Beograd, 21. septembar 2026. godine – Direktor uprave Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović izjavio je u Jutarnjem programu RTS-a da je masovni ulazak desetina hiljada ljudi u špansku enklavu Seutu krajem jula razotkrio ozbiljne slabosti evropskog sistema upravljanja migracijama i da „takav priliv ne može biti spontan“.
Prema njegovim rečima, nakon prvog ulaska masovnog broja ljudi, u Seuti je ostalo 10.000 do 12.000 ljudi, dok su španske vlasti obezbedile 8.300 smeštajnih mesta. Oko 2000 do 4000 migranata i dalje borave na ulicama i plažama, uprkos uklanjanju improvizovanih kampova. „Džaba sila, ako vi ne možete nigde da ih smestite“, rekao je Đurović, ukazujući na logističke limite španske administracije.

Đurović je ocenio da je situacija u Seuti prvi test novog Pakta o azilu i migraciji, usvojenog 12. juna, ali da se njegova primena odvija sporo i neujednačeno. Španija je u roku od sedam dana morala da sprovede trijažu svih pristiglih, što je, kako kaže, bilo „gotovo nemoguće“. U proces je ušlo nešto više od 2.000 ljudi, dok se najveći broj sam vratio u Maroko.
Trijaža, koja obuhvata identifikaciju, registraciju, uzimanje otisaka prstiju i procenu ranjivosti, može da traje i do 12 nedelja, a Seuta, kao mala teritorija, nema kapacitete da postupak sprovede u predviđenim rokovima. Španija je 28. avgusta tražila od Evropske unije operativnu podršku da bi ubrzala postupak trijaže. Đurović je posebno istakao da je oko 2.000 maloletnika zaštićeno, da im je postavljen staratelj i da ne smeju biti u detenciji niti deportovani dok se ne utvrde sve okolnosti.

Direktor uprave Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila je naglasio da dolazak „60.000 do 80.000 ljudi u jednom danu iznenadno na jednom teritoriju“ ukazuje na organizovanu aktivnost. „To nije nešto što je sigurno spontano“, rekao je, dodajući da incident može biti „test fleksibilnosti i sposobnosti EU da odgovori na ovakve izazove“.
On je naveo da Španija raspolaže značajnim kapacitetima u kontinentalnom delu zemlje, ali zbog ograničenosti prostora u Seuti nije mogla brzo da ih prebaci na teritoriju enklave. Zatražila je i finansijsku pomoć EU, koju je dobila tek 9. septembra, gotovo mesec dana nakon incidenta. Suštinski, Španija ne želi da dodatno naruši već krhke odnose unutar Evropske unije. Iako je mogla da deo ljudi izmesti u kontinentalnu Španiju i tamo ubrza procesuiranje, izgleda da to nije učinjeno kako bi se izbegle nove kritike, tenzije i eventualno slabljenje evropske solidarnosti po ovom pitanju.

Đurović je upozorio da se na društvenim mrežama u Maroku ponovo šire pozivi za novi masovni prelazak u Seuti 23. septembra, što smatra „zabrinjavajućim momentom“. Odnosi između Španije i Maroka, kao i šire saradnje EU sa zemljama Severne Afrike, ocenjuje kao kompleksne.

Govoreći o rastu ekstremno desnih stranaka u Evropi, posebno u Nemačkoj, Đurović je rekao da je „neuspela integracija glavni okidač“ za promenu stavova građana. Podsetio je da je Nemačka od 2015. primila više od 1,5 miliona izbeglica, a zatim i najmanje 2 miliona Ukrajinaca. Istakao je da Nemačka tehnički nije mogla da primi u kratkom vremenskom periodu toliko ljudi i da ih istovremeno uspešno integriše.

“Potpuno je objektivno da nema Evrope bez migracije, kao što nema ni Srbije. To je realnost. Bez intenzivne migracije, naša zemlja do 2050. godine ne bi mogla da funkcioniše: od privrede, preko penzionog sistema, do ukupnog društvenog razvoja. Dolazak ljudi, dakle, nije nešto od čega treba bežati; izazov je u integraciji, uključivanju i stvaranju uslova da ti ljudi postanu deo društva.
Međutim, kada postoje kulturološke, religijske i druge prepreke, kao i antagonizovano stanovništvo koje u svom okruženju vidi da stvari ne funkcionišu, javlja se strah. Građani misle: ako dolaze stranci, oni neće biti kao mi, neće usvojiti naše vrednosti, pa se moramo braniti. Ako se pojavi politička elita koja taj strah iskoristi i poruči da će „rešiti stvar“ tako što niko više neće dolaziti, ljudi bez iskustva u ovoj oblasti mogu poverovati da je to rešenje. Ali to je zabluda. Zaustavljanje migracije značilo bi gašenje sopstvenih društava.
Mnoge zemlje nisu dovoljno jasne u komunikaciji prema javnosti. Treba im radna snaga, a istovremeno zagovaraju ograde. Građanima nisu objašnjeni ni benefiti ni rizici, niti šta se može prihvatiti, a šta ne. Zato se koriste jednostavne poruke, jer je ljudima lakše da stvari posmatraju pojednostavljeno. Ali ono što je zaista potrebno jeste migracija i uspešna integracija, uz obezbeđivanje adekvatne bezbednosti i uključivanje ljudi u društvo“ zaključuje Đurović.

Celu emisiju možete pogledati na sledećem linku: https://www.youtube.com/watch?v=G-eYuOrdkEk&t=901s

The post Kako migracione i krize u integraciji menjaju odgovor Evrope i njenih političara first appeared on AzilSrbija.

The post Kako migracione i krize u integraciji menjaju odgovor Evrope i njenih političara appeared first on AzilSrbija.

Prihvatni Centar (PC) Preševo: U kampu borave lica poreklom iz Avganistana, Maroka, Iraka, Sirije, Alžira, Pakistana, Irana, Palestine i Libije, a koje je srpska policija zaustavila i privela u pograničnim područjima unutar teritorije Srbije, ponekad nekoliko nedelja nakon ulaska u zemlju, kao i osobe koje su prethodno neuspešno pokušale da pređu granicu sa Mađarskom ili Bosnom i Hercegovinom, a koje su potom relocirane u PC Preševo.

Najčešća primedba tokom nedelje odnosila se na loše higijenske uslove. Korisnici su prijavljivali prisustvo stenica i komaraca, kao i nedostatak sredstava za održavanje lične higijene, posebno šampona.

– Ranjive kategorije – lice sa oštećenjem sluha i vida u potrebi. Državljanin Irana (1961) predstavlja posebno ranjiv slučaj zbog svoje starije životne dobi, značajnog oštećenja vida i sluha, ograničenog pristupa potrebnom lečenju, dugotrajnog boravka i rada van sistema prihvata i prethodno neuspešnog pokušaja regulisanja pravnog statusa u Srbiji. U Srbiju je ušao avionom 2018. godine i zatražio azil. Bio je smešten u PC Preševo oko dva meseca, u AC Sjenica oko godinu dana, a zatim u AC Krnjača oko tri meseca. Tokom svog boravka nije dobio azil, ali nije ni napustio Srbiju.
Nakon toga je šest godina radio u restoranu u Beogradu, boraveći u prostoriji u okviru restorana. Tokom tog perioda izgubio je vid, a za operaciju mu je, prema njegovim navodima, traženo 3.600 evra, što nije mogao da priušti. Nedavno je odlučio da kontaktira krijumčare, i u grupi od 17 osoba je zaustavljen u blizini Subotice, zadržan dva dana u stanici i prebačen u PC Preševo. Navodi da mu kombinacija oštećenja vida i gubitka sluha dodatno otežava komunikaciju sa službenicima kampa kao i nedostatak prevodioca, te da ostaje nesiguran u pogledu svoje budućnosti, bez želje da se vrati u Iran, zabrinut u pogledu uslova smeštaja i života dok je u Srbiji.

– Lice nakon izdržavanja kazne zatvora predao svoju dokumentaciju KIRSU. Državljanin Alžira (1993), naveo je da je nakon sukoba između njegove grupe i grupe državljana Maroka u Beogradu, tokom kojeg je jedan član njegove grupe nožem povredio državljanina Maroka, cela grupa uhapšena. Prema njegovim navodima, proveo je 2 godine i 8 meseci u zatvoru u Nišu, a zatim još 6 meseci u Prihvatilištu za strance u Padinskoj Skeli, nakon čega je prebačen u PC Preševo, gde je u trenutku razgovora već boravio dve nedelje. Navodi da kod sebe nema sudsku ili zatvorsku dokumentaciju i da je sva dokumenta predao KIRS-u.

Prihvatni Centar (PC) Bujanovac: Tokom nedelje u PC Bujanovac pristizale su osobe koje su u Srbiju ulazile prvenstveno iz pravca Severne Makedonije.

