U pitanju je nezavisno razvijana skrolujuća platforma, u duhu ranih Castlevania i Metroid igara, što bi reklo slično Mariju, ali sa većim akcentom na istraživanju i sakupljanju. Grafika je retro, ni nalik npr. Braid-u, ali opet dovoljno lepa i jasna da ne odbije nove igrače. Nivoi su fenomenalno dizajnirani, i omugućavaju ponovno vraćanje radi pristupa ranije nedostupnim oblastima. I pored malo siromašnije grafike, neki od njih prava su vizuelna poslastica. Muzika je sjaja, i odlično se uklapa u atmosferu i ambijente. Priča je dobro razrađena, likovi su simpa i imaju karakteristični anime šmek (autor je poreklom sa najdaljeg istoka), ali je sama naracija često minimalistička. Ipak, svako koga ne bude mrzelo da uloži nešto napora u hvatanje konaca s radošću će otkriti da je u ovom slučaju manje zaista više.

Gameplay je, kao što je pomenuto, balansiran između skakutanja, pucanja i istraživanja. Iako postoje momenti u kojima igra testira reflekse i spretnost makar polovinu igre moći ćete lagano da pređete. S jedne strane, ovo i najneiskusnijim igračima daje priliku da se uvežbaju i usavrše pre nego naiđu teži nivoi. S druge, svaki ponovni prelazak igre iziskivaće od vas prolazak kroz dug i lagan početni deo. Iako igra deluje linearno, postoji nekoliko načina da se pređe, kao i nekoliko različitih završetaka. Količina detalja u igri zapravo  je toliko velika da sigurno nećete moći da sve vidite i otkrijete u jednom prelasku, makar ne bez korišćenja pomoći sa neta. Ubr, rekoh li da je igra besplatna?

Piter Džekson predstavlja vam Distrikt 9. Šta? Niste impresionirani? Ali znate li, ovaj film govori o vanzemaljcima. U getu. U Južnoafričkoj Republici. Shvatate li? Ovaj film ima slojeve!

Ono što sam ja video ne bi se moglo okarakterisati kao slojevito. Ne dajte se prevariti agresivnom kampanjom, pričama o realističnosti kvazi-dokumentarne forme i dinamikom akcionih scena iz trejlera, ovaj film je prosečan. Kao premisa poslužio je kratki film istog reditelja, Live in Joburg, sam po sebi sasvim zadovoljavajuće ostvarenje. Za razliku od pomenutog kratkog metra, Distrikt 9 gubi oštricu socijalnog komentara jako brzo nakon čega postaje (samo) akcioni film, prilično preplavljen klišeima. Ipak, ovo i nije obavezno loše, jer na kraju vidimo velikog robota. Sve što ima velike robote mora da je kul, ne? Veliki robot kasnije puca na ljude.

Čisto tehnički gledano, film je zaista okej. Ako progutate blede likove gluma i nije toliko loša. Efekti su, pogotovu za okvir budžeta, sasvim dobri. Autori su sa zadovoljstvom ubacivali povremeno otkidanje udova i pucanje glava, što ume da zasmeta kada se kombinuje sa polu-realističnim pristupom sa početka. Kamera manje ili više uspešno emulira dokumentarne kadrove, čak i u akcionim scenama, što daje donekle osvežavajuć pristup scenama prangijanja.

Sve u svemu? Nja, pet kokica. Kontate, kokice? Metafora za moju procenu kvaliteta filma, koja referencira na naslov sajta! Ova recenzija ima slojeve!

I dalje smo u niši 'malih' igara, s tim što ovaj put bacamo oko na Flash igre. Svačija omiljena razbibriga u dokonim satima na poslu ili između dve notifikacije na Fbu, Flash igre polako postaju celina za sebe. Svako ko je u skorije vreme posetio sajtove poput armorgames.com mogao je biti prijatno iznenađen količinom i kvalitetom istih. Igre kojima ovakvo okruženje za sada najviše odgovara očigledno su avanture i tower defense, no to svakako ne mora ostati kao pravilo za kasnije. Mala cena izrade omogućava timovima i pojedincima eksperimentisanje sa žanrovima i izrazom kakvo ni indie timovi sebi često ne mogu da priušte.  Pet ovde navedenih igara nikako ne pretstavlja 'best of', već samo jednu selekciju stilski naprednih i originalnih.

Samorost je studentski projekat dizajnera iz Češke, koji je nakon dobrog prijema ove igre osnovao studio i napravio njen nastavak, Samorost 2. Igra je atipična i nadrealna avantura sa sjajnom atmosferom i zanimljivom muzičkom podlogom.

