EVROPSKO TRŽIŠTE

Novi rokovi isporuke pšenice, za decembar 2026., donose i cenu od 245 evra za tonu. Doprema pšenice iz Ukrajine je spora i skupa, ako je moguće uvesti. Ukrajina i Rusija zajedno su izvezle 8,7 miliona tona pšenice u razdoblju od jula do avgusta 2025. godine. Ove sezone izvoz je samo 4,6 miliona tona. Brine što je u avgustu izvoz pao sa više od 6 miliona tona 2025. godine na samo 2 miliona tona avgusta 2026. godine. To znači da u prva dva meseca sezone 2026/27. je manjak od 4 miliona tona ponude iz regije Crnog mora na svetskom tržištu.

Sa kukuruzom je ista situacija, iz Ukrajine neće stići dovoljno za fabrike stočne hrane u EU. U sezoni 2026./27. očekuje se uvoz u EU 25 miliona tona, u odnosu na 19,3 miliona tona prošle sezone, nakon smanjenja domaće proizvodnje za 10 miliona tona. Tokom letnjih meseci uvoz kukuruza iz SAD je činio preko 40% uvoza kukuruza u EU, tako su američki trgovci postali veći izvoznici kukuruza nego trgovci iz Ukrajine. Uz rast troška dopreme kukuruza od 35 evra po toni, prevoz super brodovima iz SAD čini američki kukuruz povoljnijim za kupovinu.

Uljana repica dobija podršku rasta cena jer je doprema iz Ukrajine manla, raste cena sirove nafte na svetskom tržištu … Dobra prilika za ratare da ostvare dobit. Međutim, setva ozime uljane repice nema dobre uslove – koliko će biti posejano još nije ozvaničeno.

Kukuruz skuplji u EU, prevoz kukuruza iz SAD

AMERIČKI KONTINENTI

Počela je setva ozime pšenice, dok još nije završena žetva prolećne. Očekuje se više površina pod pšenicom jer cene na berzama tokom zime nude zaradu – za decembar cena pšenice je 228 evra tona.

KINA – Kina se vraća na svetsko izvozno tržište uree. Sada je godišnja kvota za izvoz iz Kine skoro 5,5 miliona tona. Kina će Indiji isporučiti 1,2 miliona tona uree po ceni 390 US DOLARA TONA, CFR uslovi trgovanja za istočnu obalu Indije i 394 US DOLARA TONA za zapadnu obalu. Da podsetimo, cene uree u junu mesecu bile su 444 – 449 US DOLARA TONA. Kada je Ormuz bio bez plovidbe, Indija je u aprilu kupila 2,5 miliona tona uree po ceni od 935 – 959 dolara po toni.

BRAZIL – Setva ranih sorti soje je počela, izvoz soje polako se smanjuje i SAD treba da preuzmu vodeću ulogu u izvozu soje. Koliko će se posejati – da li će biti više površina pod sojom nego 2026. godine? Za sada nema nagoveštaja povećanju površina pod sojom.

CRNOMORSKI REGION

UKRAJINA –  Doprema kukuruza do EU je veliki trošak za ratare sa istoka Ukrajine. U središnjim regijama, otkupne cene su oko 130 US DOLARA PO TONI, dok su na istoku otkupne cene dosta niže – 110-116 US DOLARA PO TONI (95 – 100 evra tona)?! Kukuruz dopremljen do luka – velike pošiljke kukuruza se nude po 170 – 180 US dolara po toni (oko 146 evra tona). Ukoliko berba dostigne 30 miliona tona, uz nizak sadržaj vlage u zrnu (ne zahteva sušenje) ponuda će brzo porasti – cene pasti.

Početne cene za novu žetvu soje , kupci nude oko 350 evra po toni. To je nepovoljnije nego na početku trgovanja u 2025. godini.

10. septembar 2026. godine

Petar Jovičić

Kukuruz skuplji u EU, prevoz kukuruza iz SAD povoljniji

The post Kukuruz skuplji u EU, prevoz iz SAD povoljniji first appeared on Agro Info Net.

The post Kukuruz skuplji u EU, prevoz iz SAD povoljniji appeared first on Agro Info Net.

Kako pravilno odrediti randman savetuje dipl. ing. Slavica Petrović – Stepen utovljenosti i randman ovaca. Kod ovaca za klanje, stepen utovljenosti ima veći značaj nego kod drugih domaćih životinja, pošto bez njega ne može da se ispolji ni komformacija tela ni osobine mesa. Ovom obeležju se poklanja posebna pažnja i zbog toga što od utovljenosti zavisi i količina mesa, pošto se ovce više nego druge domaće životinje upućuju na klanje bez prethodnog tova.

Procenjivanjem stepena utovljenosti treba ustanoviti koja se količina mesa može očekivati i u kojoj će meri meso biti prekriveno i protkano masnim tkivom. Ukoliko je stepen utovljenosti veći i randman će biti povoljniji, u trupu će biti filtrirano i više masnog tkiva. Postoji granica do koje je prisustvo masnog tkiva poželjno tako da nije uvek najviši stepen utovljenosti i najpovoljniji. Kada je prisutna suvišna količina loja ona se mora odstraniti pre upotrebe mesa, tako da je stvarni randman mesa znatno manji nego što je utvrđen na bazi odnosa žive težine prema zaklanoj životinji.