– Kao i prethodne nedelje i tokom ove nedelje, maloletna lica bez pratnje koji ulaze u Srbiju iz pravca Severne Makedonije i stižu do PC Bujanovac, navode da su bili izloženi policijskom nasilju i višestrukim pushbackovima od strane srpske granične policije.
A.K. (2009) i njegov rođak E. J. (2009), državljani Avganistana, ušli su u Srbiju preko Severne Makedonije, zajedno sa grupom od ukupno devet migranata. Prema njihovim navodima, u Srbiju su uspeli da uđu tek iz osmog pokušaja, nakon što ih je srpska policija tokom prethodnih sedam pokušaja zaustavljala i faktički vraćala na teritoriju Severne Makedonije.
Obojica su navela da su tokom prethodnih vraćanja bili izloženi fizičkom maltretiranju. Prema njihovim svedočenjima, policijski službenici su ih udarali pendrecima po leđima i stomaku i koristili elektrošokere. Takođe su naveli da im je jednom prilikom rečeno da uđu u policijsko vozilo kako bi bili odvezeni u kamp, ali da su umesto toga u vozilu fizički maltretirani, nakon čega su vraćeni u Severnu Makedoniju.

Situacija na južnoj granici – Severna Makedonija / Srbija
Od početka septembra uoačava se trend pojačanog dolaska izbeglih lica u Srbiju iz pravca S. Makedonije. Tokom nedelje grupe prijavljuju da su iz Severne Makedonije u Srbiju ulazile peške, uglavnom tokom noći ili u ranim jutarnjim satima, nakon čega su ih sačekivali automobili krijumčara ili taksi vozila.

– Policijsko nasilje, upotreba elektrošokova i pushbackovi. Maloletna lica bez pratnje koji su u manjim grupama ulazili iz pravca Severne Makedonije prijavljivali su ponovljene pushbackove i fizičko nasilje od strane srpske policije, uključujući navode o udaranju pendrecima i upotrebi elektrošokova.
Pored slučajeva zabeleženih u Bujanovcu, APC timovi su razgovarali sa osobama smeštenim u PC Preševo koje su opisale da su tokom prvog pokušaja ulaska u Srbiju, u grupi od oko 20 osoba, bile uhvaćene, udarane pendrecima i izložene elektrošokovima. Prema njihovim navodima, zadobili su povrede zbog kojih su u Severnoj Makedoniji morale da se oporavljaju oko dva meseca pre nego što su mogle ponovo da pokušaju ulazak u Srbiju.

Situacija na jugozapadnoj granici – Bugarska / Srbija
Tokom nedelje tri grupe iz Avganistana su prijavile da su na teritoriju Srbije ušle iz pravca Bugarske, od po 8, 13 i 7 osoba. N. M. (2003), A. G. (2005), S. Z. (2006) i W. T. (2001) iz Avganistana ušli su u Srbiju preko Bugarske zajedno sa još sedam migranata. Granicu su prešli peške, nakon čega ih je preuzelo vozilo kojim su otišli do autobuske stanice u Nišu. Tamo su kupili karte za Beograd i nastavili put autobusom. U Beogradu su proveli dva dana skrivajući se u jednoj kući. Nakon toga otišli su na autobusku stanicu sa namerom da nastave put, ali je ubrzo nakon kupovine karata došla policija i odvela ih u policijsku stanicu. Posle približno šest sati provere prebačeni su u prihvatni centar u Preševu.

Situacija na severnoj granici – Mađarska / Srbija
Subotica i dalje predstavlja glavnu tranzitnu tačku za pokušaje nastavka puta prema Mađarskoj. U prve dve nedelje septembra na pograničnoj teritoriji sa Mađarskom boravilo je i do 500 lica, koji su svakodnevno dolazili organizovanim krijumčarskim prevozom iz južnih pograničnih područja i pravca Beograda. Lica opisuju da su u šumskom području u blizini granice čekali između jednog i sedam dana pre pokušaja daljeg kretanja ka Mađarskoj, odnosno EU. Prema procenama sa terena, barem polovinu uoči i privede srpska granična policija, pre pokušaja prelaska.

U prve dve nedelje septembra mađarska policija objavluje da je privedeno je i pushbackovano ukupno 133 lica, najveći broj poreklom iz Bangladeša, potom Avganistana, Pakistana, Maroka,Egipta, Libije, Palestine, kao i Albanije, Turske, Šri Lanke, Indije i Sirije u manjem broju, dok je u ovom periodu istovremeno 118 lica sprečeno u pokušaju prelaska.

– Brutalno policijsko nasilje mađarske granične službe prema maloletnim licima bez pratnje – navodi o udarcima kundakom oružja po glavi. Prema svedočenjima koje je dato APC službenicima u Bujanovcu 11.09.2026. godine, migranti navode da su u blizini srpsko-mađarske granice proveli oko nedelju dana čekajući svoj red za pokušaj prelaska granice. Nakon što su uspeli da pređu na teritoriju Mađarske, oko 14 sati čekali su u šumi vozilo koje je trebalo da ih preuzme, ali se vozilo nije pojavilo. Prema njihovim navodima, pronašla ih je mađarska policija, koja ih je tom prilikom udarala kundakom oružja po glavi. Nakon približno pet sati vraćeni su u Srbiju.
Nakon pushbacka iz Mađarske, srpska policija ih je odvezla u policijsku stanicu, gde su zadržani oko 20 sati, pre relokacije u Bujanovac.

– Trend “napuštanja/nedolaska” krijumčara po migrante u pograničnom delu sa Mađarskom se nastavlja. Isto ilustrujuje i svedočenje dato APC službenicima u Preševu, 11. septembra 2026. godine, N. A. (1998) iz Palestine, sa Zapadne obale, u Srbiju je ušao preko Kosova sa još četiri migranta. Nakon što su granicu prešli peške, vozilom krijumčara su otišli do Beograda, gde je N.A. proveo 13 dana u hotelu. Nakon toga otišao je u Suboticu, gde je četiri dana boravio u šumi u blizini granice. Posle četiri dana pokušao je sa grupom da pređe granicu sa Mađarskom. Nakon prelaska čekali su ceo dan vozilo koje je trebalo da ih preuzme, ali se vozilo nije pojavilo. Mađarska policija ih je pronašla i, prema njegovim navodima, nakon nekoliko sati vratila u Srbiju.

Vreme zadržavanja u policijskim stanicama na severu, a pre relokacije na jug, kretalo se od približno 4 sata do dva dana, pri čemu je nekoliko grupa provelo noć u policijskom zadržavanju. Nijedna od grupa sa kojima je tim razgovarao nije navela da joj je nakon detencije izdata dokumentacija koja potvrđuje ili objašnjava postupanje policije prema njima.

Situacija na granici sa Bosnom i Herceg
– Lančani pushbackovi na relaciji Hrvatska – Bosna i Hercegovina – Srbija.
Dva lica poreklom iz Alžira prešla su iz Srbije u Bosnu i Hercegovinu čamcem preko Drine. Nakon toga su oko tri dana boravili u okolini Bihaća. Prilikom prelaska na hrvatsku teritoriju, Hrvatska granična policija ih je pushbackovala u BiH, nakon čega su, približno pet sati kasnije, pushbackovani iz Bosne i Hercegovine u Srbiju, od strane BiH granične policije preko zelene granice i bez znanja srpske policije. Po povratku u Srbiju zaustavila ih je srpska policija u Loznici, nakon čega su relocirani u PC Preševo.

Cena krijumčarskih usluga
Beograd ostaje glavno unutrašnje tranzitno čvorište, gde krijumčari organizuju privremene smeštaje u hotelima, hostelima, kućama ili u prostoru u blizini autobuske stanice. Tokom ove nedelje prijavljeni su boravci u Beogradu, pre nastavka kretanja, u trajanju od jednog do 13 dana.

Lica poreklom iz Avganistana su plaćali od Turske do Srbije do 8000 evra, lica poreklom iz Pakistana do 6000 evra, lica poreklom iz Sirije 4500 evra, a lica iz Palestine 4000 evra. Lica poreklom iz Pakistana da su ukupnu uslugu od Pakistana do Srbije platili 13 000 evra.

The post Situacija u kampovima i na granicama Srbije – nedeljni presek 07.09. – 13.09.2026. first appeared on AzilSrbija.

The post Situacija u kampovima i na granicama Srbije – nedeljni presek 07.09. – 13.09.2026. appeared first on AzilSrbija.

Prihvatni Centar (PC) Preševo: Tokom ove nedelje u PC Preševo pristizalo je više grupa koje su u Srbiju ušle iz pravca Severne Makedonije, najčešće poreklom iz Avganistana i Pakistana, kao i iz Egipta. Deo osoba je do centra stigao samostalno, dok su druge osobe prethodno bile zaustavljene na različitim lokacijama u Srbiji. Hapšenja/zaustavljanja zabeležena su na autobuskim stanicama u Bujanovcu, Beogradu i Nišu, kao i u području Subotice, nakon čega su lica relocirana od strane policije u PC Preševo.

– Loši higijenski uslovi predstavljali su najčešće prijavljivani problem u PC Preševo. Svaka grupa migranata sa kojom su timovi na jugu razgovarali tokom ove nedelje navela je probleme u vezi sa higijenom, a pojedine osobe su prijavile i prisustvo stenica. Loš kvalitet hrane i neprijatan miris u prostorijama takođe su pomenuti.

Prihvatni Centar (PC) Bujanovac: U PC Bujanovac tokom nedelje boravila su maloletna lica bez pratnje koji su u Srbiju došla iz pravca Severne Makedonije.

