreb, Hrvatska

LABoral Centro de Arte – Hihon, Španija

ZKM | Center for Art and Media – Karlsrue, Nemačka

Svaka od institucija pruža specifičan istraživački kontekst, stručnost i uslove za interdisciplinarni rad i eksperimentisanje.

Više informacija o uslovima učešća, rezidencijalnim programima i postupku prijavljivanja potražite na ZVANIČNOM SAJTU PROJEKTA.

Kroz rezidencije, produkciju umetničkih radova, izložbe, radionice i javne programe, EHIN nastoji da doprinese razvoju novih pristupa razumevanju živih sistema i ekološke međuzavisnosti. Projekat istovremeno otvara pitanja o mogućim alternativama energetski zahtevnim računarskim infrastrukturama i o tome kako biološki procesi mogu da inspirišu odgovornije odnose između ljudi, tehnologije i drugih živih bića.

Projekat se sufinansira sredstvima programa Kreativna Evropa Evropske unije.

<p>The post European Hybrid Intelligence Network: Otvoren poziv za umetničke rezidencije first appeared on Art and Science.</p>

U svetu dominantno determinisanom i valorizovanom korišćenjem i primenom raznovrsnih sistema veštačke inteligencije, tradicionalni društveni okviri, modeli i norme gube svoju ulogu, vrednovanje i značenje. Na udaru su istovremeno i brojne stvaralačke veštine i prakse od kojih je ona, najočiglednija – vizuelna umetnost – direktno pogođena razvojem i dostupnošću namenski razvijenih AI alata.

Prema rečima američke istoričarke Džil Lepor, čovečanstvo mora da odluči da li će mašine umesto nas preuzeti čitanje i pisanje, a time i sam proces razmišljanja. Da li ovim veštačka inteligencija ugrožava umetničko stvaralaštvo, slobodu mišljenja, demokratske osnove društva, pa čak i samu bit i opstanak čovečanstva?

Povodom gostovanja uglednog filozofa, kustosa i osnivača Bečkih razgovora o veštačkoj inteligenciji Klausa Špajdela u Beogradu, Austrijski kulturni forum i Centar za promociju nauke nakon dve godine nastavljaju svoj serijal Austrijsko-srpskih naučnih kafea. U ležernom i prigodnom ambijentu Kuće umetnica, Jelena Guga, teoretičarka novih medija, umetnosti i kulture, i koordinatorka Laboratorije za digitalno društvo na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu, i Klaus Špajdel razgovaraće o poziciji, ulozi i upitnosti umetnosti u vremenu obeleženom uticajem i primenom sve složenijih sistema veštačke inteligencije.

Razgovor će se odvijati na engleskom jeziku, a ulaz za sve zainteresovane je slobodan.

Kakav je uticaj AI-ja na stvaralački proces i na samu kreativnost kao izvor ili mehanizam raznovrsnih aspekata ljudskog života i iskustva? U konačnom, da li i u kojoj meri umetnost može da odgovori i suoči se sa ovim izazovima, ima li kvalitete i kapaciteta da AI sisteme iskoristi za sopstvene potrebe, i kakav je uopšte njen status pa i relevantnost u okruženju današnjice? U razgovoru će biti reči i o kreativnom i kritičkom razmatranju primene AI-ja u različitim društvenim i ekonomskim okvirima, uključujući i kontrolu moći i informacija, rad, rodne i rasne stereotipe, ratove i masovna razaranja kojima smo danas svedoci.

Ovo izdanje naučnog kafea posvećenog ulozi umetnosti u doba veštačke inteligencije deo je i art+science programa Centra za promociju nauke. Razgovor se realizuje na engleskom jeziku, uz moderaciju Dobrivoja Laleta Erića iz CPN-a.

Kuća umetnica
Gospodar Jevremova 25, Beograd
13. oktobar 2026. | 19:00

<p>The post Umetnost a i inteligencija: stvaralaštvo u doba veštačke inteligencije first appeared on Art and Science.</p>

Međunarodni projekat MOVIDA (Movement and Virtual Intelligence for the Development and Accessibility of Artists and Audiences) raspisao je otvoreni poziv za učešće u MOVIDA laboratorijama, namenjenim multidisciplinarnim dvojcima koji će spojiti savremeni ples i veštačku inteligenciju.