Ovo se nikada ne javlja kod mlađih jagnjadi – sisančadi, a vrlo retko kod utovljene starije jagnjadi. Zbog toga se kod ove dve kategorije najviši stepen utovljenosti redovno smatra i najpovoljnijim. U kategoriji šilježadi nepovoljno visok stepen utovljenosti može se pojaviti kod kasnostasnih rasa koje (domaće ovce) imaju osobinu da veće količine loja nagomilavaju na pojedinim mestima tela.

Sličan slučaj se javlja i kod odraslih jalovih ovaca takođe primitivnih kasnostasnih rasa. Kod ovakvih grla optimum predstavlja osrednji stepen utovljenosti. Zbog toga se pri procenjivanju stepena utovljenosti mora imati u vidu kategorija i rasa, da bi se utvrdilo u kojoj meri je stepen utovljenosti povoljan. Za praktično ocenjivanje ovaca i mlađih kategorija za klanje dovoljno je sva grla rasporediti u tri-četiri stupnja i to: povoljan, osrednji i slab odnosno nedovoljan stupanj.

Randman kod ovaca

Randman zavisi pre svega od razvijenosti muskulature i količine masnog tkiva u trupu. Pošto ovce imaju različitu težinu kože i ovo treba imati u vidu prilikom procene randmana. Za izračunavanje randmana uzima se živa težina utvrđena posle gladovanja, transporta i pripreme za klanje. Ukoliko se posle klanja utvrdi da pun želudac i creva ne iznose više od 10 do 12% od žive težine pred klanje, može se smatrati da je gladovanje pravilno izvedeno, odnosno da ovce nisu bile preterano nahranjene pre klanja i zbog toga postigle relativno nizak randman. Takođe, vrlo je važno pravilno utvrditi mrtvu težinu koja se uzima za izračunavanje randmana.

Pročitajte: SAFOLK OVCE IMAJU NAJVEĆI PRIRAST

Uobičajeno je da se samo u kategoriji jagnjadi – sisančadi u mrtvu težinu uključuje i glava pošto se ona ne odvaja od trupa.

Pogrešno je u mrtvu težinu uračunavati i jestive iznutrice (jetra, srce, pluća, maramica) što se ponekad čini tako da randman ispadne neopravdano visok. Kod ostalih kategorija randman se izračunava na bazi težine obrađenog i ohlađenog trupa sa koga je odstranjena i glava pored organa iz grudne i trbušne duplje, jedino se bubrezi i loj oko njih ne odstranjuju iz trupa.

PSSS Srbija

The post Randman kod ovaca – kako postići dobar rezultat? first appeared on Agro Info Net.

The post Randman kod ovaca – kako postići dobar rezultat? appeared first on Agro Info Net.

Prednosti su brojne:

eleminisani problemi bolesti iz tla, smanjena upotreba hemijskih sredstava, nema troškova pripreme zemljišta, smanjeno vreme između sadnje dve kulture, značajno veći ali i kvalitetniji prinosi.

Uvećanjem površina pod plastenicima, sada već i u Srbiji postoje proizvođači sa po nekoliko hektara pod pravim profesionalnim plastenicima, proizvođači uviđaju sve probleme gajenja na tlu. U narednim godinama očekujemo da će veliki broj njih preći na hidroponije. Neki su već krenuli tim putem koji nimalo nije lak, posebno iz razloga što je tehnologija skupa, ali vrlo isplativa. Najveći problem je nedostatak znanja.

 Upravo iz ovog razloga krećemo u ovu priču kako bi svima zainteresovanima približili  hidroponijske proizvodnje. Prava hidroponija se zasniva na kompleksnom računaru koji meri intenzitet svetla, vlažnost vazduha, količinu hranljivih materija u blizini korenovog sistema i na osnovu svega toga konstantno biljci do daje hrane koliko je potrebno. Naravno sve je to moguće i u nešto prostijem obliku, ako možemo reći “kućnoj radinosti”

Pokušaćemo da damo neke osnovne smernice u kom pravcu se treba kretati, šta je obavezno što se mora ispuniti i naravno šta se mora znati pre nego se upustite hidroponijski uzgoj. Cilj nam je da Vas podstaknemo da razmišljate u tom pravcu pa i da se odvažite da na nekoj maloj površini pokušate ovaj način proizvodnje.

Hidroponija – uzgoj biljaka u vodenom rastvoru

Počinje sa semenom.

Ako bi razmišljali o biljci kao računarskom programu, mnogo lakše bi uvideli kako se njen život razvija po predeterminisanom lancu događaja. Ovaj lanac zovemo “stadijumi razvoja”, a svaki od ovih stadijuma može biti podstaknut bilo unutrašnjim bilo spoljašnjim stimulusom. Za biljke sve počinje semenom, iz kojeg će preko nekoliko stadijuma eventualno nastati zrela biljka sposobna za reprodukciju stvaranjem novog semena.

Šta je hidroponija?