– Nepravilnosti u smeštaju i registraciji. Tokom ove nedelje u PC Bujanovac su protivno internim pravilima Komesarijata za izbeglice i migracije vezanim za isti kamp smeštane i odrasle osobe muškog pola koji su samci, (između ostalog K.A. 1994, A.S. 2006.), iako je kamp namenjen porodicama i maloletnicima bez pratnje. Nijedan od samaca nije putovao sa maloletnim licem, niti je bio u srodstvu sa drugim članovima grupe. Takođe, kod nekih od samaca identifikovana je nepravilnost u ličnim podacima u njihovim kamp karticama u pogledu zemlje porekla i tačnog imena i prezimena, o čemu su nadležne institucije obaveštene od strane APC-a.

Centar za azil (CA) Vranje: Nakon incijalnih teškoća i prepreka, kao i prateće prethodne intervencije APC tima i upućivanja hitnog zahteva inspektoru za strance radi registracije i dobijanja privremene zaštite, beba S. F., rođena u Vranju, od roditelja poreklom iz Ukrajine, uspešno je registrovana, a porodica je dobila odgovarajuće rešenje o privremenoj zaštiti i identifikacioni dokument.
Tokom pravne intervencije APC i pokušaja stupanja u kontakt sa porodicom, postojali su jasni pokušaji da se onemogući poseta pravnika APC-a porodici iz Ukrajine u CA Vranje, a osoblje KIRS-a je u više navrata ukazivalo na pitanje pisane dozvole za ulazak u CA Vranje, navodeći da dozvolu za ulazak pravnika APC nisu dobili putem elektronske pošte od svoje centrale KIRS u Beogradu. Konačno, poseta i kontakt pravnika APC sa porodicom iz Ukrajine je omogućen od strane službenika KIRS koji rukovode CA Vranjem.

Situacija na južnoj granici – Severna Makedonija / Srbija
Tokom ove nedelje većina lica navodi da je granicu prešlo peške iz pravca S. Makedonije, nakon čega su koristili taksi ili vozila organizovana od strane krijumčara do kampa u Preševu ili Bujanovca/autobuske stanice.
Nakon ulaska u Srbiju, deo grupa je odmah nastavljao put preko Bujanovca ili Niša prema Beogradu autobuskim prevozom, dok su druge grupe provodile između dva i pet dana u stanovima koje su obezbedili krijumčari u Beogradu, pre nego što bi nastavile prema Subotici i granici sa Mađarskom.

– Policijsko nasilje i pushbackovi u Severnu Makedoniju. U ovom periodu tri grupe prijavile su da su tokom prvog pokušaja ulaska iz Severne Makedonije bile zaustavljene od strane srpske policije, fizički maltretirane i udarane pendrecima, nakon čega su faktički vraćene na teritoriju Severne Makedonije. Prema njihovim navodima, osobe su nakon toga ponovo pokušale ulazak i uspele da uđu u Srbiju istog ili narednog dana.
Ilustrativno, 01.09.2026. godine grupa lica poreklom iz Avganistana (F.K. (2004), H. K. (2007) i R. K. (2007)) opisuje da su nakon prelaska na teritoriju Srbije fizički maltretirani i udarani, nakon čega su pushbackovani u Severnu Makedoniju.

– Policijsko nasilje srpske granične policije prema maloletnim licima bez pratnje, tokom pushbacka na teritoriju S. Makedonije: Z. W. (2009) i S. H. W. (2011), državljani Avganistana, pokušali su da uđu u Srbiju preko Severne Makedonije zajedno sa još pet migranata. Prema njihovim navodima, tokom prvog pokušaja zaustavila ih je srpska policija. Naveli su da su tom prilikom bili udarani pendrecima i fizički maltretirani, nakon čega su nezakonito faktički vraćeni u Severnu Makedoniju.

– Kretanje kroz Srbiju i autobuski tranzit: Tokom nedelje prisutan trend učestalijeg korišćenja javnog autobuskog prevoza za tranzit kroz Srbiju.i U jednom od ilustrativnih slučajeva, grupa izbeglih lica je prema njihovom svedočenju nakon pešačkog prelaska granice sa Severnom Makedonijom taksijem stigla do Bujanovca, a zatim autobusom nastavila do Beograda. U Beogradu su proveli dva dana, nakon čega su autobusom otišli do Subotice. Prema njihovim navodima, nisu pokušali da pređu granicu sa Mađarskom jer nisu uspeli da organizuju dalji prevoz.

Situacija na severnoj granici – Srbija / Mađarska
Nastavak puta prema Mađarskoj uglavnom zavisi od organizovanja krijumčarske logistike, uključujući transport, vodiče i samu organizaciju prelaska granice. Ove nedelje nije bilo prijave i navoda o pokušajima prelaska na mađarsku teritoriju.
Prema zvaničnim podacima mađarske policije, u periodu od 31.08. – 04.09. privedeno je i pushbackovano ukupno 25 lica najveći broj poreklom iz Bangladeša, potom Avganistana, Egipta, Libije i Albanije, dok je 51 lice sprečeno u u pokušaju prelaska.

Cena krijumčarskih usluga
Troškovi krijumčarskih usluga ostaju veoma visoki. Osobe poreklom iz Avganistana koje su u Srbiju došle preko Severne Makedonije navodile su da su za put od Turske do Srbije u proseku plaćale oko 6.000 evra po osobi. U pojedinim slučajevima putovanje je plaćano u etapama, posebno nakon dužeg boravka u Turskoj tokom kojeg su osobe prikupljale novac za nastavak puta.
Jedna grupa je navela cenu od 7.500 evra po osobi za put od Turske do Srbije, pri čemu je cena uključivala i transport od južnog pograničnog područja Srbije do Beograda, a zatim i do Subotice.
Osobe poreklom iz Egipta navele su cenu od približno 6.000 evra za put od Egipta do Srbije.
Za kompletan put od Pakistana do Srbije ili od Avganistana do Srbije prijavljivani su znatno viši iznosi: 10.000, 12.000, 15.000 i do 18.000 evra po osobi.
Jedna osoba je navela da je prodala kuću svog dede, druga nakit svoje supruge, dok su dva brata pozajmila novac i očekuju da će po dolasku morati da rade kako bi vratili dug, uz istovremeno finansiranje svojih porodica. Osobe iz Pakistana opisivale su prodaju kuća, zemljišta i nakita radi finansiranja odlaska muških članova porodice kao trend koji je, prema njihovim navodima, prisutan u području Khyber Agency.

The post Situacija u kampovima i na granicama Srbije – nedeljni presek 31.08. – 04.09.2026. first appeared on AzilSrbija.

The post Situacija u kampovima i na granicama Srbije – nedeljni presek 31.08. – 04.09.2026. appeared first on AzilSrbija.

Prihvatni Centar (PC) Preševo: U prihvatnom centru je tokom ove nedelje boravio veoma mali broj ljudi, oko 30 osoba dnevno. Većinom je reč o licima koja su u centar relocirana iz pograničnih područja sa EU ili koja je srpska granična policija privela pre, odnosno nakon, sprovedenog pushbacka (nezakonitog vraćanja lica mimo sporazuma o readmisiji) iz Mađarske.
Uočava se nastavak trenda da izbegla lica izbegavaju da pristupaju sama i traže smeštaj u prihvatnom centru u Preševu. Prema navodima lica smeštenih u centru, razlog je strah od postupanja policije, uključujući mogućnost uskraćivanja pristupa prihvatnom smeštaju, policijskog nasilja i/ili pushbacka na teritoriju Severne Makedonije.
Loši higijenski uslovi su i dalje prisutni, kao što su prisustvo stenica, neprijatan miris u sobama, ali i veliki broj komaraca tokom večernjeg perioda.

Prihvatni Centar (PC) Bujanovac: U prihvatnom centru je nepromenjeno stanje, u istom centru boravi do 15 lica.

Situacija na južnoj granici – Severna Makedonija / Srbija
Prema izjavama lica na terenu, izbegla lica koja ulaze iz pravca Severne Makedonije u Srbiju izbegavaju da traže smeštaj u prihvatnom centru u Preševu. Prema navodima korisnika istog smeštaja, izbeglih lica na terenu i terenskim zapažanjima, deo ljudi nakon ulaska u Srbiju nastoji da što pre nastavi put ka Beogradu, a zatim prema severnoj granici Srbije sa EU.
U tom smislu je ilustrativan slučaj samohrane majke koja je sa dvoje maloletne dece (svi poreklom iz Avganistana) nakon ulaska u Srbiju uz pomoć krijumčara, direktno prevozom stigla u Beograd, gde je provela dve noći u šumskom području na teritoriji Beograda, nakon čega je, uz pomoć krijumčarskog prevoza, nastavlila put prema severnoj granici Srbije sa EU gde je pokušala da pređe granicu sa Mađarskom, bila uhvaćena i nezakonito vraćena u Srbiju preko ograde.