Cilj projekta je istraživanje mogućnosti primene veštačke inteligencije i srodnih tehnologija u savremenom plesu, sa posebnim fokusom na profesionalni razvoj umetnika, unapređenje angažovanja publike i povećanje pristupačnosti kulturnih sadržaja za osobe sa invaliditetom i izazovima u oblasti mentalnog zdravlja.

MOVIDA je trogodišnji evropski projekat koji se realizuje od aprila 2026. do marta 2029. godine, kao nastavak projekta MODINA (2023–2026), uz podršku programa Kreativna Evropa Evropske unije. Projekat istražuje potencijale novih tehnologija, uključujući veštačku inteligenciju, virtuelnu i proširenu stvarnost, kao i robotiku, u razvoju inovativnih umetničkih praksi.

U okviru poziva biće odabrano 16 umetničkih parova, koji će učestvovati u jednoj od četiri međunarodne devetodnevne laboratorije. Programi će biti organizovani u Rumuniji, Nemačkoj, Portugalu i Estoniji, a svaka laboratorija baviće se specifičnom temom: pristupačnošću, AR/VR tehnologijama, robotikom ili mentalnim zdravljem u kontekstu savremenog plesa i veštačke inteligencije.

Odabrani učesnici imaće priliku da razvijaju nova znanja i veštine u oblasti integracije tehnologije u umetničku praksu, sarađuju sa stručnjacima i umetnicima iz različitih evropskih zemalja, kao i da predstave rezultate svog rada kroz aktivnosti projekta. Program obuhvata honorar od 1200 evra bruto po učesniku, produkcioni budžet za razvoj projekta, pokrivene troškove putovanja i smeštaja, kao i pristup studijima, opremi i mentorskoj podršci.

Laboratorije su koncipirane kroz teorijske i praktične radionice na univerzitetima-partnerima projekta, nakon čega sledi razvoj demonstracionih projekata u saradnji sa plesnim centrima domaćinima. Program se završava prezentacijom rezultata rada pred učesnicima i projektnim timom.

Poziv je otvoren za umetnike koji žive u zemljama Evropske unije ili državama koje učestvuju u programu Kreativna Evropa. Kandidati treba da imaju iskustvo u razvoju i primeni tehnologije u plesnoj praksi, posebno u oblastima računarske kreativnosti i interakcije sa publikom.

Rok za prijavu je 3. avgust 2026. godine do 23.59 časova (CEST), dok će rezultati biti objavljeni 15. septembra 2026. godine. Zainteresovani kandidati mogu prisustvovati i onlajn informativnoj sesiji koja će biti održana 30. juna 2026. godine u 11 časova (CEST).

Više informacija o projektu i načinu prijavljivanja dostupno je na sajtu projekta MOVIDA.

<p>The post Kako AI menja savremeni ples? MOVIDA Labs poziva umetnike iz cele Evrope first appeared on Art and Science.</p>

State of the ART(ist) je zajednička inicijativa austrijskog Saveznog ministarstva za evropske i međunarodne poslove i Ars Electronica, posvećena podršci umetnicima koji stvaraju u uslovima egzistencijalne ugroženosti. Bilo da su suočeni sa političkom represijom, ratom, digitalnim nadzorom, društvenim nejednakostima ili ekološkim katastrofama, inicijativa odgovara na sve nesigurnije okolnosti u kojima se umetnička praksa danas odvija širom sveta.

U vremenu sve intenzivnijih globalnih kriza, izdanje State of the ART(ist) 2026 istražuje preseke umetnosti, aktivizma i otpora. Program stvara prostor u kojem umetnički izraz postaje istovremeno i dokument i intervencija – način da se svedoči, preispituju dominantni narativi i otvaraju novi putevi za društveni dijalog.

Stručni žiri dodeliće glavnu nagradu u iznosu od 6000 evra, kao i nagradu za posebno priznanje u vrednosti od 4000 evra. Oba nagrađena projekta biće predstavljena u okviru programa festivala Ars elektronika, koji će biti održan od 9. do 13. septembra 2026. godine u Lincu, Austrija.