Bez vode,  život na zemlji nebi postojao. U biljkama voda prenosi hranljive materije od korena do lišća. U prirodi opalo lišće i granje se razlaže pod dejstvom mikroorganizama, zatim padne kiša i te novonastale hranljive materije prelaze u zemljište. Korenov sistem ih preuzima i koristi. Ovo je ukratko prikazano idealno kruženje materije u prirodi. Vidimo da voda ima izuzetnu ulogu u gotovo svakoj karici ovoga lanca.

Sada kada razumemo prirodni proces, možemo krenuti u priču o hidroponiji, gde se sve svodi na obogaćivanje vode sa istim hranljivim materijama kao što se to dešava u prirodi. Cilj je stvoriti “hranljivi rastvor” koji je idealno izbalansiran za naše biljke. Najčešće sistem hidroponije sadrži “hranljivi rastvor” u zatvorenom sistemu. Ovo pomaže u zaštiti od isparavanja i pražnjenja sistema u spoljšnju sredinu kao što se to dešava u prirodnom zemljištu. Iz ovog razloga hidroponiju je moguće gajiti u bilo kom regionu, jer ne zavisi od kvaliteta zemljišta.

Pošto ćete se upustiti u izučavanje i praktikovanje “vodenog baštovanstva”, mudro bi bilo znati sastav vaše vode (kvalitet vode), koju ćete koristiti. Ukoliko će se raditi vodom iz gradskog vodovoda, što je nekako najsigurnije, zbog kvaliteta vode, ujedno je najlakše doći I do saznanja o kakvom sastavu vode se radi. Dovoljno je pozvati ili otići u gradski vodovod i raspitati se o kvalitetu vode za piće. Ukoliko se radi o vodi iz bunara situacija je malo drugačija te ćete analizu vode morati raditi o svom trošku.

 Najvažniji faktor koji utiče na kvalitet vode je njena “tvrdoća” ili “mekoća”. U Srbiji su vode uglavnom “tvrde”.

 “Tvrda” voda je u stvari voda koja u sebi sadrži dosta rastvorenih minerala, pre svega kalcijum karbonata.

 “Meka” voda je siromasna mineralima.

 Ovo je važno znati iz razloga što je najveći broj “đubriva” za hidroponiju namenjen upotrebi u mekoj vodi. Međutim, moguće je naći prihranu i za “tvrdu” vodu.

Kratak istorijat hidroponije

Danas se u svetu na hidroponijama uzgaja najkvalitetnije povrće.  Sadržaj vitamina i ostalih hranljivih materija je veći nego kod povrća uzgajanog na klasičan način, na zemlji. Moderne hidroponije donose hranu za milione ljudi širom sveta. I pored svih prednosti koje donosi nad klasičnim metodom gajenja i superiornog ukusa i kvaliteta, danas još uvek vlada uverenje kako je to povrće bez ukusa i mirisa tj. “veštačko”. Razlog za ovo mišljenje ili je možda bolje reći predrasudu se nalazi u samim korenima hidroponijskog uzgajanja. Kao i kod svih novih tehnologija u startu su se javljali problemi koji su odavno prevaziđeni. Ipak ovo mišljenje se polako menja i ljudi širom sveta polako uviđaju sve prednosti ali i kvalitet koji donosi hidroponija.

Čak i američka NASA radi godinama na jednom vidu hidroponijskog gajenja biljaka za upotrebu u svemiru. Iako se čini da je hidroponija noviji izum, njeni koreni se zapravo nalaze veoma duboko u istoriji. Najstariji dokazi govore o postojanju tkz. visećih bašti u Vavilonu, kao i plutajućih bašti u staroj meksičkoj civilizaciji. Takođe postoje i hijeroglifi koji pokazuju da su i stari Egipćani kultivisali pojedine biljke u vodi nekoliko hiljada godina pre nove ere.

Pojam “hidroponija” prvi je uveo Dr W.F. Gericke još 1936. god da bi pojasnio uzgoj biljaka u hranjivom vodenom rastvoru. U hidroponiji ovaj hranljivi rastvor može cirkulisati pod dejstvo gravitacije ili korišćenjem elektromehaničkih pumpi. Neki sistemi kupaju korenje i koriste vazdušne pumpe za aeraciju (oksigenaciju) korenovog sistema.

Biljke uzgajane u hidroponiji su generalno zdravije od biljaka sa zemlje. One dobijaju gotovo idealno izbalansiranu prehranu i veoma retko dolaze u kontakt sa bolestima koje su vezane za zemljište. Sam sistem je veoma štedljiv i praktičan tako da se hidroponija može razviti i na mestima koja ne “obiluju” vodenim resursima.

 Gajenjem biljaka u veoma čistim i gotovo idealnim uslovima postižu se mnogostruke uštede jer nema pripreme zemljišta, potrošnja insekticida i fungicida je smanjena kao i gubici hranljivih materija kroz zemljište. Kada biljka raste u zemlji ona ogromnu količinu energije troši na razvoj korenovog sistema kojim prikuplja vodu i hranljive materije. Kada raste u hidroponiji koren se kupa u hranljivom rastvoru. Iz tog rastvora biljka je sposobna da svu energiju utroši na razvoj cvetova i plodova. Takve biljke su u odličnoj kondiciji što se ogleda u njihovom zdravstvenom stanju. Zato su plodovi koje donose ove biljke nešto veći, ukusniji i bogatiji hranljivim materijama. Naravno da bi se normalno razvijao korenu je neophodna fizička potpora koju obezbeđujemo nekim od sledećih medijuma – pesak, kamenje, kokosova vlakna ili kamena vuna, ili kombinacijom nekih od ovih medijuma.