Još jedna odlična avantura, Little Wheel, stavlja igrača u ulogu simpatičnog robota koji pokušava da spase svoj robo-grad. Izraz ove igre dosta je prijemčiviji od Samorosta i mada ne poseduje podjednako izražajnu audio podlogu, sjajna animacija i atmosfera svakako su vredni vaše pažnje.

Dok se Samorost i Little Wheel još i daju lako žanrovski klasifikovati, sa Clockwords to nije slučaj. Igra je najsličnija čuvenom Typing of the Dead, što znači da se od igrača zahteva brzo kucanje i makar solidno poznavanje engleskog jezika. Luckasta priča i steampunk okruženje samo dopunjuju interesantni gameplay.

Kako objasniti flOw? Možda i više nego ostale igre, flOw morate probati makar zbog same originalnosti pristupa. Gameplay je jako intuitivan i ponekad nejasan, tako da mu ponekad morate dati malo vremena. Bilo kakvo uputstvo ili walkthrough samo će vam umanjiti doživljaj.

Poslednji pik ove selekcije je Hoshi Saga. Igra je samo niz ničim vezanih nivoa i u svakom je cilj pronaći zvezdicu. Količina kreativnosti pri kreiranju nivoa svakako nadomešćuje nedostatak priče i naprednih efekata.

Ovde kokicama u klasičnom smislu nema mesta, ali svim ovim igrama možemo zbirno dati osam komada!

Vizuelni identitet igre zaslužuje poseban pomen. Za isti je zaslužan izvrsni David Hellman, inače ranije crtač webcomica A Lesson Is Learned But The Damage Is Irreversible (takođe najtoplija preporuka). Grafika je ručno rađena, i apsolutno je fenomenalna. Pozadine su bogate i pune boja, ali u isto vreme veoma jasno u drugom planu, i ni na koji način ne ometaju igrača u poimanju nivoa. Muzika nije komponovana za igru, već licencirana, ali svejedno se odlično snalazi sa nadograđivanjem atmosfere.

Sveukupno, Braid je zabavna, za oko i uvo privlačna, na momente frustrirajuće teška i dobro dizajnirana igra. Ono po čemu je zaista bitna je činjenica da je ovo jedna iz talasa igara koje su u poslednje vreme okrenule oči igrača ka jeftinim (ili besplatnim) naslovima sa dovoljno novih ideja za dve mainstream igre i bez tendencije da vređaju inteligenciju svoje publike. Hm. Bilo kako bilo, osam ipo kul indie kokica (kikokica).

Dakle, ukratko, imate pred sobom revolucionarno ostvarenje, potpuno nestandardne narativne strukture, koja zapravo osam puta prati isti događaj iz različitih uglova, i na taj način sve više otkriva gledaocu šta se zapravo desilo! Osim što nije baš tako. Zapravo, film svaki put samo nastavi da pripoveda par minuta duže, i to je ono što zaista produbljuje radnju.  Najgore od svega, pri kraju filma su se izgleda i sami zamorili od svoje pretencioznosti, i ostatak snimili u klasičnom maniru lošeg akcionog filma, odustavši od jedne centralne figure koju priča prati. Čak i da je scenaristi nisu išli u školu za decu sa posebnim potrebama, film je neverovatno ljigav i jeftin. Gluma i nije toliko loša, koliko oko noge ima gvozdenu kuglu očajno neuverljivih dijaloga. Negde u dubini svega toga neko je pokušao da protne suptilnu poruku o trenutnoj spoljnoj politici Amerike, ali su ga ostali gađali prljavim pelenama.

Film nije za preporuku. Zapravo, nisam ni siguran da je ovo zaista film, više liči na trejler koji traje dva sata. Ako baš morate da pustita autodestruktivnosti na volju, i pritom ste fan proameričkih baljezgarija o etnički nedefinisanim teroristima koji imaju super-plan da urade nešto zlo što uključuje mrtvog predsednika Amerike (William Hurt), ali ih mračnom prošlošću mučen glavni lik (Dennis Quaid) hrabro zaustavi i usput se pomiri sa svojim demonima, samo napred. Eto, sinopsis. 3 kokice, i to bajate.