Više detalja možete naći na stranici Ars elektronike.

Individualni umetnici i umetnički kolektivi iz celog sveta mogu da prijave svoje projekte do 24. maja, i tako postanu deo međunarodnog dijaloga o slobodi umetnosti i ulozi kulture u savremenom društvu.

<p>The post State of the ART(ist): umetnost kao prostor otpora, solidarnosti i slobode first appeared on Art and Science.</p>

Četiri projekta će biti nagrađrna – dva sa po 5000 evra i dva sa po 2500 evra, a dobitnici će biti izabrani među prijavama pristiglim na Prix Ars Electronica 2026 i S+T+ARTS Prize 2026.

Program podstiče umetničke, tehnološke i interdisciplinarne projekte koji su usmereni ka praktičnoj primeni i saradnji sa lokalnim zajednicama. Poseban fokus je na odgovornoj i etičkoj upotrebi veštačke inteligencije, transparentnosti, održivosti i dugoročnom društvenom uticaju.

Prijave ne moraju predstavljati u potpunosti funkcionalne prototipe, ali treba da prevazilaze isključivo spekulativne ili teorijske predloge. Da bi projekat bio razmatran, podnosioci moraju da ga prijave u okviru jedne od zvaničnih kategorija i daju saglasnost za njegovo vrednovanje u okviru ove inicijative. Posebno se iščekuju prijave koje možda ne odgovaraju u potpunosti standardnim kriterijumima kategorija, ali pokazuju snažan društveni potencijal.

Rok za prijavu je 4. mart 2026. godine, a nagrađeni projekti će biti predstavljeni na festivalu Ars Electronica, od 9. do 13. septembra 2026. godine.

Više informacija možete naći na stranici Ars Electronice.

<p>The post AI for Social Impact Initiative prvi put u okviru Prix Ars Electronica 2026 first appeared on Art and Science.</p>

Radionica je otvorena za dugometražne naučne dokumentarne filmove u fazi razvoja i obuhvata sve ključne aspekte rada na projektu – od koncepta i vizuelnog identiteta do produkcije, finansiranja i strategija distribucije. Uz podršku iskusnih međunarodnih mentora, Camp 4Science svake godine okuplja različite projekte: od filmova koji širokoj publici približavaju najnovija naučna otkrića do umetničkih i eksperimentalnih radova inspirisanih naučnim idejama.

Camp 4Science se organizuje u okviru festivala AFO (Academia Film Olomouc) od 2013. godine i predstavlja platformu za povezivanje audio-vizuelnih autora sa vodećim naučnicima iz Češke i inostranstva, kako bi unapredili komunikaciju naučnih istraživanja kroz film.

Radionica se održava paralelno sa AFO festivalom i traje šest dana, a završava se javnom pitching sesijom tokom festivala. Tom prilikom autori imaju priliku da predstave svoje projekte međunarodnim donosiocima odluka, predstavnicima televizija i festivala, producentima i distributerima.

Camp 4Science je namenjen producentima i rediteljima koji razvijaju dugometražne naučne dokumentarne projekte. Program je otvoren za autore sa iskustvom u dokumentarnom filmu, ali i za one sa naučnom pozadinom ili iskustvom u naučnoj komunikaciji koji žele da svoja istraživanja predstave široj publici.

Svake godine bira se osam projekata za aktivno učešće u radionici. Prijave su otvorene isključivo za dugometražne projekte, a poznavanje engleskog jezika i sposobnost prezentacije projekta na engleskom jeziku su obavezni.

Rok za prijave je 7. februar, a više informacija možete pronaći na afo.cz/en/camp-4science-eng

<p>The post Camp 4Science: međunarodna radionica za razvoj naučnih dokumentarnih filmova first appeared on Art and Science.</p>

Program „Planetary Transitions 2026“ ima za cilj podsticanje razmene između umetnosti, akademske zajednice, politike i civilnog društva, uz poseban fokus na kritičke glasove i perspektive koje su često izostavljene iz nemačkih i zapadnoevropskih diskusija o održivosti. Rezidencija je namenjena umetnicima, kao i umetničkim kolektivima i organizacijama.

