Uspeli smo da budemo oflajn duže nego što se bilo ko nadao. Više nemamo podršku servisa Mint.rs, kako njih zbog naših ilegalnih radnji ne bi dovodili u problem, što ne znači da su oni loš servis za bilo šta legalno i mi im se ovom prilikom zahvaljujemo što su nas podržali ovaj period. Mi smo smestili naše servere na tajnu lokaciju, pokazali masivnu kurčinu američkim i evropskim istražnim organima i sada smo spremni da krenemo u nove piratske pobede. Hajde na napravimo dil. Hajde da kokice vratimo na staru slavu milionskih poseta. Vi razglasite svima da ponovo radimo, pišite na fejsbuku, tviteru, javnim veceima, pokažite da smo jači od ljudi koji misle da sve treba da se plati i da mi nismo slobodni, a mi ćemo vama svaki dan pisati po jednu recku i tako dok nam ne otpadnu prsti, ispadnu oči i osuše se genitalije. Vi pozovite SVE koje znate.

Elektronika nikad nije izašla iz mode. Jadnici znaju to. Sem u slučaju par bendova, nama je elektronika jezivo dosadna, ali evo je ovde, na desetom mestu, neki likovi miksovali Lanu Del Rej Ban i nije ispalo toliko loše. Idealno za kućnu žurku. Mada iskreno ovu pesmu smo stavili na ovu listu jer ima kul nazv. Da. Sudimo knjizi po koricama. Eto. Mrš.

Ako vam rođaci sa sela dolaze na gajbu i očekivali su leto ovo je prava stvar za takvu priliku. Posebno ako dolaze u glavni grad, a tamo smrklo i kišovito. Nemamo reči koliko je ova pesma seljačka i zarazna. Kid Rok je jedan od onih likova koji nose leti bunde na golo telo. Razmislite o tome.

Američki hip hop duo Dead Prez se udružio sa svojim dobrim prijateljem DJ Green Lanter za njegov mikstejp „Pulse of the People“ i napravili su instant klasik pre par godina. Opušteni tonovi će vas naterati da pozovete komšije i sve sa pecaroškim stolicama na razvlačenje napravite letnji roštilj u svojoj dnevnoj sobi.

Ako odete u Glazgov, kažu nadepresivniji grad na svetu, čućete ovu pesmu u svakom baru. Ložim vas. Nećete. Činjenica da Mogwai jeste bent koji zvuči kao da ga je leto zaboravilo: istrumentalna post rok jeza upakovana u savršenu buku. Idealno za vaš novi studentski film.

Ako ste maloletni ili ste letos zaboravili, iz nekog samo vama poznatog razloga, da pijete vino, Nensi Sinatra će vam pomoći da to nadoknadite. Takođe ako se dugo niste osećali kao da ste deo filma Kventina Tarantina. Summer Wine – tako ukusna pesma.

Joe Hisaishi je Japanac što verovatno znači da sa njim nešto nije u redu. Još kada komponuje za filmove Takešija Kitana, jednog od najpoznatijih svetskih reditelja, stvari znaju da izmaknu kontroli i da se u nemogućim uslovima leta sporadično pojavljuju. Ako ne verujete, poslušajte.

Ukoliko niste spremni da vratite celo leto, nego samo onaj poslednji dan, tinedžerske poljubce na plaži dok roditelji par metara dalje nesmotreno pakuju velike kofere u male prtljažnike, ako želite da vratite poslednji smiraj sunca na selu ili ono poslenje oslanjivanje u okeanu kada prvi put skapirate da more ima isti ukus kao suze poslušajte ovu pesmu.

Svi mi mrzimo rad leti, ali Edi Kokran to zna najbolje. Toliko dobro zna, da nam je spevao pesmu o tome. Ipak, ukoliko ste prerano odrasli tinedžer koji ne mora da se bavi teškim poslovima leti, poslušajte stvar, možda će vas nasmejati da vam takvi radovi i nisu tako teško padali. Možda čak i sredite taj svinjac u svojoj sobi.

Zajebavamo vas. To je rekao Sinan Sakić. Aj sada se pravite da ne znate. Znate je kao i ovu sjajnu pesmu Vila Smita, uticajnog sajentologa.

Antonio je svoj prvi album izbacio još kao klinac i pobrao je pozitivne kritike prvo u kraju onda u celom svetu. Nije mu bilo strano da tezgari po kafanama i druži se sa sumnjivima, odatle mu, jebiga i inspiracija. Prodao je milione albuma, imao, fazon, šutke u prvim redovima. Četiri godišnja doba je njegov najprodavaniji singl.

