Атлетичарка Милица Томашевић три године није трчала 3.000 метара стипл, а онда се вратила дисциплини из јуниорских дана и зауставила штоперицу на 10:09. У интервјуу за Атлетски клуб Црвена звезда пред финале Медитеранских игара рекла је да је амбиције поставила виско, спремна је за лични рекорд, а нада се и државном.

После три године вратила си се на дисциплину 3.000 метара стипл. Одакле је потекла жеља?

Први пут када сам трчала стипл као јуниорка (чисто да бих пробала) знала сам да ћу му се вратити,. Међутим, требало је мало времена да се усаврши техника и направи добра база с обзиром да је јако захтевна дисциплина.

На Медитеранским играма те очекује само финална трка. Коју тактику си спремила и колико ти значи што на великом такмичењу нема притиска квалификација?

Што се тиче тактике, још увек нисам видела стартну листу и не знам каква ће бити конкуренција, али свакако оно чему ја тежим највише зависи од мене. Спремна сам да идем лични, а ја се Боже здравља надам и државном рекорду, сад видећемо какве ће околности бити. Даћу све од себе да то испуним.

Што се квалификација тиче, до сада ми се некако увек намештало да буде само једна финална трка на великим такмичењима. Колико год то било растерећујуће, у смислу да нема брига око неких нежељених последица квалификација, ипак бих волела у неком наредном периоду да се намести неко такмичење са њима, чисто јер још то нисам пробала.

Када се погледа списак дисциплина у којима имаш забележене резултате, протежу се од 600 метара до полумаратона. На којој дистанци највише уживаш?

Рекла бих стварно да је стипл једна од њих, али бих можда чак на прво место ставила 1.500 метра где ипак може да дође до показивања брзине, која се не види толико на дужим дисциплинама.

По оствареним личним рекордима ове године у различитим дисциплинама, може се рећи да си у животној форми. Који је тебе највише изненадио?

Исто 3.000 стипл. Не из разлога што у тренутку када сам истрчала тих 10:09 нисам мислила да могу, већ баш зато јер три године нисам трчала ту дисциплину и нисам била сигурна како ће поново да ми легне.

Имаш ли утисак да твоје сезоне имају почетак и крај? Да ли те гледамо и на уличним тркама и кросевима?

Могу рећи да ми је ово најдужа сезона до сада, али исто тако могу и да обећам да се видимо и на кросевима и на уличним тркама.

Додуше, уличне трке су ту највише да буду у склопу припрема за сезону, како у дворани тако и на отвореном. Оствареним резултатима на њима нешто и не оптерећујем, али зато ове године планирам да се спремим мало боље за крос Балкана и крос Европе, будући да смо баш ми домаћини.

Шта теби више одговара – атлетска стаза или трке ван ње и зашто?

Ипак је то атлетска стаза. Атлетика је стварно краљица спортова па ме тако и све што има везе са њом привлачи.

Колико год волела уличне трке, атмосферу на њима и народ који бодри тркаче са стране, кад обујем спринтерице и станем на тартан ипак се осећам као свој на своме.

Атлетичари Црвене звезде доминирали су на сениорском Првенству Србије и освојили 19 медаља.

Титулом шампиона државе окитио се Богдан Видојковић, тријумфујући у трци на на 110 метара препоне. Док је сутрадан на 200 метара освојио сребрно одличје.

Уз Уроша Дубаића, Милоша Николића и Армина Мустајбеговића на биланс је додао још једно злато са штафете 4×100 метара.

Дубаић је слично Видојковићу освојио две медаље у појединачној конкуренцији. Два сребра у две спринтерске дисциплина, на 100 и 200 метара.

У женској конкуренцији једина са две медаље у индивидуалном наступу била је Милица Томашевић. Првог дана шампионата била је најбржа на 1.500 метара, док је сутрадан два друга истрчала у вредности личног рекорда.

Извор: АКЦЗ

Најбоље за крај оставио је Ведран Самац, који је копље бацио на 69.91 метар и у последњој серији преузео лидерску позицију.

Вицешампион Србије на 400 метара са препонама постао је Александар Камаљевић.

Извор: АКЦЗ

Квартет златних штафета 4×400 метара

Националне шампионке за 2026. годину су Дајана Петковић, Јулија Лазаревић, Миња Копуновић и Сашка Соколов.