Situacija na jugoistočnoj granici – Bugarska / Srbija
Bugarska je i dalje predstavlja dominantan pravac ulaska nedokumentovanih izbeglih lica u Srbiju. Nakon ulaska, krijumčari najčešće organizuju njihov prevoz ka Beogradu, a zatim ka Subotici, gde pokušavaju da pređu u Mađarsku, ili idu ka Šidu, gde pokušavaju da nastave tranzit ka Sloveniji i uđu u Hrvatsku.
Ilustrativna su svedočenja F. H. (2000) i M. R. (2004), poreklom iz Avganistana, koji su ušli u Srbiju preko Bugarske zajedno sa još oko 20 migranata. Granicu su prešli peške, nakon čega su vozilom nastavili put do Beograda. Sa autobuske stanice u Beogradu nastavili su autobusom prema Subotici, a zatim su tokom noći pokušali da pređu granicu sa Mađarskom.
J. R. (2007), A. H. (2002) i B. A. (2005), poreklom iz Avganistana, svedoče da su u Srbiju ušli preko Bugarske zajedno sa još 12 migranata. Prema njihovim navodima, deo puta prešli su skriveni u prikolici kamiona, nakon čega su stigli do autobuske stanice u Nišu. Odatle su autobusom nastavili put ka Beogradu, gde su proveli jednu noć, gde ih je privela policija.
Prema njihovim navodima, za put od Turske do Srbije, rutom preko Bugarske platili su oko 7.600 evra po osobi.

Situacija na severnoj granici – Srbija / Mađarska
Primetna je praksa da krijumčari ostavljaju migrante duž graničnog pojasa bez organizovanog prelaska preko mađarske ograde. U dva slučaja lica prijavljuju da su nakon dolaska u pogranično područje čekali duže vreme na organizovani prelazak ili prevoz, a zatim ostali bez daljih instrukcija, pristupa hrani i vodi, skriveni u pograničnom području trajanju od više dana.

A. Z. iz Avganistana je proveo sa grupom šest dana u šumskom pograničnom području u okolini Subotice, čekajući vodiče/krijumčare koji je trebalo da organizuju pokušaj prelaska granice. Prema njegovim navodima, nakon višednevnog čekanja grupa je ostala bez hrane i vode. Kada su krenuli da traže hranu i vodu, grupa je zatečena od strane srpske granične policije, zadržana i relocirana na jug Srbije.
Druga grupa poreklom iz Avganistana navodi da je nakon u prelaska na teritoriju Mađarske čekala dogovoreno vozilo krijumčara koje se nije pojavilo ni nakon tri dana. Nakon što prevoz nije došao, članovi grupe su se sami prijavili mađarskoj policiji. Nakon nekoliko sati provere, predati su srpskoj policiji i vraćeni u Srbiju.

Privođenja i zadržavanje u pograničnoj oblasti
Zabeleženo je više navoda o postojanju objekta nalik garaži u blizini graničnog prelaza Horgoš, u kojem se lica zadržavaju više sati nakon privođenja, pre nego što budu relocirani na jug Srbije.
Omer iz Avganistana navodi da ga je srpska policija potom zadržala dva dana u prostoru koji je opisao kao “Garažu” koju policija koristi za zadržavanje, na području Horgoša.

Zvanični podaci mađarske policije i dalje pokazuju trend manjeg broja lica vraćenih iz Mađarske od realnog stanja stvari na terenu, kao i veoma mali broj lica sprečenih u pokušaju prelaska mađarske ograde.
U periodu 24–28.08.2026., mađarska policija je, prema dostupnim podacima, pushbackovala ukupno 53 lica, poreklom iz Avganistana, Pakistana, Bangladeša, Indije, Egipta, Maroka, Palestine, Sirije, Turske i Jordana.
Istovremeno je 57 lica sprečeno u pokušaju prelaska. Posebno se izdvaja 26.08.2026., kada je mađarska policija u jednom danu sprečila ukupno 50 lica u pokušaju prelaska.

Cena krijumčarskih usluga
Cene krijumčarskih usluga na ruti od Turske do Srbije kretale su se približno između 3.000 i 8.500 evra, pri čemu su iznosi uglavnom bili viši za državljane Avganistana (6.500–8.500 evra) u odnosu na državljane zemalja Severne Afrike (3.000–6.000 evra).

The post Situacija u kampovima i na granicama Srbije – nedeljni presek 24.08. – 28.08.2026. first appeared on AzilSrbija.

The post Situacija u kampovima i na granicama Srbije – nedeljni presek 24.08. – 28.08.2026. appeared first on AzilSrbija.

Inicijativa Apatride Network-a, koju je podržao i kojoj se priključio Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila, uspela je da dovede do važne promene u režimu zapošljavanja osoba bez državljanstva u sistemu Ujedinjenih nacija. Nakon višegodišnjeg zagovaranja, UNHCR je uklonio administrativne barijere koje su apatride isključivale iz jednakih mogućnosti zapošljavanja i otvorio svoj regrutacioni sistem za osobe bez državljanstva.

Apatride Network, organizacija koju vode apatride, već godinama ukazuje na diskriminaciju sa kojom se suočavaju osobe bez državljanstva prilikom konkurisanja za radna mesta u UN sistemu. Zbog odsustva državljanstva, mnogi su bili onemogućeni da se prijave na konkurs, jer su morali da biraju nacionalnost koju nemaju ili su njihove prijave bile automatski odbijane. Upravo zato je Apatride Network pokrenuo inicijativu kojom je traženo da UNHCR ukloni ove barijere i omogući ravnopravan pristup zapošljavanju.

UNHCR je u avgustu 2024. godine usvojio ovu inicijativu i u svoj sistem za prijavu uveo opciju „Stateless“, čime je po prvi put omogućeno da apatride konkurišu za radna mesta bez pritiska da izaberu nacionalnost koju nemaju. Ova promena nije bila samo tehničke prirode. UNHCR je paralelno prilagodio interne procedure u sektorima ljudskih resursa i pravnih poslova kako bi prijave apatrida bile pravilno obrađene. Time je uklonjena jedna od najznačajnijih prepreka za osobe bez državljanstva i otvoren prostor da njihova stručnost i iskustvo budu ravnopravno razmatrani.

Tokom trajanja inicijative, članice Apatride Network-a su aktivno skretale pažnju lokalnoj, regionalnoj i globalnoj javnosti na probleme sa kojima se suočavaju apatride posebno na prepreke u pristupu tržištu rada i zapošljavanju širom sveta. Isticale su da je prvi i najvažniji korak ka rešavanju ovih problema upravo omogućavanje apatridima da se zaposle u sistemu UN-a, ukoliko ispunjavaju uslove i kvalifikacije tražene za određene pozicije.

Nakon više meseci zajedničkog zalaganja, inicijativa je dobila globalnu podršku i postala osnov za poziv da sve UN agencije usvoje praksu UNHCR-a. Ukupno 104 organizacije iz različitih delova sveta potpisale su Zajedničku izjavu kojom se poziva ceo UN sistem da ukloni preostale barijere i omogući ravnopravan pristup zapošljavanju osobama bez državljanstva.

Potpisnici ističu tri ključna razloga zašto je ova reforma neophodna.
Prvo, jednaka prava moraju biti dosledno poštovana: apatride imaju pravo na jednake mogućnosti zapošljavanja kao i svi drugi, a UN ima obavezu da ukloni sve neosnovane barijere i uskladi svoje prakse sa principima inkluzije i nediskriminacije.
Drugo, kredibilitet UN-a zavisi od usklađenosti između vrednosti koje promoviše i praksi koje primenjuje. UN ne može zagovarati princip „nikoga ne ostaviti iza sebe“ dok istovremeno pojedine agencije održavaju sistemske prepreke koje isključuju apatride.
Treće, rešenja su već dostupna: model UNHCR-a pokazao je da se barijere mogu ukloniti jednostavnom tehničkom izmenom, bez komplikacija, troškova ili odlaganja.

Proširenje ove prakse na ceo UN sistem imalo bi značaj koji prevazilazi sam proces regrutacije. Time bi se ojačalo međunarodno razumevanje da apatride postoje, da odsustvo državljanstva ne znači odsustvo mogućnosti i da osobe bez državljanstva imaju jednako pravo na dostojanstven život i rad.

APC se pridružio inicijativi jer se u svom svakodnevnom radu susreće sa osobama bez državljanstva i ljudima koji su u riziku da postanu apatride, među kojima su iregularni migranti, tražioci azila, povratnici po readmisiji, pa čak i pojedinci koji su dobili azil. APC pruža informacije, pravnu, psihosocijalnu i integracijsku podršku ovim grupama i kontinuirano ukazuje na njihov položaj u Srbiji, kao i na sve veće rizike da ostanu bez državljanstva.

Potpisivanjem Zajedničke izjave, APC se pridružio globalnoj koaliciji koja poziva UN da ukloni preostale barijere i omogući osobama bez državljanstva da svojim znanjem, iskustvom i perspektivama doprinesu radu Ujedinjenih nacija.