Takođe, Interscope, izdavačku kuću (jednu od najvećih ikada) koja se otimala za autorku ovog albuma iza prvog ugla čeka veliki zajeb. Od prodaje neće biti ništa, iako viralni spotovi i desetine miliona pogledanih hitova svedoče o velikoj popularnosti, njihovi istraživači tržišta su zaboravili osnove: ljudi koji slušaju ove stvari pripadaju određenoj subkulturi koju ovde nećemo imenovati, zavisnici su od modernih tehnologija, društvenih mreža i brenda Ray Ban (kapirate korelaciju), pokazuju maksimalnu lažnu indiferentnost prema bilo kakvim kulturološkim tokovima i nikada ne plaćaju ni za šta. Ako ovaj album bude bio slušan, biće to zahvaljujući torentu i rapišeru. Lana Del Ray je iz mene izvukla sve emocije. Sada kada sam konačno očišćen mogu da se vratim svakodnevnom životu.

Pre neku godinu ispunila mi se želja posle više od deceniju da čujem ovaj bend uživo. Nisam mario što kasni kao Šer na svoju sahranu, niti što sam u međuvremenu odrastao, a oni se izlizali i omatoreli. Sandra Nasić je pokidala kao da je bilo juče, a ja sam u hladnoj evropskoj Sali sedeo I posmatrao sa distance dok su emocije prorađivale…

Oko 40 000 ljudie je klicalo nailazećoj slobodi koju je u našoj zemlji najavio ovaj bend. I ništa drugo im nije bilo bitno. Čak su i stotine njih kasnije tvrdili da se ne sećaju najbolje certa i da im sve deluje predaleko od stvarnosti.

Prva ozbiljna destrukcija se dešava uz ovu pesmu. Prva šutka je svakako napravljena uz ovu pesmu. Dok ste povređene cevanice sa bolnom grimasom na licu padali potiljkom ka zemlji improvizovane diskoteke, ruka vam se očešala o sisu ili lakat najbolje drugarice. I dan danas se pitate šta je od ta dva. Ona sada ima dvoje dece.

Brutalno emotivan singl grupe koja više ne postoji, a o kojoj više ništa lepo nemamo da kažemo. Ova pesma je nekako bila predodređena da se svira za svku maturu ili ispraćaj. A pevali su Bajagu, sam vrag zna zašto...

Kad god sam slušao ovu pesmu znao sam samo šta znači My Generation i to mi je bilo dovoljno. Mislio sam da sam teški anrhista jer su me koncept i estetika pesme terali na to. Sva sreća pa još nisu bile izmišljene baterije za CD plejer koje su se punile. Anarhizam je trajao koliko i baterije, a onda sam bazao po pijacama u želji da ukradem par, trudeći se da budu alkalne.

Ovo je prva stvar uz koju smo ozbiljno poželeli da budemo strašno bogati. Dr. Dre je delovao kao vladar sveta, a 2pac kao protagonista pakla. Njegova smrt nas je upozorila na prolaznost i jedinstvenost života, ali je ova pesma zajedno sa Still Dre ostala besmrtna.

Bend kome domaća publika nikada nije oprostila nastup u Inđiji. Mi smo tad bili suviše veliki da bi nas bilo što pogodilo, ali se i dalje živo sećamo kompletnog Californication albuma, svakako diska moje kolekcije koji je bio toliko izlizan da je progledao na drugu stranu. Pored ludački inovativnog i glupog spota, sve je ostalo kao da je juče bilo.

Kada se pojavio plavokosi beli reper, nismo sasvim bili sigurni kako da reagujemo. Malo, pomalo razumeli smo reči i sve ostalo je istorija. Genijalnost budućeg oslonca i spone između hip – hopa i komercijale nije prestao da dokazuje svoju genijalnost i posebnost.

20. Eyesburn - Fool Control Pesma koja je obeležila svojevrstan način života u filmu „Munje“, koji smo obožavali i nismo postavljali previše pitanja o njegovoj estetskoj ili umetničkoj vrednosti. Eyesburn je jedini domaći bend koji je uspeo da se provuče na ovu listu.

Pesma koju nalazimo patetičnom i dan danas služila je isključivo za slušanje u osami, a blam pri hvatanju na delu pri slušanju iste je bio ravan hvatanju u masturbaciji. Ipak, pesma se održala, a kada smo odrasli slušali smo je i uživo – u Beogradu.

Iako nas je stigla malo kasnije nego što je izdata, ova pesma je obeležila druženje po podrumima, kupovine prvih gitara i osnivanje prvih bendova koji su bili dno dna, što nama nikako nije smetalo. Saundgarden i Kris Kornel su nas pratili još duže.

Uverenost da živimo u najvećem getu, iako zapravo nismo brinuli ni o čemu, nas je gurnula u zagrljaj hip hopa. Kasnije smo hip hop pravdali buntovništvom prema obrazovnom sistemu, a danas željom da imamo kintu. Hard Knock Life-u nismo prismrdeli, ali smo uvek imali izgovor za Jenkiz kačket.