У мушкој конкуренцији штафетну палицу успешно су предали Александар Камаљевић,Петар Димитријевић, Филип Недељковић и Милутин Камаљевић.

Бронзане медаље

Ивана Илић окитила се бронзом на 100 метара, док је на истој дистанци, али са 10 препона, трећепласирна била Марија Буквић.

У мушкој конкуренцији на 100 метара препоне медаљу истог сјаја освојио је Љубомир Филиповић.

Најбоља кошљашица клуба Ивана Ђурић била је иза две учеснице Олимпијских игара.

Извор: АКЦЗ

Бронзана у трци на једном атлетском кругу била је Миња Копуновић, док је на два била Дајана Петковић.

Прву медаљу на државним првенствима освојила је Ива Косановић, посебно ће памтити ову на 5.000 метара.

Атлетски клуб Црвена звезда освојио је дуплу круну на Екипном првенству Србије у Краљеву. Сениорке су одбраниле прошлогодишњу титулу, док су се сениори попели степеник више.

Победа у екстремним условима и јакој конкуренцији била је још дража. До последње дисциплине и трка штафета 4×100 метара није се назирао победник, али како је атлетика један од најузбудљивијих спортова, подигла је публику у Краљеву на ноге и окупила цео Звездин тим да бодри саиграче за што брже и сигурније мењање штафетне палице.

Тријумф сениорки и друго место сениора решили су дилему о победнику и Црвеној звезди донели још два победничка пехара.

У женској конкуренцији друго место освојиле су атлетичарке АК Војводина Нови Сад, док су треће биле такмичарке Топ Џампа. Вицешампиони у мушкој конкуренцији су атлетичари ОАК Београда, а трећепласирани су били чланови АК Војводина.

Пуну подршку са трибина пружила је и председница Атлетског клуба Црвена звезда Дијана Вукомановић.

„Стало ми је до сваког тренера и сваког спортисте који је у овако изузетно захтевним климатским условима пружао свој максимум и непоколебљиво се борио за клуб и резултат. Кад се остави срце на стази, резултат не може да изостане – победа и у мушкој и у женској конкуренцији! Честитам свима! Идемо даље!“, рекла је Вукомановићева.

Прве максималне бодове Црвеној звезди донео је Богдан Видојковић победом у трци на 110 метара са препонама, истрчавши 14,10 секунди.

Извор: АКЦЗ

„Навикао сам на овакве услове у Америци, иако је овде мало већа влага. Није било лако трчати, али не бих то узео као изговор. Окрећем се обавезама у домаћем шампионату. За викенд је Првенство Србије, где се надам трци испод 14 секунди“, истакао је Видојковић.

Иако је атлетика индивидуалан спорт, екипна првенства на тренутак пруже утисак колективног духа и стављају на тест колегијалност, што је Црвена звезда дефинитивно положила. Многи атлетичари су се, поред матичних дисциплина, такмичили и у неким сродним, уз штафету.

Милош Мијатовић је са залетишта за троскок ушао у стартни блок и трчао на 100 метара, док је Ведран Самац два пута био на бацалиштима – једном за копље, касније за куглу.

Извор: АКЦЗ

Чланице штафете 4×100 метара су претходно биле у стартним блоковима, али и на залетишту. Марија Буквић је тријумфовала на 100 метара са препонама, Ивана Илић је била друга на 100 метара, Андреа Првановић четврта у троскоку, док је Миња Копуновић пола сата пре старта штафете тријумфовала на 400 метара.

Извор: АКЦЗ

Иако ове године није на стази, дугогодишњи члан мушке екипе Страхиња Јованчевић срчано је подржавао своје звездаше, док се опоравља од повреде.

„Звезда је једна велика породица, имамо пуно чланова. Увек имамо скоро цео састав екипе, некада имамо и А и Б штафету, некад и Ц. Тимски дух је ту. Наш слоган каже: ‘Ми стварамо шампионе’, ми као породица. Мислим да ови момци и девојке могу да направе супер резултат када су заједно“, истакао је Јованчевић.

Мушка штафета ишла је сигурно и половину чланова чувала за максимални учинак. Матеја Савић и Урош Дубајић су чували снагу за пуну брзину. Александар Камаљевић је, слично Копуновићевој, након трке на 400 метара трчао штафету, док је Богдан Видојковић палицу пренео кроз циљ.