Za početak, tehničke karakteristike su na nivou očekivanom za igru ovih produkcijskih vrednosti. Meni, nažalost, ne poseduje ni najrudimentalnija podešavanja vezana za grafiku, ako izuzmemo mogućnost promene rezolucije, što je tipično za igru razvijanu paralelno za više konzola. Sama grafika je i više nego pristojna, motion efekti su lepi i dizajneri su upotrebili ono što su imali na najbolji način. Par pregenerisanih animacija koje igra ima su kvalitetne, mada je jedna od njih (trećina od ukupnog broja, dakle) direktno prenesena iz filma. Zvuk je često solidan, mada je pomalo neuverljivo kada Loganove kandže imaju metalni prizvuk izvlačenja i pre nego što je adamantijum vezan za njegov skelet. Glasovna gluma je jako često mlaka - iako je veći deo glumaca iz filma davao glasove svojim likovima - i to nimalo ne pomaže često neuverljivim dijalozima.

Gejmplej je kopirao God of War najbolje što je umeo. Svaka razlika pre je posledica nemogućnosi dizajnera da emuliraju Sonijevo čedo nego namerna odluka. Igrač čisti deonicu po deonicu od puno malih ili malo velikih neprijatelja, nakon čega rešava environmental zagonetku ne bi li dobio sledeću porciju mesa za mlevenje. Povremeni mini-boss i quick-time event se podrazumevaju. Ako se igrač bilo kog trenutka zaglupi, pritiskom na taster se uključuje Loganovo čarobno šesto čulo, koje pokazuje pravac daljeg napretka, sve interaktivne objekte i litice sa dovoljnim koeficijentom trenja gornje površine da izdrže našeg mišićavog protagonistu. Beat that, Kratos! Sistem oštećenja i regeneracije zaslužuje deset kokica. Način na koji rafali ogoljuju meso do rebara, ne bi li ono odmah zatim krenulo polako da zarasta je praznik za svakog fana. Borba je brutalna i krvava, mada na momente repetativna. Priča prati film, što je i bilo očekivano, a igra je sveukupno prilično kratka.

Konačni utisak i nije odveć povoljan. Igra koja je imala ogromnu premisu iz koje je mogla da vuče građu i inspiraciju svela se na četiri lokacije, dva vremenska perioda i ukraden gejmplej. Ipak, bila bi čista laž reći da ova igra nema svojih zabavnih momenata, pogotovu za PC igrača, željnog kvalitetne tabačine. Uostalom, za igru po filmu sigurno u deset najboljih. 7 kokica, ali zaista fino posoljenih. Sa puterom. Iz mikrotalasne. Fensi.

Žanr: Action Razvojni tim: Raven Software Izdavač: Activision Naziv: X-Men.Origins.Wolverine-RELOADED Veličina: 6.22GB Linkovi: Official Site - Gamespot - IGN - Metacritic Skini besplatno: Torrenti: Direct - Torrage - Torcache - Zoink ]]> http://2kokice.com/igre/x-men-origins-wolverin/feed/ 14 http://2kokice.com/igre/plants-vs-zombies/ http://2kokice.com/igre/plants-vs-zombies/#comments Sun, 18 Oct 2009 20:55:24 +0000 http://2kokice.com/?p=447 PvZ je najnoviji naslov izdavača PopCap, inače poznatog po igrama kao što su Zuma i Peggle. Za one koji su uspeli da nikada ne igraju nijednu PopCap igru, valja napomenuti da su one po pravilu casual prirode, simpatične i šarene grafike i pristupačnog gameplaya. Popularnije među devojkama i roditeljima nego među samim igračima, PopCap nikada nije doživeo veću popularnost među core igračkom publikom.

Ovom igrom razvojni tim unekoliko je odstupio od dobro uhodane forme. Osnovna ideja je i dalje jednostavna, horde zombija napadaju kuću, a igrač postavlja biljke čija uloga je da je odbrane. Mehanika je laka i intuitivna, grafika standardno dobra, zvuk atmosferičan. Ono čime se ova igra odvaja od ostalih istog izdavača je količina modova i dodataka koju postavlja na osnovnu ideju. Tu su različiti nivoi, ogroman broj biljaka i zombija, prodavnica sa posebnim dodacima za igračev botanički arsenal i iznenađujuć broj mini-igara. Čak i kada jednom pređete story mod, igra tu ne prestaje, već nastavlja da vam nudi nove sadržaje i izazove. Jej!

Matematika je, doista, jasna. PvZ svakako ne može da parira AAA naslovima u očima 'ozbiljnih' igrača, verovatno ima previše boje i premalo krvi, ali hej, ne volimo svi Gears of War. Igra je zarazna, duhovita i nadasve zabavna. Biljke i zombiji zaslužuju osam kokica!