Sledeće organizacije su potpisnice Zajedničke izjave o uključivanju osoba bez državljanstva u proces zapošljavanja u UN sistemu:
ABC Tamil Oli
Action for Save Humanity in Emergency
Action Network on Forced Displacement
Aditus Foundation
Advocates for Non-Discrimination and Access to Knowledge (ANAK)
Al-Rawnak Organization for Women and Children
ANAK Sabah
Apatride Network
Apna Haq
Apoyo a Migrantes Venezolanos
Arakan Rohingya Society for Peace and Human Rights (ARSPH)
ASKV Refugee Support
Associação dos Venezuelanos no Estado do Amazonas (ASOVEAM)
Associación Por Ti Mujer (APTM)
Association Human Constanta International
Asylum Protection Center (APC/CZA)
Asylum-Seekers & Refugees Solidarity Association (ARSA)
Banka Earth Foundation
Bhutanese Community in The Netherlands (BCN)
British Rohingya Community UK
Caleidoscopio Humano
CALLS Network
Catalysts for Change
CEDESO
Centre for Youths Integrated Development (CYID)
Centro de Desarrollo Sostenible
Citizenship Affected Peoples Network
Citizenship Youth Statelessness Committee Nepal
Coalicion por Venezuela
Comite de los Derechos Humanos de los Dominicos Haitianos (CODHA)
Community Rights in Greece
Congolese Civil Society of South Africa
Conselho Português para os Refugiados
Doctors of the World UK
DUS. Sustainability Research Centre (DUSSRC)
Economic Inclusion Group
Endam Home of Hope
European Network of Refugee, Migrant and Stateless Changemakers (ENRMSC)
European Network on Statelessness
Falconscare Initiative for Women with Disabilities Empowerment (FIWDE)
Family Frontiers
Flüchtlingsrat Niedersachsen e.V.
Forcibly Displaced People Network
Foundation for Access to Rights (FAR)
Fundación Manitas Amarillas
Fundación Nakama’s
Fundación para la Innovación, Investigación, Formación y el Desarrollo Comunitario (FÜNDEC)
Fundación Puentes para el Desarrollo de Centroamérica
Give Hope Initiatives
Global Campaign for Equal Nationality Rights
Global Movement Against Statelessness
Global Statelessness Fund
Greek Forum of Refugees
Haki Centre Organization
Here to Support
HIAS Greece
Institute on Statelessness and Inclusion
International Catholic Migration Commission Europe
Italiani Senza Cittadinanza
Jesuit Refugee Service Romania
Law for Palestine
LegalHub
Maisha e.V.- African Women in Germany
MediNetz Würzburg e.V.
Migrans Women Hungary Association (She4She)
Mission Armenia
Mosaico Azioni for Refugees
Moviment Graffitti
Moving Minds Alliance
Mujeres Supervivientes
Nationality For All
Observatório das Mulheres
Organization for Aid to Refugees (OPU)
Pastoralist In Action Development Organization (PIADO)
Peace Institute (Mirovni inštitut)
Praxis
Quentin Banga
Refugee Advisory Board (RAB) – Germany
Refugees Welcome Portigual
Rohingya Rights Response (RRR)
Rohingya Youth Development Association (RYDA)
Roma Versitas Kosovo
Salam for Democracy and Human Rights
Save My Identity
SHARE Network
SHOAA for Human Rights
Sienos grupė
Southern Africa Network for Immigrants and Refugees
Statefree
Statelessness Legal Clinic at the University of Naples Federico II
Stichting Stil Utrecht
Swedish Refugee Law Council
Swiss Minorities Sports Culture & Integration
The Norwegian Centre Against Racism
The Organization for Aid to Refugees
The Refugee Voice
The Right to Be Campaign
The Rights Agenda – La Agenda de Derechos
The Shelter Students Refuge
University of Liverpool Law Clinic
UTSOPI
VenAmerica
Women Action For Rural Development Initiative
World Roma Federation

The post APC se pridružio inicijativi za omogućavanje zapošljavanja lica bez državljanstva u sistem UN-a first appeared on AzilSrbija.

The post APC se pridružio inicijativi za omogućavanje zapošljavanja lica bez državljanstva u sistem UN-a appeared first on AzilSrbija.

Beograd, 22. avgust 2026. godine – Naša inicijativa za izmenu propisa radi zamene kartonskih ličnih karti biometrijskim dokumentima za izbeglice u Srbiji zvanično je urodila plodom.

Nakon dugog zagovaranja, analize postojećih rešenja i upućivanja predloga za izmenu pravilnika, Ministarstvo unutrašnjih poslova je donelo novi Pravilnik o sadržini i izgledu obrazaca zahteva za azil i lične karte za tražioca azila, lice kojem je odobreno pravo na azil i lice kojem je odobrena privremena zaštita (Sl. Glasnik br. 74/2026 od 19.8.2026.). Pravilnik stupa na snagu 27. avgusta, a primena počinje 1. oktobra ove godine.

Ovaj važan pomak postignut je zahvaljujući inicijativi APC/CZA, predlogu nacrta pravilnika koji smo zvanično podneli, kao i saradnji sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti i saradnji sa Poverenikom i Ministarstvom unutrašnjih poslova. Time je omogućeno da izbeglice i osobe sa subsidijarnom zaštitom dobiju moderne, bezbedne i međunarodno priznate biometrijske lične karte, identične po formatu i funkciji ličnim kartama koje koriste građani Srbije.

Uvođenjem biometrijskih ličnih karata, izbeglice više neće imati poteškoće da dokažu svoj identitet i pravni status pred institucijama i pružaocima usluga. To znači lakši pristup policiji, zdravstvenim ustanovama, obrazovnim institucijama, socijalnim službama, lokalnim samoupravama, bankama, telekomunikacionim kompanijama, pošti, osiguravajućim društvima, gradskim i komunalnim službama, javnom prevozu i svim drugim servisima koji su deo svakodnevnog života u Srbiji. Time se izbeglicama omogućava ravnopravno učešće u društvu, bez dodatnih administrativnih prepreka koje su ranije otežavale ostvarivanje njihovih prava.

Ovaj napredak značajno smanjuje rizik od diskriminacije, nasilja i eksploatacije, jer osobe koje su dobile azil sada mogu samouvereno da ostvaruju svoja prava, obraćaju se policiji i drugim nadležnim organima i komuniciraju sa institucijama bez prepreka u dokazivanju identiteta ili pravnog statusa. Biometrijska lična karta time postaje ključni instrument zaštite, ali i važan korak ka većoj sigurnosti, dostojanstvenom životu i punoj integraciji izbeglica u društvo.

Iako je ovo veliki uspeh, naš rad se tu ne završava. APC/CZA nastavlja borbu za uvođenje biometrijskih ličnih karata i za tražioce azila, kao i za lica iz Ukrajine koja se nalaze pod privremenom zaštitom.

The post Uspeh APC inicijative: Izbeglice u Srbiji dobijaju biometrijske lične karte first appeared on AzilSrbija.

The post Uspeh APC inicijative: Izbeglice u Srbiji dobijaju biometrijske lične karte appeared first on AzilSrbija.

U avgustu ove godine, nakon devet meseci postupka, prvoj porodici iz Palestine odobrena je supsidijarna zaštita u Srbiji. Iza ove odluke stoji priča o porodici koja je zbog ratnih sukoba u Gazi morala da napusti svoj dom i potraži mesto na kojem će ponovo moći da se oseća sigurno, kao i veliki napori pravnika i psihosocijalnih službenika našeg Centra da im se pomogne i uspostavi pravna praksa dodeljivanja azila licima koja su izbegla iz Gaze/Palestine, a domogla se Srbije.

Konkretna četvoročlana palestinska porodica je u Srbiju stigla krajem oktobra 2025. godine. Roditelji i njihove dve odrasle ćerke morali su da napuste svoj dom u vihoru ratnog sukoba u gradu Gazi. U periodu koji je usledio boravili su na više mesta i u izbegličkim kampovima u samom pojasu Gaze koji je prostor ne veći od grada Beograda, u kojem boravi više od 2 miliona ljudi, pokušavajući da pronađu sigurnost dok su se sukobi i razaranja nastavljali. U svojoj domovini izgubili su svoj dom i život koji su poznavali, a pitanje spasavanja golog života je postalo jedino i suštinski bitno.

U procesu organizovanja izlaska i dolaska u Srbiju pomogla im je ćerka njihovog oca, koja je Srpkinja i živi u Srbiji i koja je svojom upornošću i požrtvovanošću uspela da pokrene institucije i uz podršku Ambasade Republike Srbije u Tel Avivu i Međunarodnog Crvenog krsta učini nešto što se smatralo gotovo nemogućim. Posle napuštanja pojasa Gaze pod kišom metaka, porodica je ušla u Jordan, a onda odatle dopremljena u Beograd koordinisanim naporima naših i jordanskih vlasti.
Čim su stigli u Srbiju, obratili su se APC-u za pomoć i podršku. Nažalost, njihov dolazak u Srbiju nije značio i kraj teškog perioda. Otac porodice bio je teško bolestan i preminuo je svega mesec dana nakon njihovog dolaska, u novembru 2025. godine. Pitanje boravka i ostanka u našoj zemlji je još uvek tada bilo neizvesno, a svi su bili u riziku da izgube mogućnost da ostanu u Srbiji da postanu lica bez državljanstva i zemlje koja bi ih primila.

APC je od samog početka bio uz ovu porodicu. Pored besplatne pravne pomoći i zastupanja u postupku traženja azila, pružana im je psihosocijalna i integracijska podrška, kako bi lakše prevazišle izazove i neizvesnost u novoj sredini. Nepoznavanje običaja, pravila, jezika, ali i propisa, bez prijatelja, poznanika i sredstava za golu egzistenciju, ova porodica je bila u riziku da ne završi u dubokoj ilegali i na margini našeg društva ili u rukama trgovaca ljudima, krijumčara ili drugih kriminalaca koji bi želeli da ih iskoriste i eksploatišu njihov ranjiv položaj.