Убедљиве тријумфе остварили су дугопругаши на 3.000 метара, Милица Томашевић и Филип Недељковић, као и скакачи увис Марко Шуковић и Јована Делић.

Извор: АКЦЗ

Друго место у бацању копља заузела је Ивана Ђурић, као и Ивана Илић на 100 метара.

Извор: АКЦЗ

Атлетичари Црвене звезде освојили су дуплу круну у финалу Купа Србије у обе конкуренције. Два дана, цео атлетски репертоар у Краљеву и последњи атом снаге за што бољи резултат.

Суверене победе кренуле су од самог старта такмичења.

Први кроз циљ у трци на 110 метара са препонама прошао је Богдан Видојковић и зауставио семафор на 14.05 секунди. Иако је скоро прелетео Атлански океан и вратио се колеџ сезоне у Америци, наставио је да ређа успешне резултате.

Ивана Илић уписала је победу у најкраћој спринтерској дисциплини на отвореном. Поставила је рекорд сезоне и једина ишла испод 11.90 (11.83 секунде).

Клупски рекорд, четврти резултат свих времена и само шест стотинки од државног рекорда на 100 метара истрчао је Страхиња Јованчевић – 10.39 секунди. Примарно скакач удаљ потврдио је тезу да за далеке скокове атлетичар мора да има брзину.

Извор: АКЦЗ

Државни рекордер у дворани с 8,03 метра, главни је кандидат после више од једне деценије који прети да угрози резултат Слободана Бранковића од 10.33.

Није јој битно у којој дисциплини трчи, јер у свакој побеђује. Милица Томашевић наставља где је стала у дворанској сезони. Тријумф је овог пута уписала на 1.500 метара истрчавши 4:32.15.

Први пут резултат испод 54 секунде на 400 метара са препонама истрчао је Александар Камаљевић. Иако је претходног дана трчао 400 метара без препона, остало је довољно снаге да се забележи лични рекорд од 53.98.

Извор: АКЦЗ

Једина преко 1.74 увис летела је Јована Делић, која је потврдила да се налази у животној форми.

На првом такмичењу после годину дана и опоравка од повреде, Ведран Самац уписао је победу у бацању копља. Најдаљи хитац забележио је у петој серији – 68.41 метар.

Брзе двестотке, такође вредне личних рекорда постигли су млади таленти Миња Копуновић и Милош Мијатовић за друга места у јакој конкуренцији. Копуновићева се из Краљева вратила с 24.36, а Мијатовић уз 21.86.

Извор: АКЦЗ

Дијамант на дуплу круну ставиле су атлетичарке у штафети 4×400 метара. Тријумф у саставу Дајана Петковић, Анастасија Томашевић, Милица Томашевић и Миња Копуновић забележиле су у времену 3:54.42.

Извор: АКЦЗ

На изборној седници Скупштине Спортског друштва Црвена звезда, одржаној 20. маја 2026. Године у Медиа центру стадиона „Рајко Митић“, председнику Управног одбора Спортског друштва Црвена звезда Звездану Терзићу и председнику Скупштине СД Црвена Звезда Стојану Вујку једногласно је указано ново поверење, док су две представнице Атлетског клуба Црвена звезда изабране у руководећа тела.

Седници је присуствовало 70 од укупно 77 делегата, чиме је обезбеђен кворум за пуноважно одлучивање, а све одлуке донете су једногласно. Новом руководству Друштва поверење је указано до 2030. године. За председника Скупштине поново је изабран Стојан Вујко, док је место председника Управног одбора и у наредном мандату припало Звездану Терзићу.

Председница АК Црвена звезда Дијана Вукомановић изабрана је за потпредседницу Управног одбора Спортског друштва Црвена звезда, на предлог председника УО Звездана Терзића, док је секретарка клуба Драгана Куновац изабрана за потпредседницу Скупштине Спортског друштва.

Извор: АКЦЗ

Истакавши да је веома захвална на указаном поверењу и части да буде потпредседник Управног одбора Спортског друштва Црвена Звезда, Дијана Вукомановић је нагласила да ће се у наредном периоду трудити да својим радом пружи допринос даљем развоју и јединству Друштва.