Sve je u korenu

U zavisnosti od veličine biljke, korenov sistem ima tri osnovne uloge:

 (1) prikupljanje vode i hranljivih materija;

 (2) čuvanje stvorenih hranljivih materija i

 (3) pružanje fizičke potpore delu biljke iznad tla.

čitava hidroponija zavisi od zdravog korena. Metod kojim koren usvaja vodu i hranljive materije se naziva difuzija. U ovom procesu voda i kiseonik prelaze u koren preko ćelijskih membrane ćelija koje čine koren. Ceo ovaj proces se odigrava na nivou jona. Razlog za ovo leži u činjenici da koren može da usvoji čist element, bez obzira na izvor. Drugim rečima, u procesu ishrane, biljka ne može absorbovati organske materije ukoliko one nisu razgrađene do osnovnih elemenata, bez obzira odakle došle. Iz ovoga je lako zaključiti da je sistem hidroponije dobar onoliko koliko je dobar hranljivi rastvor koji se koristi.

  izvor:aleksinac.net

foto pixabay.com

Hidroponija uzgoj u vodenom rastvoru

The post Hidroponija – uzgoj u vodenom rastvoru first appeared on Agro Info Net.

The post Hidroponija – uzgoj u vodenom rastvoru appeared first on Agro Info Net.

Tehnološka zrelost nastupa kada najstariji listovi počnu fiziološki da odumiru. Tada je translokacija asimilativa iz listova u zadebljali koren završena i istovremeno prestaje sinteza šećera i karetenoida. To je optimalno vreme za vađenje mrkve.

Ukoliko se mrkva ne izvadi u tehnološkoj zrelosti, moguća je retrovegetacija, naročito ako je kišovito vreme, pa se pojavljuju novi listovi. Ti listovi se razvijaju na račun hranljivih rezervnih materija korena, čime se umanjuje njegova nutritivna vrednost, prinos i sposobnost dužeg čuvanja. Berba tokom oktobra, kod korena namenjenih dužem čuvanju, daje dobre rezultate ako temperature nisu još uvek suviše niske, a biljke su još uvek u dobroj kondiciji tj. sa delom lisne mase na sebi, koja omogućuje lakšu berbu.

Nagnječenost, ogrebotine, oguljivanje i druge povrede smanjuju ili slabe zaštitni sloj što povećava intenzitet gubitka vode. Gubitak vode iz korena mrkve veći od 8% može da dovede do gubitka boje, smanjenja hranljive vrednosti, gubitka vitamina, povećanja osetljivosti na niske temperature i druge fiziološke procese razgradnje, povećanja intenziteta napada bolesti i ubrzanog starenja.

Mrkva – pravilno skladištenje plodova

Mrkva može da se čuva u hladnjačama, pri visokoj relativnoj vlažnosti 95-100% na temperaturama od 0-1 C u toku 4-5 meseci. Na temperaturi od 0,5 C i 97 % relativne vlažnosti moguće je očuvati mrkvu svih 5 meseci. Mlada nedozrela mrkva čuva se tokom 4-6 nedelja, pri 0 C, ako je prethodno obavljeno hlađenje.

Mrkva u vezici, sa lišćem, može da se čuva 3 nedelje na 0 C ili tokom 10 dana na 5 C. Gubitak vlage dovodi do umanjenja mase, čvrstine i kvaliteta izvađenih korena, koji kada se prodaju na osnovu težine, gube u novčanom prihodu. Mrkva može da se uspešno čuva zajedno sa drugim povrtarskim vrstama koje su kompatibilne, kao što su: cvekla, kupusnjače, salata, praziluk.

Može da se čuva u trapovima, podzemnim i nadzemnim i u spremištima. Prilikom trapljenja između korena mrkve može da se stavi sloj čistog umereno vlažnog pesaka. Pesak sprečava širenje bolesti, ubrzano isparavanje vode i preterano zagrevanje korena u trapu.

U Nemačkoj se umesto peska upotrebljava slama i strugotina. Duž trapa i po vertikali, na svakih 1,5-2 m, mora da se osigura ventilacija, bilo šupljim keramičkim cevima ili drvenim letvama. Čuvanje u spremištima podrazumeva podno čuvanje na gomili ili u razastrte slojeve po policama tj stalažno.

Na kraju, za uspeh u čuvanju plodova morate imati znanja i strpljenja.

Slavica Kodžopeljić dipl. ing. ratarstva

The post Mrkva – pravilno skladištenje plodova first appeared on Agro Info Net.

The post Mrkva – pravilno skladištenje plodova appeared first on Agro Info Net.