Nakon devet meseci dugog postupka, uz mnoge peripetije i pravnu borbu APC-a, nadležne institucije u Srbiji donele su odluku da se ovim licima izbeglim iz Palestine dodeli azil u obimu supsidijarne zaštite u Srbiji. Utvrđeno je da postoje opravdani razlozi koji ukazuju da bi se, u slučaju povratka na teritoriju Palestine, ove izbeglice suočile sa stvarnim rizikom od trpljenja ozbiljne nepravde i sa ozbiljnom pretnjom/opasnošću po život. Ova odluka u konkretnom slučaju znači i uspostavljanje pravne prakse za sve sledeće izbegle ljude koji su uspeli da iz pojasa Gaze dođu u Srbiju.

Danas, posle dodeljenog azila, njihova priča polako dobija novo poglavlje. U APC Hub-u uče srpski jezik, upoznaju život u Srbiji i uz pomoć naših kulturnih medijatora stvaraju nove kontakte. Žele da rade, da budu samostalne i da nastave svoj život u Srbiji, a za šta će proći programe obuka u zapošljavanju, prilagođavanju tržištu rada i programe integracije u APC Hubu za migracije. Njihov put od Gaze do Srbije je bio dug i težak, mnogo toga su morale da ostave iza sebe. Za njih, dobijanje supsidijarne zaštite nije samo pravna odluka. To je mogućnost da, nakon svega što su izgubile, ponovo počnu da grade normalan i siguran život i imaju šansu za bolju budućnost.

The post APC osigurao supsidijarnu zaštitu za izbegle iz Gaze u Srbiji first appeared on AzilSrbija.

The post APC osigurao supsidijarnu zaštitu za izbegle iz Gaze u Srbiji appeared first on AzilSrbija.

Prihvatni Centar (PC) Preševo: Tokom ove nedelje broj migranata u kampu i oko njega bio je nizak u odnosu na prethodni period.

Prihvatni Centar (PC) Bujanovac:
– Žalbe na uslove stanovanja, nekvalitetne i nedovoljne porcije hrane primljene su od strane stanara istog prihvatnog centra.
– Maloletna lica bez pratnje poreklom iz Avganistana tokom ove nedelje u najvećem broju prijavljuju da su u kamp stigli nakon ulaska u Srbiju iz pravca S. Makedonije.

Situacija na južnoj granici – Severna Makedonija / Srbija:
Prema izjavama izbelgih lica, njihov ulazak na teritoriju Srbije je najčešće peške preko zelene ganice i to u grupama od po pravilu desetoro i više lica, da bi potom koristili taxi da stignu do prihvatnog centra u Preševu, ili da nastave putovanje direktno do Beograda, zaobilazeći prihvatni centat u Preševu. Ove nedelje više grupa prijavljuje da je ušlo preko S.Makedonije.

Situacija na jugoistočnoj granici – Bugarska / Srbija:
U izveštajnom period se idalje nastavljaju svakodnevni ulasci iz pravca Bugarske u Srbiju, u većem broju slučajeva prelazak je organizovan peške, ređe koristeći skrivanje i putovanje u kamionima. Nakon prelaska, krijumčari organizuju vozila do Beograda ili direktno do granice sa Mađarskom. Tako npr. Y.M. (1999), I. A. (1997), L. H. (2000) i R.B.(1999), lica poreklom iz Maroka, ušli su u Srbiju preko Bugarske zajedno sa još 15 migranata. Granicu su prešli peške, a zatim su vozilom u organizaciji krijumčara stigli do Subotice u nameri da pređu granicu sa Mađarskom i uđu u EU.

Situacija na severnoj granici – Mađarska/Srbija:
– Privođenja i zadržavanje izbeglih lica od strane policije u pograničnoj oblasti u objektu nalik garaži se nastavljaju i tokom ove nedelje: A. M. (2004) i R. R. (2004), državljani Bangladeša, ušli su u Srbiju preko Severne Makedonije zajedno sa još 12 migranata. Granicu su prešli peške, nakon čega su vozilom otišli do Beograda, gde su tri dana boravili u hotelu koji su im obezbedili krijumčari. Nakon toga su otišli do Horgoša, gde ih je srpska policija zaustavila i odvela u objekat za koji su naveli da je više ličio na garažu nego na policijsku stanicu. Tamo su zadržani osam dana. Rekli su da su dobijali hranu i vodu, a kada se prikupio veći broj migranata za transport, relocirani su u Preševo (11.08.2026., Preševo)
– Policijsko nasilje mađarskih službenika, pretnje i zastrašivanje oružjem; M.K. (2001), navodi da ih je, nakon ulaska na teritoriju Mađarske, mađarska policija privela, te da su službenici bili agresivni, da su mu prislanjali pištolj uz glavu i usta. Naveo je da je u grupi bilo i dece. Nakon nekoliko sati zadržavanja i maltretiranja predali su celu grupu srpskoj policiji, koja ih je zadržala dva dana, nakon čega je pre nedelju dana prebačen u Preševo. (11.08.2026. Preševo)
– Višestruki pushbackovi i višestruke relokacije uz policijsko nasilje ugrožavaju položaj ranjivih: Porodica M poreklom iz Avganistana sa dvoje dece uzrasta 8 i 9 godina, koja je doživela već dva pushbacka iz Mađarske u Srbiju, od kojih je jedan bio nasilan, pokušali su da pređu u Hrvatsku, kada su uočeni od strane srpske granične policije i relocirani u Bujanovac, po treći put u poslednje 3 nedelje.

Cena krijumčarskih usluga
U zavisnosti iz koje su zemlje porekla i odakle kreću, da li je je zemlja odakle se krijumčare u sklopu postojećeg krijumčarskog paketa, ili izbegli treba da plaćaju po etapama (najčešće su u pitanju etape koje nastavljaju iz Turske), cene krijumčarskih usluga variraju. Najčešće prijavljena etapa za lica poreklom iz Avganistana, jeste od Turske do Srbije, odnosno do Horgoša/Subotice (preko S.Makedonije ili Bugarske) i iznosi od 5.500 do 7000 evra.
Za put direktno od Avganistana do granice sa Mađarskom cena je oko 12 000 evra. Izuzetno jedna četvoročlana porodica prijavljuje da su platili ukupno 50 000 evra krijumčarima, što bi pojedinačno iznosilo 12,500 evra po osobi od Avganistana do Srbije.
Lica poreklom iz Maroka u proseku daju do 7.000 evra da bi sigurno stigli od Maroka do Srbije.
Lice iz Bangladeša, koji navodi da je avionom doleteo u Skopje, od Skopja, prelazak granice sa S.Makedonijom, kao i krijumčarski prevoz od južne granice Srbije do Horgoša na severu Srbije platio je ukupno 5.000 evra.

The post Situacija u kampovima i na granicama Srbije – nedeljni presek 10.08. – 14.08.2026. first appeared on AzilSrbija.

The post Situacija u kampovima i na granicama Srbije – nedeljni presek 10.08. – 14.08.2026. appeared first on AzilSrbija.

Radoš Đurović, Direktor uprave Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, je u izjavama mnogim medijima povodom humanitarne krize i incidenta u španskoj enklavi Seuti (30. jul 2026.), izneo mišljenje da je teško moguće da je masovni priliv ljudi u Seutu bio spontan, te da je samo pitanje ko je organizator ove krize i iz kog interesa, kao i da je pitanje kada se ovakav incident može ponoviti u skorije vreme. On je izneo mišljenje da je očaj i težak položaj ljudi, koji su bili izmanipulisani i pokušali da se iz Maroka domognu španske enklave Seute, učinio da ovaj incident dobije ozbiljne i tragične srazmere, te dovede do smrti više od 70 ljudi.

Đurović je rekao da su uznemirijući snimci migranata koji su iz Maroka preplavili Seutu, a da je presuda španskog Vrhovnog suda (u sporu o tome kako ljudi mogu da traže azil u eksklavama Seuta i Melilja) poslužila samo kao povod, ali ne i kao glavni pokretač masovnog i iznenadnog priliva više od 60.000 ljudi. Dok glavni inspirator ovog događaja ostaje nepoznat do danas, mnogi govore o krijumčarima, ali da li bi krijumčari organizovali ovakve poduhvate ako ne mogu na njima da zarade, jer su se ljudi na kraju sami domogli Seute plivanjem i ušli u nju? Drugi govore o društvenim mrežama, ali da li one mogu da okupe i prevezu ogroman broj ljudi u manje od 24h iz unutrašnjosti Maroka do Seute koja se nalazi na samom roku Afrike prema Gilbrataru?

„Ove stvari se ne dešavaju preko noći. Ne možete, posle presude jednog španskog suda, da kroz socijalne mreže mobilšete ovoliki broj ljudi da prođu sve barijere, marokansku policiju i da u 24 časa dođe 60.000 ljudi ispred ograđene i utvrđene teritorije zemlje članice EU. Poređenja radi, u piku izbegličke krize 2015. godine, u našu zemlju je ulazilo do 10.000 ljudi dnevno, a mi smo to unapred znali i očekivali od zemalja koje su bile pre nas na migrantskoj ruti ”.