Секретарка клуба Драгана Куновац истакла је да је поносна што има прилику да буде део Скупштине СД и додала да је ово обавеза коју схвата веома озбиљно, а у циљу наставка заједничког рада на изградњи снажног и јединственог система који Црвена звезда заслужује.

Избор двеју представница нашег клуба на важне функције у Спортском друштву представља признање за досадашњи рад и потврду значаја атлетике у великој звездашкој породици.

Извор: АКЦЗ

Честитамо Дијани Вукомановић и Драгани Куновац и желимо им успешан мандат на новим дужностима – на понос целе звездашке породице.

Извор (АКЦЗ)

После неколико година Куп шампиона је поново на стази, а са њим и најбоља женска екипа Србије. У новом формату, такмичење је дводневног формата и даје прилику за још јачи и разноврснији тим.

Као екипне шампионке државе атлетичарке Црвене звезде су изборе пласман на шампионат најбољих клубова Старог континента, који је одржао у Кастељону.

Прве бодове клубу донела је Александра Трифуновић у бацању диска, бацивши 36.52 метра. Док је сутрадан бацању кугле траг оставила на 13.53 метра.

Лена Богдановић, која је дошла као позајмица из Војводине, на фантастичан начин је искористила прилику која јој се понудила и у трци на 400 метара са препонама поставила нови државни рекорд за атлетичарке до 18 година и са 58.38 секунди била шестопласирана.

У трци са препонама, али на краћој дистанци од 100 метара, Марија Буквић је истрчала 13,78 секунди и била седмопласирана.

Најбоља Звезднина спринтерка Ивана Илић сезону на 100 метара отворила се с резултатом 11.91 секунд и била осма, док је на дупло дужој дистанци истрчала 24.75 и била једанаеста.

Један атлетски круг Миња Копуновић истрчала је најбрже у каријери, а семафор је зауставила на 54.76 секунди за укупно девето место.

Извор (АКЦЗ)

Колико је конкуренција на 800 метара била јака, показује податак да је победница трчала испод два минута. Звездина представница Тара Вучковић истрчала је 2:07.48, што је било довољно за девето место.

Рекорд сезоне за високо треће место поставила је Ивана Ђурић у бацању копља, врх справе се забо на 54.10 метара. Колико је жртва за клуб јака, Ђурићева је показала тиме што је стала у круг за бацање кладива сутрада и забележила хитац од 19.74.

Јована Делић савладала је летивицу постављену на 1.76 метара и за Звезду освојила пету позицију.

Седам секунди далеко од државног рекорда на 3.000 метара стипл била је Милица Томашевић. Мултиталентована средњепругашица на сјајан начин је отворила сезону на отвореном. Све препреке је савладала за 10:09.14 и заузела високо пето место.

Доказ да су средње пруге у сигурним ногама још једном је потврдила Наталија Грујић, а сезону 2026. на отвореном отворила је с 4:47.17 на 1.500 метара.

Лични рекорд на 3.000 метара истрчала је Ива Косановић, а након Кастељона он износи 10:59.97. Најбољи резултат каријере поставила је и Катарина Ђурђевић на троскоку – 11.58 метара.

Траг у песку на скоку удаљ Милица Глоговац је најдаље оставила на 5.89 метара.

У најдужој тркачкој дисциплини на стази црвено-беле боје носила је Нора Тркља Боца, а она је износила 5.000 метара. Звездина атлетичарка је била девета с личним рекордом 18:07.09.

Победа у групи и шесто место укупно било је уписано за Звездине спринтерке на 4×100 метара. Екипа у саставу Лена Богдановић, Миња Копуновић, Ивана Илић и Марија Буквић палицу је изменила за 45.55 секунди.

Извор (АКЦЗ)

У дужој штафети на 4×400 метара четврто место у групи и девето укупно. Лена Богдановић и Миња Копуновић поново су биле чланице штафете, док су новитети биле Тара Вучковић и Дајана Петковић, а крајњи резултат био је 3:41.18.

Од младих пионира до сениора, црвено-бели су наградили атлетичаре који су током године освајали медаље, постављали рекорде и представљали клуб на великим међународним такмичењима.

За најбољег млађег пионира проглашен је Јован Ивезић, који се у конкуренцији атлетичара до 14 година издвојио успешним наступима на Првенству Србије.

Признање за најбоље млађе пионирке поделиле су Дуња Јовић и Лена Лешић, које су у својој категорији освојиле више медаља на државном првенству.