Posebno se iščekuju prijave umetnika čiji se interesi povezuju sa istraživačkim oblastima kao što su kvalitet vazduha, klimatske promene, potrošnja, demokratija, digitalizacija, energija, pravedna tranzicija, mobilnost, rizici i prirodne nepogode, građanska naučna istraživanja, kao i izazovi održivosti u regionima poput Arktika, evropskih gradova i regiona (uključujući Brandenburg i Berlin), Latinske Amerike (posebno Amazonije), Južne (naročito region Himalaja) i Istočne Azije.

Izabrani kandidat ili kandidati biće uključeni u RIFS Fellow Program, koji redovno okuplja umetnike, naučnike i stručnjake iz privrede i civilnog sektora. Rezidencijalni boravak traje najmanje četiri, a idealno do šest meseci, a počinje sredinom 2026. godine.

Poziv je otvoren za umetnike iz svih oblasti – od vizuelnih umetnosti i filma, preko izvođačkih umetnosti, književnosti i muzike do interdisciplinarnih i hibridnih praksi. Moguće su i zajedničke prijave umetničkih kolektiva, iako su finansijska sredstva ograničena. Uslovi za učešće uključuju osnovno poznavanje engleskog jezika, kao i interesovanje za istraživanja u oblasti održivosti, klimatske pravde i/ili planetarnih budućnosti.

Učesnici rezidencije dobijaju mesečnu stipendiju u iznosu od 2500 evra, jednokratnu nadoknadu putnih troškova (povratno putovanje do Potsdama iz zemlje prebivališta), kao i do 5000 evra za troškove smeštaja. Program takođe obezbeđuje podršku u vezi sa administrativnim i pravnim procedurama, uključujući i apliciranje za vizu.

Rok za prijavu je 8. februar, a više informacija naći ćete na linku.

<p>The post Otvoren poziv za umetničku rezidenciju „Planetary Transitions 2026“ u Potsdamu first appeared on Art and Science.</p>

Za portal art+science Jerun Klukers, autor projekta, govori o istraživačkom procesu, neočekivanim otkrićima koja su nastala kroz saradnju čoveka i mašine, i o ulozi umetnosti kao prostora za preispitivanje percepcije i imaginacije. Izložba „Putanje tehnologije“ bila je otvorena do 26. oktobra u KC Silosi, a ekskluzivan intervju sa autorom donosimo u nastavku.

Šta su to Latent Landscapes?

Projekat Latent Landscapes istražuje kako su i ljudska i mašinska percepcija oblikovane sećanjem, sugestijom i interpretacijom. Svetleća kutija ispunjena peskom služi kao taktilni interfejs: posetioci crtaju po pesku, a crteži koje naprave prikazuju se AI modelu koji ih prevodi u upite. Na taj način ovaj rad posmatram kao svojevrsni Roršahov test za veštačku inteligenciju. Ulazni podaci se obrađuju kroz PAIC, sopstveno razvijeni AI sistem (trenutno u procesu patentiranja), koji koristi prilagođeni model treniran na različitim tehnikama snimanja – od fotografije na staklenim pločama i rendgenskih snimaka do VHS-a i analognog filma – kako bi generisao nove slike. Svaki put kada se slika zabeleži kroz drugi medij, stvarnost se na neki način „preoblikuje“.

Generisane slike se zatim animiraju interpolacijom kadrova, stvarajući neprekidnu, evoluirajuću vizuelnu sekvencu. Svaki kadar se uzorkuje sa različitim seed-ovima i inferencijskim podešavanjima, što rezultira suptilnim, lutajućim putovanjem kroz latentni prostor modela. Instalacija se zasniva na promišljanju o tome kako konstruišemo stvarnost – i fizički i kognitivno – kroz isprepletanost čulnih ulaza, prethodnog znanja i tehnološke interpretacije.

Kakvo je bilo vaše iskustvo u radu sa veštačkom inteligencijom?

Radim sa AI-jem otprilike šest godina, tako da sam u projekat ušao sa velikim iskustvom. Ipak, ovaj projekat je bio iterativan i istraživački proces, koji je podrazumevao mnogo praktičnog testiranja i finog podešavanja.