Đurović se osvrnuo i na istoriju ovakvih incidentata u vezi španskih afričkih teritorija Seute i Melilje i rekao da se slična kriza u Seuti dogodila 2021. godine kada su marokanske vlasti propustile 10.000 ljudi preko granice ka Seuti čime tada poslata politička poruka Španiji.
„Španija je tada primila i pružila medicinsku pomoć jednom od političkih lidera u Zapadnoj Sahari, regionu koji Maroko prisvaja, a koji mu se odupire. Španija je prihvatajući tog lidera, indirektno poslala poruku podrške otporu u Zapadnoj Sahari, te je kriza bila svojevrsna poruka da, ukoliko se neko zameri Maroku, može da očekuje ovakve scenarije”, rekao je Đurović.
Prema njegovim rečima, marokanske vlasti su nečinjenjem dopustile da se dogodi aktuelni incident u Seuti, navodeći da Maroko ima redovne policijske snage oko Seute, ali da one nisu bile prisutne tokom najnovijeg incidenta.

Đurović je ukazao i da se migrantska kriza može posmatrati i kroz percepciju novih dešavanja u oblasti energetike u tom delu Afrike, te da je indikativno da se ovakav incident desi u nešto više od mesec dana nakon što je Španija intenzivirala saradnju sa Alžirom, glavnim rivalom Maroka, u pogledu gasnog aranžmana i 20. juna 2026. godine zaključila gasni sporazum sa Alžirom.

Komentarišući to što su članice EU izrazile solidarnost sa Španijom na hitnom onlajn sastanku ministara unutrašnjih poslova EU, Đurović je rekao da su reakcije pre tog sastanka bile suprotne konceptu solidarnosti i dodao da mnoge zemlje koriste ovu situaciju u političke svrhe poput Italije koja je, kako kaže, zatvorila granice sa Španijom iz populističkih razloga.
„Italija i Španija se ne graniče teritorijalno, a Italija jedino može da kontroliše letove ili brodove koji dolaze iz Španije. Niko ko uđe u Seutu ne može da dođe do Španije ni do evropskog tla bez granične kontrole, jer Seuta nije u Šengenu. Ta mera je neefikasna, ali je poslužila italijanskoj premijerki za političke poene”, rekao je Đurović.
Dodao je da većina zemalja posmatra šta se dešava i kritikuje Španiju, ali da ništa ne preduzima da se kriza razreši upozorivši da je scenario iz Španije mogao da se dogodi u bilo kojoj zemlji, kao i da je EU pokazala ranjivost.
„Dovoljno je da Maroko ne preduzme ništa i da se ovo desi. Ali, to može da se desi i u Turskoj, na Kipru, Malti… Gde god postoje spoljne granice EU jedan ovakav incident, uz podršku susedne zemlje koja nije članica, može lako da se izvede i onda ceo koncept borbe protiv iregularne migracije EU pada u vodu”, rekao je Đurović.
On je rekao da EU od migrantske krize 2015. godine ulaže ogromna finansijska sredstva i menja propise kako bi rešila pitanje iregularnih migracija, ali da rešenje nije u podizanju fizičkih barijera i ograda već u stvaranju uslova za normalan život onih koji pokušavaju da dođu u Evropu u susedstvu Evrope, duž Mediterana i Bliskog istoka. Suština je u pomoći zemljama u susedstvu da se izgrade u stabilna i uspešna društva koja su u stanju da se i sama nose sa problemima koje donosi migracija izazvana sukobima u Africi i Aziji ali i nestabilnim i nesigurnim životom.
Cilj evropske politike bi možda trebao da bude „Da se stvore uslovi gde bi ugroženi ljudi ostali, a da ne ulaze nužno u EU, odnosno da se podrže zemlje mediteranskog basena, pre svega Severne Afrike i Bliskog Istoka, da se izgrade u stabilna društva koja mogu prihvate one koji dolaze iz drugih zemalja, da im omoguće minimalne uslove za pristojan i siguran život”, rekao je Đurović.

Naglasio je da je Srbija potpuno bezbedna u ovom trenutku, a da situacija u pogledu priliva izbeglih u Srbiji može da se eventualno zakomplikuje ukoliko u Ukrajini dođe do eskalacije rata i velikih razaranja.
On je izrazio sumnju da je slučaj u Seuti zapravo i vrsta testa za Evropu i ukazao na slična dešavanja pre početka rata u Ukrajini kada su preko Rusije i Belorusije u Poljsku stizale izbeglice iz Iraka i Sirije.
„Poljske vlasti su zaustavile taj proces i nisu dopustile da izbegli ljudi uđu u velikom broju. Mi smo se pitali zašto su ljudi migrirali preko Belorusije u EU, ko organizuje taj put, šta je iza toga da bi 2022.godine, više od osam miliona ljudi za mesec dana napustilo Ukrajinu, tada nam je bilo jasno da je moguće koristiti izbegle i kao instrument u različitim geopolitičkim igrama“, rekao je Đurović.
Ukazao je i da je EU razvila plan za iregularne migracije i da se od 12. juna ove godine na snazi Pakt o azilu i migraciji, ali da u slučaju Seute nije primenjen uz ocenu da mnoge EU države još nemaju kapaciteta ili volje da ga sprovedu u ovom trenutku.
„Tu postoji mnogo regulativa, imali su period pripreme od godinu i po, ali primena tog pakta nije u potpunosti funkcionalna”, kazao je Đurović.
Pojasnio je da ta regulativa predviđa da Evropska komisija ili zemlja koja je pogođena migrantskom krizom pokrene to pitanje u Savetu EU, i da se nakon toga preduzmaju konkretne mere koje su za sada izostale.

The post Kriza u Seuti ukazala na instrumentalizaciju ljudskog očaja ali pokazala i ranjivost Evrope first appeared on AzilSrbija.

The post Kriza u Seuti ukazala na instrumentalizaciju ljudskog očaja ali pokazala i ranjivost Evrope appeared first on AzilSrbija.

Prihvatni Centar (PC) Principovac: Stanari/korisnici centra su tražioci azila koji su incijalno bili smešteni u Centru za azil u Sjenici, a prebačeni u Prihvatni centar Principovci zbog zatvaranja centra za azil Sjenica radi renoviranja. APC nije dobio zvaničnu odluku Komesara za izbeglice o takvom premeštanju i pored upućenog zahteva, a imajući u vidu da prihvatni centar po zakonu ne može biti centar za smeštanje tražilaca azila, dok trenutno postoje još dva centra za azil u Srbiji koji nesmetano rade i imaju kapaciteta za prihvat tražilaca azila (centri za azil Obrenovac i Vranje).

Porcije hrane u prihvatnom centru Principovci su po obroku nedovoljne prema svedočenjima smeštenih lica. U kampu je veoma vruće, a klima uređaj postoji samo u glavnoj sobi u kojoj tražioci azila jedu i gde se nalaze utičnice za punjenje telefona, ne i u prostorijama gde spavaju. Stanar N. E. navodi da kada neko iz Komesarijata ide poslom u Šid, poveze nekoliko stanara, pa ostali stanari prihvatnog centra daju novac onima koji idu, kako bi im se kupila voda i namirnice. Isti odlasci se realizuju svega jednom ili dvaput nedeljno, a stanari centra nemaju drugog načina da do istih potrebština dođu izuzev da pešače uz samu graničnu liniju sa Hrvatskom, više od 6 kilometara, do prvog naseljenog mesta. U PC Principovci trenutno je smešteno između 20 – 25 ljudi.

Prihvatni Centar (PC) Preševo: Najveći broj lica u PC Preševo čine lica bez dokumenata, u iregularnom položaju, poreklom iz Avganistana, uz manje grupe lica poreklom iz Egipta, Maroka i Tunisa
Ove nedelje se broj korisnika smanjen u odnosu na prošlu nedelju. Međutim, kako se navodi u izveštajima južnih timova APC, migranti sve češće izbegavaju kamp, naročito oni koji u Srbiju dolaze preko Severne Makedonije, jer se među njima proširila informacija da ukoliko samostalno dođu do kampa, biće pushbackovani (gurnuti faktički nazad u S.Makedoniju).

Prihvatni Centar (PC) Bujanovac:

– Problem sa prihvatom maloletnih lica i problem utvrđivanja uzrasta.
Hroničan problem funkcionisanja samog prihvatnog centra je utvrđivanja uzrasta lica koja se u centar smeštaju. Službenici centra (KIRS) poklanjaju veru iskazu istih lica ne uzimajući u obzir njihov izgled, ponašanje i druge specifičnosti. Tako na primer, grupa od 3 lica poreklom iz Avganistana je pokušala da uđe u kamp Bujanovac, međutim dvojica od njih su prvo navela da imaju 18 godina, iako su bili maloletni, ne bi li dobio smeštaj. Obojica su istakli da im prilikom ulaska-kontakta sa službenicima centra nije bilo omogućeno da objasne svoju situaciju i da nisu dovoljno dobro govorili engleski jezik da bi objasnili da su maloletni, a da prevodilaca nije bilo.
Predstavnik UNHCR-a je objasnio da konačnu odluku o prijemu donosi KIRS i da, s obzirom na to da su prilikom prvog pokušaja naveli da imaju 18 godina, UNHCR nije mogao dalje da interveniše kada se ispostavilo da su lica maloletna. Službenik UNHCR-a im je doneo vodu za piće i obavestio ih da više nema porcija ručka, jer su sve 33 porcije najavljene/dobijene za smeštena lica već bile podeljene. Rečeno im je da prijatelji ili rođaci koji su već smešteni u kampu mogu da podele svoju hranu sa njima.