У категорији старијих пионира најбољи су били Теодор Стаменић и Вук Војводић, захваљујући сребрним медаљама освојеним на Првенству Србије до 16 година.

За најбољу старију пионирку проглашена је Елена Владушић, која је поред медаља у својој категорији успела да освоји одличје и међу старијим јуниоркама.

Најбољи у јуниорској конкуренцији

У конкуренцији млађих јуниора признања су припала Петру Тихојевићу и Милутину Камаљевићу. Тихојевић је титуле првака Београда и Србије у дворани преточио у успехе на 100 метара на отвореном, док је Камаљевић био вицешампион државе у дисциплинама са препонама.

За најбољу млађу јуниорку проглашена је Тара Вучковић, која је током године поставила чак пет државних рекорда и остварила запажен наступ на Европском олимпијском фестивалу младих у Скопљу.

У категорији старијих јуниора признање је добио Михајло Киш, освајач сребрне медаље на 100 метара и члан репрезентативне штафете 4×100 метара на Балканском првенству.

За најбољу старију јуниорку проглашена је Наталија Грујић, шампионка Србије на 1.500 метара у дворани и на отвореном, која је наступила и на Европском првенству за старије јуниоре.

Сениорска конкурениција

У категорији млађих сениора признање је припало Стефану Јованову, финалисти Европског првенства за млађе сениоре у бацању кугле.

Најбоља млађа сениорка је Милица Томашевић, која је током године поставила личне рекорде у више дисциплина и наступила на Европском првенству за млађе сениоре у Бергену.

За најбољег сениора Црвене звезде проглашен је Ведран Самац, државни шампион у бацању копља и победник Купа Србије, који је у Краљеву пребацио границу од 70 метара.

Титулу најбоље сениорке понела је Марија Буквић, која је после успешне сезоне у спринту и препонама изборила наступ на Светском дворанском првенству у Кини.

Уз подршку партнера до нових успеха црвено-белих

Иза сваког великог резултата стоји снажан тим, не само на стази, већ и ван ње. Успеси које данас славимо не би били могући без подршке партнера, пријатеља и сарадника, који су препознали вредности Атлетског клуба Црвена звезда и својим поверењем допринели развоју клуба.

Захвалнице су уручене компанији Zijin Mining, Спортском друштву Црвена звезда, компанији Fizio Group-u и компанији Herba pure за допринос успесима црвено-белих атлетичара.

Црвена звезда није само клуб шампиона и врхунских резултата,  то је и место где расту неке нове генерације будућих асова, деце која својим трудом, осмехом и љубављу према спорту свакодневно показују зашто је атлетика више од спорта.

Са великом пажњом и посвећеношћу брине о стотинама малих шампиона атлетским школама, јер управо у њима је будућност клуба, али и будућност српске атлетике.

Извор: АКЦЗ

Атлетски клуб Црвена звезда најуспешнији клуб на Првенству Србије, одржаном протеклог викенда у Атлетској дворани “Бањица”, освојивши укупно 15 медаља, од чега седам златних.

У спринту на 60 метара, Страхиња Јованчевић потврдио је статус најбржег спринтера у земљи. До злата је стигао резултатом 6,69 секунди, који га је свега три стотинке делио од државног рекорда.

„Ово је поклон себи за сав рад, труд и веру у себе. Мислим да сам себе наградио и велико је задовољство на свој рођендан освојити злато уз лични рекорд“, рекао је Јованчевић након финала.

Извор: АКЦЗ

На средњим пругама доминирала је Милица Томашевић, која је освојила два злата – на 1500 и 3000 метара.

„Утисци су изванредни. По први пут освајам злато на 1500 метара, која ми је и омиљена дисциплина“, изјавила је Томашевић након победе на 1500 метара, додајући да жели да употпуни ту круну и златом на 3000 метара, што је дан касније и остварила.

У бацању кугле најуспешнији је био Стефан Јованов, који је титулом државног првака потврдио континуитет добрих резултата.

„Задовољан сам резултатом, из серије у серију био сам све бољи. Дворана ми не одговара у потпуности, али овај резултат показује моје физичке способности ове године. Очекујем још боље резултате на отвореном“, најавио је Јованов.