Interakcija između fizičkog gesta (crtanja u pesku) i mašinske interpretacije otkrivala je neočekivane obrasce i iznenađenja, što me je često navodilo da treniram nove modele zasnovane na prethodno generisanim slikama. U tom smislu, AI nije bio samo alat. Aktivno je učestvovao u oblikovanju kreativnog pravca. Pronalaženje ravnoteže između kontrolisanih parametara i poetske logike bilo je ključno za proces – i upravo to ga je učinilo toliko ispunjavajućim.

Kada se osvrnete na ceo proces, da li postoji neki poseban trenutak koji biste izdvojili?

Jedno neobično i divno otkriće bila je sklonost modela da u najslikovitijim, najapstraktnijim crtežima u pesku „vidi“ krevete, mačke ili torte. Ali s vremena na vreme, sistem bi generisao nešto zaista zadivljujuće – slike koje su delovale kao izgubljena sećanja ili vizije iz paralelnog sveta.

Tokom jednog od prvih javnih testova, posetilac je rekao: „Kao da gledam u maštu veštačkog uma.“ Taj komentar mi je ostao urezan. Uhvatilo je nešto suštinsko u vezi sa instalacijom – osećaj da zavirujemo u čudan, a opet poznat unutrašnji svet.

Pošto projekat istražuje našu percepciju „stvarnosti“, da li ste kod publike primetili neke zanimljive reakcije na instalaciju?

O, da. Posetioci su često komentarisali zastrašujuću prepoznatljivost onoga što vide – kako su slike delovale kao polusećanja, vizuelni fragmenti podsvesnog.

Tu je postojala i zanimljiva dinamika gde bi sistem generisao neku sliku – recimo, medveda – a onda bi posetilac počeo da crta medveda u pesku kao odgovor. To je postalo svojevrsna petlja povratne sprege, kokreacija čoveka i mašine, u kojoj su jedno drugo suptilno oblikovali.

Na taj način, instalacija ne samo da simulira percepciju, već promišlja o tome kako se značenje oblikuje u realnom vremenu, kroz saradnju, preko granica inteligencije.

<p>The post Intervju: Od peska do algoritma: putovanje kroz ljudsku maštu i mašinsku percepciju first appeared on Art and Science.</p>

Za portal art+science, Guangli Lju, jedan od autora rada, govori o ovim procesima i o ulozi umetnosti kao prostora za kritičko promišljanje savremenog sveta. Izložba „Putanje tehnologije“ bila je otvorena do 26. oktobra u KC Silosi, a ekskluzivan intervju sa autorom donosimo u nastavku.

Šta je bila ideja koja je pokrenula kreativni proces za realizaciju ovog projekta?

Kroz program koji je pokrenula Kineska akademija umetnosti imao sam priliku da se upoznam sa nekim od najnaprednijih paleontoloških istraživanja u Kini. To me je navelo da shvatim da čak i u naučnim i arheološkim oblastima ostaje izuzetno teško formirati potpunu predstavu o davno izumrloj životinji – na primer, gotovo je nemoguće rekonstruisati kožu dinosaurusa zbog oskudnih fosilnih dokaza.

Na ličnom nivou, moje dete je fasciniramo dinosaurusima pa me je to podsetilo na moje detinjstvo. Pitao sam se zašto se ta imaginacija prenosi s generacije na generaciju i šta uopšte znači zamišljati nešto što je, u suštini, nezamislivo.

Film zato predstavlja veliku istoriju imaginacije dinosaurusa – mitologiju, književnost, popularnu kulturu – rame uz rame sa ličnim iskustvima. To me je prirodno navelo da koristim generativne AI alate, koji su trenirani na zbiru ljudske vizuelne kulture. Oni nude višeslojne mogućnosti imaginacije, ali istovremeno otkrivaju kako je naša mašta uvek uslovljena kulturnim i društvenim okvirima.

Po vašem mišljenju, kako AI može da unapredi naše razmišljanje i probudi imaginaciju?

Intenzivan sam korisnik AI-ja, kako LLM-ova tako i generativnih alata. Ali u ovoj fazi ne verujem da AI zaista pobuđuje našu imaginaciju – naprotiv, može stvoriti nove probleme. Ogromnom brzinom generiše sadržaje koji munjevito preplavljuju našu vizuelnu kulturu, a širenje netačnih ili fabrikovanih informacija izaziva ozbiljnu zabrinutost i pokreće važno pitanje u vezi sa tim koliko su dati izvori pouzdani.