EVROPSKO TRŽIŠTE

Raste konkurentna vrednost pšenice iz EU, pšenica sa 12,5% proteina u ruskim lukama u avgustu imala je cenu od 217 US dolara tona, FOB uslovi, dok je francuska pšenica sa 11% proteina imala cenu od 280 US dolara tona, FOB uslovi. Ono što ide u prilog cenama pšenice iz EU su troškovi prevoza. Vozarine iz ruskih crnomorskih luka za Egipat porasle su na 60 US dolara tona, dok su nedavne prodaje pšenice iz Fancuske zaključene po ceni od 290 US dolara tona, CIF uslovi. Razlike u prodajnoj ceni isporučene pšenice značajno se smanjila.

RUMUNIJA – Raste cena pšenice u izvozu iz Rumunije, prosečna cena rumunske hlebne pšenice porasla je na 288 US dolara tona (248 evra tona), FOB uslovi trgovanja. To je za 47 US dolara više nego prošle sezone, u istom periodu.

Prevoz žitarica je najveći problem Rusije i Ukrajine

AMERIČKI KONTINENTI

Ponovo su cene pšenice i soje zabeležile rast, situacija na svetskom tržištu pšenice ide tome u prilog. Stanje useva kukuruza su uslovili stagnaciju cenama kukuruza na berzama.

Kukuruza će biti manje ove sezone u SAD – u i na svetskim berzama. Brazil je smanjio izvoz u avgustu mesecu na 4,66 miliona tona (avgusta 2025. godine je izvezeno 6,85 miliona tona) – cena je bila niža u izvozu iz Brazila – 217 US dolara tona, FOB uslovi.

CRNOMORSKI REGION

UKRAJINA –  Problem transporta žitarica je uslov uspeha u izvozu. Pregovara se sa Poljskom o proširenju željezničkog tranzita i nada se povećanju izvoza kroz poljske luke na približno 6,5 miliona tona. Međutim, poljski partneri žele ugovore na godinu dana – ne samo do rešenja koridora u Crnom moru. Takođe i sa Rumunijom žele bolji dogovor, da se krajem oktobra poveća izvoz njihovih proizvoda (domaće žitarice imaju prednost u Konstanci). Ukoliko se ne poveća količina žitarica u izvozu već bi u oktobru moglo biti 9 miliona tona žitarica bez adekvatnog skladišta.

9. septembar 2026. godine

Petar Jovičić

Prevoz žitarica je najveći problem Rusije i Ukrajine

The post Prevoz žitarica je najveći problem Rusije first appeared on Agro Info Net.

The post Prevoz žitarica je najveći problem Rusije appeared first on Agro Info Net.

Limuzin rasa goveda za uzgoj krava – tele

Grla limuzinske rase postižu zadovoljavajuće priraste u porastu i tovu. Ako se junad nakon odbijanja intenzivno hrane, postižu sa oko 10 meseci telesnu masu od 350 do 400 kg, a sa 12-14 meseci 450-500 kg, ostvarujući dnevne priraste od oko 1.200 g.

Sistem krava – tele

Limuzinska rasa se posebno ističe visokim randmanom klanja, od 62 do 65%, i po tome čini sam vrh kod tovnih goveda. Tome doprinose niske proporcije masti i kostiju u trupu. Meso je nežno i finog ukusa, a mast je u njemu povoljno raspoređena unutar i između mišićnih snopića.

Zbog lakih teljenja, limuzinski bikovi su naročito pogodni za ukrštanje s drugim rasama, posebno mlečnim. Takva ukrštanja kod nas s crno-belim i crveno-belim mlečnim kravama dala su meleze koji su imali veće dnevne priraste u tovu, veći randman trupova i veće učešće mišićnog i masnog, a manje koštanog tkiva u polutkama, u odnosu na grla čiji su očevi bili holštajn bikovi.

Savetodavac Zoran Kozlina

The post Limuzin rasa goveda sjajna za uzgoj krava – tele first appeared on Agro Info Net.

The post Limuzin rasa goveda sjajna za uzgoj krava – tele appeared first on Agro Info Net.

Stajnjak njegove vrste i prednosti pojedinih djubriva

Zemljište koje se redovno đubri stajnjakom (bar svake treće godine) lakše se obrađuje,uz smanjenu potrošnju goriva. Zbog relativno niske koncentracije hraniva, u sistemu intenzivne poljoprivredne proizvodnje  stajnjak je potrebno kombinovati sa odgovarajućom kolićinom mineralnih đubriva, a na osnovu analize zemljišta i potrebe useva.

Klasičan stajnjak je smesa čvrstih i tečnih ekskremenata domaćih životinja i zmešan sa prostirkom, a više ili manje prerađem radom aerobnih mikroorganizama. Stajnjak se može smatrati humusnim i bakterijskim, odnosno kompleksnim đubrivom pored svih marko-elemenata sadrži i mikroelemnte. Stajnjak sadrži aktivne materije kao što je vitaminski B-kompleks.

 Dobro spreman stajnjak približno sadrži 35% trajnog humusa.

Hemijski sastav stajnjaka pretežno zavisi od vrste životinja od kojih potiče,jer svaka životinja ne vari  hranu jednako i ne uzima jednake količine vode.