Извор: АКЦЗ

Црвена звезда је освојила и три златне медаље у штафетним тркама на 4×200 и 4×400 метара, чиме је додатно учврстила лидерску позицију у укупном пласману.

Резултат од 15 освојених медаља и седам титула државних првака потврђује стабилност и ширину тима, као и континуирани рад са атлетичарима у свим дисциплинама

Атлетичари Црвене звезде успешно су наступили на Балканском дворанском првенству у Атлетској дворани на Бањици. Милица Томашевић окитила се бронзаном медаљом у трци на 3.000 метара, док је женска штафета 4×400 метара, у чијем су саставу биле Миња Копуновић и Тара Вучковић, освојиле сребрну медаљу уз постављен нови национални рекорд.

Старт трке на 3.000 метара за жене обележио је спор пролаз на првом километру, група од шест атлетичарки се држала заједно по последњег километра.

Звездина представница успела је да испрати све промене ритма и у последњем километру се одвоји у групу од три такмичарке које су кренуле у боре за одличја. Пуно обрта и промена, које су у дворани још интензивније за реализацију.

Томашевићева је успела да и поред интензивног фебруара и више међународних трка да пронађе снагу и освоји прву сениорску медаљу на великим такмичењима.

Кроз линију циља прошла је за 9:32.85.

Половину вицешампионске штафете 4×400 метара у женској конкуренцији чиниле су Звездине атлетичарке. Из стартног блока стартовала је Тара Вучковић, која је као трећепласирана предала палицу Александри Пешић.

Атлетичарка Кошутњака је успела да направи разлику и претекне такмичарку из Турске и Мињи Копуновић преда палицу без неизвесности.

Копуновићева је сачувала позицију, коју је и Маша Рајић довела до сребра и новог државног рекорда – 3:42.19.

Миња Копуновић је претходно наступила и у трци на 400 метара, заузевши девето место резултатом 55.70 секунди.

Једини атлетичар Црвене звезде који је трчао на Балканијади је Страхиња Јованчевић.

Иако је ове сезоне ескивирао своју примарну дисциплину у којој је и државни рекордер, скок удаљ, подједнако ниже успехе и у спринту.

Мало је фалило најбржем Србину да прође у финале, укупно је након квалификација био десети с 6,79 секунди, док је у финале прошло осам најбржих.

Јована Делић била је пети члан Звезде, али успех техничких грешака није успела да прескочи висину 1,70 и упусти се у борбу за вишу позицију у скоку увис.

Атлетичари Црвене звезде оправдали су статус најбољих којима је указана прилика да наступе на Београдском митингу у Атлетској дворани. Главни град Србије златним словима је уписан на атлетској мапи, јер је од прошле године у оквиру Златне лиге.

Страњија Јованчевић успехе са његове примарне дисциплине, скока удаљ, преноси и на спринт.

У најкраћој дисциплини на такмичењу на 60 метара Звездин атлетичар је изједначио лични рекорд из 2021. године од 6,73 секунде. Нешто спорија реакција из блока спречила га је да угрози и државни рекорд, али верује да ће бити прилике за то у наредним такмичењима.

„Надао сам резултату нижем од свог личног рекорда, испод 6,70 секунди. Још увек сам мало неискусан у овој дисциплини, још увек се учим. Мислим да би ми много значило да сам имао и другу трку“, рекао је Јованчевић.

Прилику за две трке на 60 метара у оквиру једног митинга имаће на првенствима Србије и Балкана, на којима је најавио своје учешће.

Тара никад бржа у дворани

Јуниорска владарка средњих пруга Тара Вучковић истрчала је сјајно четири круга у дворани.

У трци у којој је сама диктирала свој темпо, семафор је зауставила на 2:06.12.

Пре 12 дана Вучковићева је истрчала лични рекорд на 400 метара – 55.10 секунди, када се окитила насловом јуниорске првакиње државе.

Још је остало енергије у Милици

Да је подједнако успешна и на стази и ван ње, Милица Томашевић је потврдила личним рекордима на кросу и на Београдском митингу у само три дана разлике.

Иако је разлика у дистанцама нешто мање од осам километара, Томашевићева је у португалској Албуфеири трку од 9.280 метара са препрекама истрчала за 35:02 минута.

Да је остало снаге за додатно померање сопствених граница потврдила је личним рекордом на 1.500 метара на данашњем митингу и пробила границу од 4:30 (4:29.54).