Pesma koju smo slušali isključivo zbog devojčica. Mislili smo da ćemo ih bolje razumeti, ili makar provaliti njihovu estetiku pri izboru muzike – znate kada ubodete pravu kasetu devojčici za rođendan imate velike šanse da u ponedeljak popričate sa njom na velikom odmoru. Kasnije su nam priznale da im je pesma bila glupa. E pa, nama se svidela.

Kada sam bio mali bio sam uveren da će moj život nositi saundtrek Blura. Grupa se raspala, ali ako mi verujete da i dalje pred svaki bitan događaj u životu čujem ovu pesmu u glavi. Kao da su juče bile prve sedelje, gde bi svi pomahnitali na prve zvuke ove numere.

Sve vam je jasno. Mi smo bili deca koja prosto nisu ok u glavi. Kao ama baš sva deca. A The Offspring? Oni su bili početak za odlazak u skejt park. Tada je sve pošlo nizbrdo – jer skejt samo tako najbolje funkcioniše.

Zanemarujući njen globalni fenomen koji je nepojmljiv ova pesma nam je tiho šaputala u uvo da se ozbiljno zaljubimo u nepostojeće osobe i mi smo je slepo poslušali. Otkidanje od adolescentskog perioda, pakovanje širokih iscepanih farmerki u kutije i želja za super brzim odrastanjem odrastanjem su usledili odmah. Da je ova pesma osoba, pretukao bih je na ulici.

Još jedna pesma koju su nam uvalile osobe ženskog pola, a mi njima kasnije bile zahvalni. Ortakinje koje su ovo najbolje pevale uz prvu cirku na pojedinim žurkama su uvek bile prve pozivane u naše bendove koji su bili osuđeni na propast.

Da li vi imate neke svoje predloge za prvih deset singlova koji su obeležili ovu eru: devedesete i početak dvehiljaditih?

Da li je već provaljena fora ako budem rekao da je Hju Lorijev album prvenac najbolji album haus muzike koji ćete ikada preslušati? Recite to i svojim prijateljima, ljubiteljima dosadnog elektronskog zvuka, siguran sam da će se i njima dopasti i tako možemo svet učiniti boljim mestom. Šalu na stranu pred nama je debitantsko ostvarenje Hjua Lorija, poznatijeg vama kao Dr. Haus, bluz kolekcija nečega što jedan rođeni Englez, belac, smatra za muziku Nju Orleansa. Od kritike i publike izuzetno prihvaćen album „Let Them Talk“ nas vodi u sam centar Burbon strita (ko je gledao seriju Treme zna o čemu pričam), korene bluza, moderni džez, zatim nas naginje prema tradicionalnom folku i ponovo vraća na ono što najbolje zna: instrumentalnu perfekciju. Hju Lori na ovom albumu pored sjajnih glasovnih mogućnosti, svira klavir i gitaru, producira sa Džo Henrijem, dok mu vokalno društvo prave i Tom Džons, Irma Tomas i Dr. Džon. Ovaj album pre svega gori od Hjuove želje da se bavi ovom muzikom. On je duboko telesno oseća u samoj srži, što je osnovni preduslov i sasvim dovoljno za bavljenje bluzom čak ako imate engleski naglasak, a studirali ste na tri univerziteta: Etonu, Oksvordu i Kembridžu. Ako mu u seriji ponestaje strasti znamo gde je otišla.

Neko ko je tek tako svratio na naš sajt će pomisliti da se u sekciji muzike bavimo samo hip hopom, to naravno nije tačno, iako poslednji mesec to ne potvrđuje. Naime, u poslednje vreme je publikovano dosta značajnih i dugo očekivanih albuma iz ovog žanra, pa nije loše da ih sve zajedno preslušamo. Iako se ne može pričati o ovom albumu kao zvaničnom izdanju ekipe Wu-Tang Clan, zaštitni znak je svakako tu: specifičan Njujorški zvuk, jasan kompas produkcije, kao i pojedini članovi. Iako većinu instrumentala potpisuje sastav od tri člana Lil' Fame, Andrew Kelley & Noah Rubin, neće vam previše odudarati od Rzine, koji je zauzet režiranjem svog prvog filma. Sa druge strane Wu Tang predstavlja neke od svojih mladih pulena, koji ne odskaču previše u svojim liričkom sposobnostima. Neki od gostiju Sean Price, M.O.P., AZ, Action Bronson & Roc Marciano će vam zvučati zaista impresivno iako je nedostatak nekih ljudi iz standardne postave više nego očigledan. Zanimljivo je to da se većina ozbiljnih magazina (kao što je 2kokice.com) nije laćala posla recenziranja ovog albuma, pa ne postoji preveliki fidbek kritike. Što se ocene publike tiče, tek ona je zanemarljiva, jer katastrofalna prodaja nije dala konkretnih rezultata. Ipak za fanove Njujorškog kung-fu podzemlja ovo je prajsles.