Goveđi stajnjak – Ima mnogo vode i teško se zagreva u procesu vrenja. Sadrži sluzave materije koje povećavaju koherentnost čestica. Mikrobiološka aktivnost ove vrste stajnjaka nije intenzivna,i ako svaki gram sadrži milione bakterija. Goveđi stajnjak deluje sporo i naziva se „hladnim“ stajnjakom. Pogodan je za korišćenje u gajenju kalifornijskih glista.

Konjski stajnjak – Sadrži manje vode i ima veliki kapacitet za vazduh. Naziva se „toplim“ stajnjakom, brzo deluje, pa je zato pogodan za hladna i teška zemljišta .Konji slabije usitnjavaju hranu od goveda pa zato u konjskom stajnjaku ima više nesvarene organske materije koja dobro dođe bakterijama za hranu. Zbog većeg sadržaja mikroflore i više nesvarene organske materije procesi razlaganja su intenzivniji nego u goveđem stajnjaku pa dolazi do većeg zagrevanja prilikom previranja.

Stajnjak njegove vrste i prednosti pojedinih djubriva

Ovčiji stajnjak – Ima povoljna fizička svojstva i povoljan kapacitet za vazduh. Odlikuje se relativno veliki sadržajem azota, vode sadrži manje u poređenju sa stajnjakom drugih domaćih životinja. Mikroflorom je bogatiji od ostalih vrsta pa je zato i vredniji.

Svinjski stajnjak – Ima dosta povoljnu strukturu koja zavisi od načina ishrana svinja.Pretežna ishrana kabastom krmom (struktura loša), to je hladan stajnjak, sporo se mineralizuje i male biološke aktivnosti pa se preporučuje pre svega za lakša zemljišta.
Stajnjak peradi – Bogatiji je hranivima nego stajnjak od stoke i spada u koncentrovana đubriva. Najbogatije u hranivima je đubrivo kokoši.

 Starost životinja takođe utiče na sastav stajnjaka. Starije i potpuno odrasle životinje hranu koriste  samo za nadoknadu energije kretanje i toplotu, dok mlade životinje troše hranu i za svoj rast, pa je stoga njihov stajnjak siromašniji u mineralnim materijama.

Savetodavac za ratarstvo, Dipl.ing.Miodrag Simić

The post Stajnjak njegove vrste i prednosti first appeared on Agro Info Net.

The post Stajnjak njegove vrste i prednosti appeared first on Agro Info Net.

Dolivanje sudova

Novo tj. mlado vino treba redovno kontrolisati, bar jednom nedeljno treba proveriti kako se vino razvija na ukusu, a naročitu pažnju treba obratiti kod vina koja sadrže nešto manje alkohola i kiselina kao i kod vina koja se čuvaju u toplim podrumima gde je isparavanje jače a posebno kod vina koja se čuvaju u buradima.

Kod vina koja se čuvaju u buradima treba redovno kontrolisati otpražnjeni prostor iz razloga što ona nikada ne smeju biti otpražnjena. U zavisnosti od količine otpražnjenog prostora treba izvršiti dolivanje buradi. Sudovi -burad se uvek dolivaju istim vinom ili vinom sličnog kvaliteta. Mlado vino je mutno i magličasto jer u sebi još uvek sadrži koloidne belančevinaste materije kao i vinske kvasce i kristale streša. Takođe i organoleptičke osobine: boja, bistrina, miris i ukus su specifični pa kao takvo mnogo puta nije baš prijatno za upotrebu i zato takvo vino treba još uvek doraditi, što znači izvršiti radnje koje ćemo dodatno objasniti.

Nega vina za dobar kvalitet i dugotrajnost

Pretakanje vina

Pod pretakanjem vina podrazumeva se prebacivanje vina iz jednog suda u drugi radi odvajanja mladog vina od taloga na dnu suda. Prilikom pretakanja gubi se tj. delimično se smanjuje njegova oštrina na ukusu zbog oslobađanja ugljen-dioksida. Pretakanje se obično vrši nekoliko nedelja posle alkoholnog vrenja i dolivanja sudova a obavlja se po suvom i lepom vremenu.

Pretakanje može biti

• otvoreno ili
• zatvoreno.

Koji vid pretakanja će se koristiti zavisi od samog vina.

Zatvoreno pretakanje vrši se kod vina koje je napravljeno od malo plesnivog grožđa i koje je sklono mrkom prelomu. Kod zatvorenog pretakanja vino treba da je što manje u kontaktu sa vazduhom. Ukoliko je vino sklono mrkom prelomu treba ga pre pretakanja sumporisati sa 2 do 3 gr sumpor-dioksida ili 4-10 gr vinobrana, pa tek kad postane stabilno treba izvršiti zatvoreno pretakanje.

Poluzatvoreno pretakanje vrši se kod vina kod kojih treba sačuvati svežinu i miris i kod vina koja imaju neštu veću količinu kiselina. Obično se ovo pretakanje vrši kod mirišljavih i muskatnih sorti.

Pretakanje iz buradi sa i bez slavine

Ukoliko je vino koje se pretače smešteno u buradima pretakanje može biti dvojako jer postoje

• buradi sa slavinom i
• bez slavine.