Ipak, i dalje verujem da AI pokazuje smer ka obećavajućoj budućnosti. Količina informacija kojoj čovek može pristupiti tokom života zanemarljiva je u poređenju sa skupovima podataka na kojima se treniraju AI sistemi. Ako jednog dana AI – u ma kom obliku – postane pouzdan, transparentan i proverljiv procesor znanja, mogao bi da otključa i ogroman kreativni i imaginativni potencijal.

Dinosaurusi su fascinantni sami po sebi – u kom trenutku su postali centralni fokus vašeg projekta?

Za mene rad prati tri niti – tri pitanja. Kroz fragmentisane slike želelo sam da pitam: Možemo li zaista povratiti ono što je izgubljeno u sećanju?

Drugo pitanje: Možemo li iskreno da zamislimo stvorenje koje je nestalo mnogo pre no što je ljudski subjekat uopšte postojao?

Treće: Mogu li AI alati – trenirani na skupovima podataka punim kulturnih i strukturalnih pristrasnosti – zaista da nam pomognu da pobudimo imaginaciju?

Sva tri pitanja ukazuju na neku vrstu gubitka. A dinosaurusi, kako ih opisuje Kventin Mejasu, predstavljaju filozofsku personifikaciju „apsolutne prošlosti kojoj ne možemo svedočiti“. Oni prirodno povezuju ova pitanja.

Budućnost često može delovati nezamislivo. Da li umetnost može da nam pomogne da je sagledamo?

Apsolutno. U društvu koje pokreću performansi, efikasnost i beskonačni rast, umetnost je redak prostor bez unapred zadate svrhe. Njena cirkulacija otvara polje za postavljanje pitanja, a ne za nuđenje rešenja – prostor koji je neophodan u svakoj epohi.

Štaviše, umetnost ne pokušava da predstavi savršeno dostižnu, optimističnu viziju budućnosti. Naprotiv, često nudi uznemirujuće ili čak zastrašujuće vizije – verzije budućnosti koje možda još uvek imamo vremena da izbegnemo.

<p>The post Intervju: Kako zamisliti nezamislivo: tragovi prošlosti kroz algoritme first appeared on Art and Science.</p>

Za portal art+science razgovarali smo sa autorima o procesu nastanka ovog neobičnog i emocionalno snažnog projekta – o ulozi naših sugrađana koji su učestvovali u stvaranju rada, kao i o tome zašto je međugeneracijski pristup bio ključan za njegovu suštinu i poruku. Izložba „Putanje tehnologije“ bila je otvorena do 26. oktobra u KC Silosi, a ekskluzivan intervju sa autorima donosimo u nastavku.

Možete li nam reći nešto o ideji iza projekta?

Ideja za projekat nastala je kao odgovor na izazov koji je postavio CPN u okviru konkursa za umetničku rezidenciju: da se istraži digitalni jaz između starijih i mlađih generacija u Srbiji. Smatrali smo da toj temi možemo pristupiti iz multisenzorne perspektive – koristeći haptiku, zvuk i tekstil da predstavimo iskustva starijih na utelovljeniji način. Ta iskustva mogla su biti u vezi sa tehnologijom ili drugim značajnim pričama iz njihovih života. Ovaj pristup razlikuje se od savremene mejnstrim upotrebe tehnologije, koja je pretežno vizuelna i odvija se preko ekrana. Kognitivno, dodir i zvuk rezoniraju sa delovima mozga koji obrađuju emocije. Pored toga, dodir i zvuk su manje doslovni u predstavljanju iskustava, i ostavljaju prostor posmatraču da napravi sopstvena tumačenja i lične veze. Verujemo da ovaj pristup može biti efikasan u prevazilaženju digitalnog jaza između generacija, jer stvara više empatije i razumevanja. Na kraju, naša iskustva, bilo tehnološka ili druga, mnogo su sličnija nego što mislimo – bez obzira na to kojoj generaciji pripadamo.

Instalacija koju ste napravili je taktilna. Da li ste je tako zamišljali od samog početka?