Danas se prebacujemo na muziku, petak je i zato vam dodajemo nešto što će sasvim fino moći vašu letnju žurku da postavi ispred ostalih bednih pokušaja u kraju. Naime, ne samo da basovi gruvaju na ovom ostvarenju, već je pred nam retko kvalitetan hip – hop album kolaboracije veterana pobunjeničke muzike Jay- z-ja i uvek kontroverznog naslednika Kanye Westa na ploči naslovljenoj „Watch the Throne“ koja možda ukazuje na to da je primat u svojoj izdavačkoj kući Jay-z ostaviti upravo kolegi sa ovog albuma, kada bude previše zauzet prodavanjem laptopova, košarkaških klubova i svim ostalim čime se bave reperi kada postanu jezivo bogati. „Watch the Throne“ sadrži kvalitet i estetsku strukturu oba „My Beautiful Dark Twisted Fantasy“ kao i „Blueprint 3“, pa je sasvim bilo očekivano da nas čeka prejebana produkcija, sjajan zavšni dizajn zvuka, ali i lirički vrlo napredan album. Konačno oba ova arstista ne brigaju za mejnstrim publiku, pa ni rime nisu namenjene direktno za njih, sem možda ložačke pesme „Otis“. I dok obojica diskutuju crnu naciju u Americi, Jay to radi suptilnije napominjući da crni ljudi u crnim odelima sedaju u crna kola, Kanye ostaje na svom skoro rasističkom kursu: njegovo dete, obećava, biće republikanac, da bi svi znali kako voli bele ljude. Na prvo slušanje dosta konfuzan, ali posle ulazi u uši, ovaj album nastavlja liniju kvalitetnih ploča izdavačke kuće Def Jam i donekle pravi branu od naleta kriminogenog hip hopa koji u doba recesije zvuče krajnje razumno. "Who Gon Stop Me", dub step himna zvuči odlično, dok je Beyonce kranji višak u "Lift Off" koju pri slušanju preskačem. "No Church in the Wild" je ono što lako može da ide na ripit. 8 kokica zalivenih krvlju crnih robova, jer bi Kanye tako voleo.

Novi Eminemov projekat je zapravo stari Eminemov projekat. On i njegov badi Royce da 5'9 su se još devedesetih udružili na kolaborativnim pesmama od koji se jedna nšla na Maršalovom prvencu. Putevi su im se zatim razišli i skoro deceniju i po kasnije ponovo ukrstili na projektu koji je zaveden pod oznaku EP: naime ima samo 9 pesama, 11 ukoliko se dočepate specijalnog izdanja. Ipak, baš kao i svaki dragulj iz Dr. Dre –ove kuhinje, ovaj skraćeni album ima da ponudi mnogo više nego ostala ovogodišnja izdanja. Treba imati u vidu da je problem između dva Detroitska repera razrešen tek 2006. smrću Proof-a, Eminemovog najbližeg prijatelja i člana grupe D12. Od tada je ovaj duo radio na nekoliko pesama u jeku Eminemovih sesija snimanja povratničkih albuma, da bi ideja projekta bila pomerena tek za ovu godinu, ali čekanje se svakako isplatilo. Konzistentni lirički obračun ove dvojice sjajnih tekstopisaca stavlja Royce da 5'9- a u prvi plan, jer smo se već ranije uverili u Maršalove reperske sposobnosti, a sada nalazimo na nekoga ko može ravnopravno da mu parira. Izvršna produkcija je, više nego uši-gledno poverena Eminemu, dok su produkciju većim delom radili Havoc i Mr. Porter, mada je desetina inženjera zvuka potpisana na ovom izdanju. Ovaj album nema puno gostiju (Bruno Mars, Slaughterhouse), ali mu to nije smetalo da se u prvoj nedelji popne na na prvo mesto Bilbordove liste. 11 stvari, ali slušaće se dugo.

Danas vam donosimo originalni saundtrek za jedan od verovatno većih blokbaster hitova ovog leta: Transformers: Dark of the Moon, čija je premijera zakazana za 29. jun. Iridescent, pesma Linkin Park-a pojavljuje se u završnoj špici. Ova verzija pesme se razlikuje od originalne verzije sa njihovog poslednjeg albuma, A Thousand Suns. Kada je reditelj Majkl Bej čuo Iridescent pomislio je kako bi se savršeno uklopila u osećajnost filma. Ha, nismo znali da Majkl Bej ima imalo smisla za humor. Poslušajte.