Prilikom pretakanja kod buradi sa slavinom ovaj postupak se obavlja ispuštanjem vina na slavinu. Vino se kroz slavinu ispušta u ’’šafolj’’ iz kojeg se kofama vino preko levka prebacuje u drugi sud. Kad vino iz bureta prestane da ističe bure se pažljivo nagne i sačeka da svo vino istekne. Kada se na slavini pojavi makar malo mutno vino slavina se odmah zatvara i pretakanje je završeno.

Ukoliko je vino koje treba da se pretoči smešteno u burad koja nemaju slavinu tada se pretakanje vrši gumenim crevom tako što se na kraj creva veže drvena letva. Letva treba da je u donjem delu creva duža onoliko koliko se smatra da je visina taloga. Letva se stavlja iz razloga da prilikom uranjanja creva u sud ne bi došlo do zamućenja vina od taloga. Prilikom pretakanja, crevo sa letvom stavlja se tako da letva dodirne njegovo dno a crevo da je iznad taloga. Zatim se vino povlači na crevo i presipa u drugi sud. Talog koji zaostane na dnu bureta sadrži u sebi još vina pa se skuplja u balone i nakon taloženja izdvaja vino. Drugi način je da se talog sakupi i stavi u plastične vreće i ostavi na ceđenje. Ovako dobijeno vino se izdvaja i koristi se za dolivanje sudova a talog se dalje može koristiti za destilaciju pri čemu se može iskoristiti za dobijanje rakije.

Zorica Petkanić, dipl.ing.polj.

PSSS Negotin

The post Nega vina za dobar kvalitet i dugotrajnost first appeared on Agro Info Net.

The post Nega vina za dobar kvalitet i dugotrajnost appeared first on Agro Info Net.

Mere nege i čuvanja voćnih vina u osnovi su iste kao one koje se primenjuju za vina od grožđa. Vina od voća mogu se spraviti raznim postupcima u odnosu na koje se svrstavaju  u:

• stona (suva),
• desertna,
• gazirana,
• šampanjska i
• specijalna.

U svetu se najviše voćnog vina proizvede u Francuskoj, a proizvođači i istaknuti potrošači voćnih vina sa dugom tradicijom su Nemci, Englezi, Austrijanci i Švajcarci. U Normandiji i Bretanji se, na primer, popije preko 400 l voćnog vina po glavi stanovnika godišnje, dok se vina od grožđa potroše svega oko 30 litara. U našoj zemlji ne postoji duža tradicija niti veće interesovanje za spravljanje ove vrste vina.

Hemijski sastav voćne šire nije stalan i pojedini sastojci znatno variraju u zavisnosti od sorte, klimatskih uslova, primenjene agrotehnike, starosti zasada, vremena berbe i skladištenja plodova itd. Količina šećera i kiselina  u voćnoj širi od velikog je značaja za kvalitet voćnog vina.

Od šećera najviše su zastupljeni glukoza i fruktoza, a ima i nešto saharoze. Od kiselina, u najvećoj meri, su prisutne jabučna i limunska. Od količine šećera zavisi količina alkohola koju će spravljeno vino imati, dok je sadržaj kiselina značajan za formiranje ukusa, a zajedno sa alkoholom doprinosi boljem čuvanju vina.

Voćna vina – kako ih razlikovati i registrovati

Voćna vina sa više alkohola i kiselina lakše se čuvaju. Takođe je značajan visok sadržaj mineralnih materija, naročito organskog fosfora, koji je karakterističan za voćne šire i vina. Voćne šire i vina sadrže veoma važne vitamine  (A i C kao i vitamine B-grupe).
Voćna vina se spravljaju od jabuka, krušaka, bresaka, višanja, kupina, malina, jagoda, ribizli, borovnica, šipka i drugog voća pojedinačno ili kao koktel vino od više voćnih vrsta. Za razliku od grožđa koje skoro uvek ima optimalnu količinu šećera za spravljanje vina, razne vrste voća imaju veoma širok raspon sadržaja šećera i kiselina. Ovo nameće potrebu korekcije šećera i kiselina u voćnoj širi.

Šećer se uvek koriguje u smislu povećanja njegove količine, dok se količina kiseline, zavisno od vrste voća, povećava ili smanjuje. Randman voćne šire predstavlja količinu šire u litrima koja se dobija od 100 kg voća, kada se ono izmulja i podvrgne ceđenju. Randman okvirno daje informaciju o količini vina koju možemo dobiti od određene voćne vrste.
Voćna vina sa više alkohola i kiselina lakše se čuvaju. Takođe je značajan visok sadržaj mineralnih materija, naročito organskog fosfora, koji je karakterističan za voćne šire i vina.

Vina spravljena od soka voća u Pravilnicima kojima se reguliše njihova proizvodnja i stavljanje u promet se ne nazivaju “voćna vina” već “pića slična vinu” ili se svrstavaju u “ostala alkoholna pića”. Ovo je važno za one proizvođače koji žele da se bave spravljanjem voćnih vina  u okviru male privrede i isto ponude tržištu. Za sve one koji žele da voćna vina proizvode radi stavljanja u promet, pored poznavanja tehnologije, neophodno je poznavanje Zakona o vinu i rakiji i Pravilnika o kvalitetu alkoholnih pića, kojima se propisuje posedovanje neophodne opreme i znanja iz ove oblasti i određuje kvalitet koji pića treba da poseduju u organoleptičkom i hemijskom pogledu da bi mogla biti stavljena u promet.