Da, upotreba vibrotaktilnih obrazaca za prizivanje i komunikaciju ličnih sećanja nalazi se u samoj srži instalacije i taj pravac bio je deo koncepta od samog početka. Projekat se nadovezuje na raniji rad Julije Sion, koja je istraživala kako se sećanja mogu izražavati putem vibrotaktilnih senzacija (vidi: https://dl.acm.org/doi/abs/10.1145/3569009.3572747).
U ovoj instalaciji, komunikacija putem dodira funkcioniše kao primarni modalitet. Korišćenje taktilne percepcije da se prenesu sećanja i dalje je relativno retko, što ovaj pristup čini jedinstvenim. Naša motivacija da stavimo haptiku u prvi plan proističe iz njene posebne sposobnosti da izazove snažne emotivne reakcije. Budući da dodir može stvoriti dubok osećaj prisutnosti i povezanosti, on nudi snažnu osnovu za podsticanje empatije. U ovom projektu želimo da iskoristimo tu moć dodira kako bismo omogućili publici da se dublje poveže sa iskustvima starijih osoba, posebno onima u vezi sa njihovom interakcijom sa tehnologijom i percepcijom tehnologije.

Kreativni proces je uvek fascinantan – možete li nam reći nešto više o tome kako je nastao ovaj rad?

Želeli smo da radimo zajedno sa starijima, da zajedno osmislimo ovaj rad. Hteli smo da nas inspirišu njihove priče i lične perspektive. Uz pomoć CPN-a uključili smo 15 starijih osoba iz Beograda, Pančeva, Rume i Dolova i zamolili ih da izdvoje ključna lična iskustva koja žele da nam prenesu. Sproveli smo početne sesije koristeći metod koji je razvila Julija, a kroz koji stariji prave kolaže koji predstavljaju njihova odabrana iskustva. Ovi kolaži uključuju elemente poput ključnih reči, slika, tekstura i crteža. To je Juliji omogućilo da kreira haptčke obrasce i poslužilo kao inspiracija za skulpture koje smo kasnije razvili.

Tokom tih sesija, Nuno je takođe pitao starije o zvučnim utiscima i auditivnim asocijacijama povezanim sa tim iskustvima. Dodatno, organizovali smo tekstilne radionice u Beogradu i Dolovu, u kojima smo zajedno sa starijima istraživali kako se sećanja mogu predstaviti kroz tekstil. Ove sesije su nas informisale i inspirisale da razvijemo prve verzije – haptčke, zvučne, tekstilne i skulpturalne. Potom smo organizovali nove dizajn sesije sa istim učesnicima kako bismo dobili povratne informacije o tim početnim rešenjima.
Sa ostatkom tima – tekstilnom umetnicom Ani Varm i inženjerom elektronike Tomasom Savijem – zatim smo te verzije doradili u konačnu formu, vodeći posebnu pažnju o harmoniji i komplementarnosti između svih elemenata (haptike, zvuka i materijalnih tekstura).

Rad sa starijim osobama nije uobičajena umetnička praksa. Kada ste odlučili da fokus stavite na njihova sećanja?

Cilj ove rezidencije bio je podizanje svesti o izazovima digitalnog jaza u Srbiji. Mi smo odlučili da tom pitanju pristupimo fokusiranjem na sećanja starijih osoba, uključujući njihova iskustva sa tehnologijom, kao i značajne trenutke iz ličnih života. Od samog početka, projekat je bio zasnovan na ideji da sećanja mogu poslužiti kao snažan medijum za međugeneracijski dijalog, naročito kada se izraze u opipljivim, senzornim formama.
U Resonant Memories, svako sećanje je transformisano u interaktivnu skulpturu. Posetioci su pozvani da stupaju u kontakt sa ovim skulpturama kroz dodir, doživljavajući sećanja putem vibrotaktilnih efekata, zvuka i teksture tekstila. Ova multisenzorna interakcija ima za cilj da stvori neposrednije, utelovljenije razumevanje iskustava starijih osoba.

<p>The post Intervju: Multisenzorna sećanja: iza scene nastanka instalacije „Rezonantna sećanja“ first appeared on Art and Science.</p>