Svetlana Kocić, dipl. ing. za voćarstvo i vinogradarstvo

Voćna vina

Vino od kupina

Sve što vam treba su šećer i kupine (odnos je 1:5), odnosno ako imate 5 kg kupina, treba vam 1 kg šećera – mada, ako su kupine slađe neće vam biti potrebno toliko šećera. Pripremite velike čiste tegle. U njih sipajte red kupina, pa red šećera. Ipak, ne punite ih do vrha, napunite tek 2/3 tegle. Poklopite tanjirićima i ostavite da stoji 10 dana, povremeno mešajući. Posle 10 dana tečnost procedite kroz gazu i stisnite dobro rukama da iscedite što više iz kupina. Dobijeni sok sipate u čiste tegle. Ponovo poklopite tanjirićima i ostavite punih sedam dana da stoji.

Sada dobijenu osnovu za vino presipate u flaše, poredate ih na neko tamno i malo hladnije mesto, pa sve prekrijete krpom (ne punite flaše skroz do vrha). Sada ide proces procene. Vrenje može da traje 10-tak ili više dana. (Neki ljudi vino ostave duže, pa u toku procesa vrenja ga još jednom procede i prespu u čiste flaše). Nakon toga probajte vino (kada prestane, kako kažu, da “šušti”) i ako ocenite da je spremno, samo flaše začepite – najbolje plutenim čepovima i držite na tamnom i hladnom mestu.

Po nekim receptima dodaje se i vinobran i kvasac, ali mi Vam, ipak, preporučujemo da se držite ove jednostavnije, starinske verzije.

Tab. 1. Sadržaj šećera i kiselina u plodovima nekih voćnih vrsta

The post Voćna vina – kako razlikovati i registrovati first appeared on Agro Info Net.

The post Voćna vina – kako razlikovati i registrovati appeared first on Agro Info Net.

Posle toga ona odlaze u inkubatore, predležionike, u kojima borave 18 dana. Nakon toga odlaze u inkubatore (izvodnike) gde borave 3 dana, kada 21-og dana počinje ležanje pilića.

Inkubatori za ležanje pilića su specijalizovane ‘mašine’ sandučastog oblika većih ili manjih dimenzija u kojima vladaju odgovarajući (kontrolisani) uslovi neophodni za proizvodnju (ležanje) pilića. Inkubatori mogu biti veći ili manji u zavisnosti od potreba. Kod nas se danas i u poslednjih nekoliko desetina godina koriste inkubatori marke Simplex, Bekoto, Pass Reform i dr. 

Ovi inkubatori primaju veliku količinu jaja tako da u manje staje od nekoliko hiljada do onih većih koji mogu primiti stotine hiljada jaja odjednom.

Inkubiranje priplodnih jaja u inkubatoru

U samim inkubatorima nalaze se određeni broj kolica na kojima su smešteni lesovi (ramovi) za pakovanje jaja. Ovi ramovi povezani su sa elektronskim uređajima, pa se u određenim vremenskim intervalima jaja okreću pomoću mehanizma za okretanje. Ovo je neophodno kako se zametak ne bi zalepio za ljusku i tako uginuo.

U inkubatorima vlada odgovarajuća temperatura neophodna za leženje pilića. Ona najčešće iznosi oko 37,8 stepeni celzijusovih plus, minus 1 stepen manje ili više, kada elektronika na inkubatoru reaguje i temperaturu vraća na zadati nivo od 37,8 stepeni celzijusovih. Takođe, treba napomenuti da vlaga unutar inkubatora mora biti takva da se spreči isušivanje jaja, a time i uginuće pileta u ljusci. Vlaga se takođe kontroliše pomoću odgovarajućih sondi koje su povezane sa elektronskim uređajem. Ovi uređaji vraćaju vlagu na zadati nivo nedozvoljavajući niti da se povećava niti da se smanjuje.

Posle inkubiranja od 21 dan počinje leženje pilića.

Izvodljivost zavisi od mikroklimatskih uslova u inkubatoru i kvaliteta priplodnih jaja. I kod najboljih inkubatora, a ukoliko su priplodna jaja lošeg kvaliteta neće doći do očekivanog procenta ležanja i obrnuto i kod najboljih jaja ako inkubator radi loše smanjiće se procenat izvedenih pilića.

Ovo je jako važno za svakog inkubatoristu jer je za uspeh u proizvodnji potreban veći postotak ležanja. On se najčešće kreće od 70-85 %. Svi rezultati ispod ovog procenta dovode u pitanje rentabilnost ovog posla.

PSSS – Mladenovac

Radovanović Branislav dipl.ing. 

The post Inkubiranje priplodnih jaja u inkubatoru first appeared on Agro Info Net.

The post Inkubiranje priplodnih jaja u inkubatoru appeared first on Agro Info Net.