– Rizik od odvajanja bliskih rođaka i problem dokazivanja srodstva.
Hroničan problem postoji u pogledu utvrđivanja srodstva među licima koja ulaze u sistema prihvatnih centara i konkretnog centra u Bujanovcu. Tako na primer, A. N. (2011), poreklom iz Avganistana, je već pet dana smešten u kampu, nakon što je u Srbiju ušao preko Severne Makedonije, a da njegov brat ne može da mu se pridruži. Od svog brata je razdvojen još u Severnoj Makedoniji, kada su ih krijumčari, tokom prelaska granice, razdvojili u manje grupe. Braća nisu imala fotografije, niti telefone kojima bi mogli da dokažu da su u srodstvu pripadnicima KIRS-a u centru, dok ih je pripadnik obezbeđenja optužio da lažu o svojim godinama kako bi bili primljeni u kamp.

– Agresivno postupanje obezbeđenja u kampu: Službenici obezbeđenja su bili verbalno agresivni ne samo prema stanarima i licima koja su tražila da budu primljena u prihvatni centar, uključujući situaciju kada su službenici APC-a ukazivali da su neka od lica maloletna i da je do nesporazuma došlo zbog jezičke barijere. Obezbeđenje je odbacilo ove navode, insistirajući da migranti lažu i da pokušavaju da iskoriste činjenicu da kamp prima maloletna lica, bez namere da razmotre iznesene argumente od strane stanara i lica koja su tražila da budu primljena, te preispitaju svoju odluku ili se konsultuju sa upravom istog prihvatnog centra ili kontaktiraju nadležni centar za socijalni rad u Bujanovcu.

Situacija na južnoj granici – Severna Makedonija / Srbija
Prema izjavama lica, trenutno lica koja ulaze u Srbiju iz pravca Severne Makedonije ne mogu direktno da budu primljena u PC Preševo, čak ni kada je reč o punoletnim licima. Kako bi izbegli mogućnost pushbacka, prvo odlaze u PC Bujanovac, odakle ih KIRS potom prevozi u Preševo. Međutim, KIRS ih ponekad ne prevozi, uz obrazloženje da nema raspoloživo vozilo, pa se punoletnim licima govori da se sami vrate u Preševo peške ili na drugi način.
Lica koja na kraju završe u PC Preševo uglavnom su tamo dospela nakon što su uhvaćena u tranzitu kroz Srbiju ka Subotici ili u Beogradu, ili nakon što su faktički gurnuta – pushbackovana iz Mađarske i Hrvatske nazad u Srbiju.

Srpska granična policija – navodi o upotrebi elektrošokova
H. H. (2008), S. N. (2008) i R. A. S.(2009), svi poreklom iz Avganistana, ušli su u Srbiju iz Severne Makedonije kao deo grupe nedokumentovanih migranata kada su bili zaustavljeni od strane policije.
Nakon prelaska granice, srpska policija ih je prema njihovim navodima prisilila da se vrate u Severnu Makedoniju upotrebom elektrošokova.

Situacija na jugoistočnoj granici – Bugarska / Srbija
Bugarska je i dalje predstavlja dominantan pravac ulaska nedokumentovanih izbeglih lica u Srbiju. Južni timovi APC su tokom prvih nekoliko dana ove nedelje zabeležili da je najmanje 80 lica ušlo na teritoriju Srbije iz pravca Bugarske, uglavnom u većim grupama. Nakon ulaska, krijumčari najčešće organizuju njihov prevoz ka Beogradu, a zatim ka Subotici, gde pokušavaju da pređu u Mađarsku, ili idu ka Šidu, gde pokušavaju da nastave tranzit ka Sloveniji i uđu u Hrvatsku.

Situacija na severnoj granici – Srbija / Mađarska

Privođenja i zadržavanje u pograničnoj oblasti
Zabeleženo je više navoda o postojanju objekta nalik garaži u blizini graničnog prelaza Horgoš, u kojem se lica zadržavaju više sati nakon privođenja, pre nego što budu relocirani na jug Srbije.
M. A. (2000), W. S. (1999) i S. E. (2002), državljani Avganistana, ušli su u Srbiju preko Bugarske sa grupom od oko 30 migranata. Granicu su prešli peške, nakon čega su vozilom otišli direktno do Subotice, gde su pet dana boravili u šumi. Pre pokušaja prelaska u Mađarsku policija ih je privela i zadržala oko 12 sati u prostoriji koju su opisali kao garažu. Naveli su da tokom zadržavanja nisu dobili ni hranu ni vodu.

Zadržavanje nekoliko sati na teritoriji Mađarske pre pushbacka:
N. K. (2003) i A. S. R.(2001), državljani Avganistana, ušli su u Srbiju preko Bugarske sa još 22 migranta. Granicu su prešli peške tokom noći, a zatim su vozilom otišli do Beograda, gde su osam dana boravili u jednoj kući. Nakon toga su autobusom otišli do Subotice i pokušali da pređu u Mađarsku. Mađarska policija ih je privela i zadržala oko pet sati radi provere, nakon čega su faktički predati srpskoj policiji.

Zvanični podaci mađarske policije i dalje pokazuju trend manjeg broja lica vraćenih iz Mađarske od realnog stanja stvari na terenu, kao i veoma mali broj lica sprečenih u pokušaju prelaska mađarske ograde.
U periodu od 03.08. do 07.08. Mađarska je pushbackovala ukupno 25 lica, dok je svega 3 lica sprečeno u pokušaju prelaska, što je već manje od podataka sa kojima raspolažu APC severni timovi. Postoji mogućnost da najmanje polovina lica koja uspeju da pređu granicu (i nisu identifikovani od strane Mađarske policije) nastavlja dalje ka Austriji, ali se ovaj podatak ne može sa sigurnošću potvrditi.

Situacija na granici – Srbija / Hrvatska
Z. E. B. (1998) i H. T.(1996), državljani Maroka, ušli su u Srbiju preko Bugarske, skrivajući se u kamionu. Prema njihovim navodima kamion ih je dovezao do Beograda, gde su deset dana boravili skriveni u kući koju su im obezbedili krijumčari.
Nakon toga otišli su do Šida, gde su proveli dva dana, a zatim su ilegalno ušli u Hrvatsku. Hrvatska policija ih je privela i zadržala tri dana. Naveli su da im je izrečena zabrana ulaska u Hrvatsku u trajanju od šest meseci, ali nisu želeli da pokažu dokumentaciju kojom bi to potvrdili.
Nakon tri dana, prema njihovim navodima, predati su srpskoj policiji, koja ih je zadržala oko deset sati u lokalnoj policijskoj stanici, a zatim su relocirani u PC Preševo.

Cena krijumčarskih usluga
Cene krijumčarskih usluga na ruti od Turske do Srbije kretale su se približno između 3.000 i 8.500 evra, pri čemu su iznosi uglavnom bili viši za državljane Avganistana (6.500–8.500 evra) u odnosu na državljane zemalja Severne Afrike (3.000–6.000 evra).

The post Situacija u kampovima i na granicama Srbije – nedeljni presek 03.08. – 07.08.2026. first appeared on AzilSrbija.

The post Situacija u kampovima i na granicama Srbije – nedeljni presek 03.08. – 07.08.2026. appeared first on AzilSrbija.

Centar za azil (AC) Obrenovac: U kampu i dalje boravi između 50 i 60 lica. Kao i prethodnih meseci, najveći problem koji korisnici navode jeste kvalitet hrane. Navode da je hrana neukusna, nezačinjena i nedovoljno skuvana, zbog čega često kupuju hranu u obližnjim marketima.

Poteškoće u komunikaciji sa lekarima zbog nedovoljnog poznavanja srpskog jezika: Korisnici su takođe ukazali na poteškoće prilikom odlaska kod lekara. Ukoliko ih ne prati zaposleni Komesarijata za izbeglice i migracije ili zaposleni ne uđe sa njima u ordinaciju, imaju poteškoće u komunikaciji sa lekarom zbog nedovoljnog poznavanja srpskog jezika.

Prihvatni Centar (PC) Preševo: Uslovi boravka u kampu ostali su uglavnom nepromenjeni u odnosu na prethodni period. Lica i dalje prijavljuju prisustvo stenica u smeštajnim jedinicama, nedostatak higijenskih proizvoda i nezadovoljavajući kvalitet hrane. U pogledu zdravstvene usluge u kampu, lekari izdaju recepte, ali lekove moraju sami da kupuju u lokalnim apotekama.

Najveći broj lica u PC Preševo čine lica poreklom iz Avganistana, te lica poreklom iz Maroka, Bangladeša, Pakistana, Sudana, Iraka, Jordana, Palestine, Egipta, Irana, Uzbekistana, Turske i Gane.

PC Bujanovac: Nedostatak vode za piće i dalje predstavlja problem u kampu i tokom ove nedelje. Lekari u kampu u poslednjih nekoliko meseci redovno rade, za razliku od ranijeg perioda kada su njihove usluge bile pružane na dobrovoljnoj osnovi kako navode stanari kampa.

Situacija na južnoj granici: Policijsko nasilje prilikom pushbacka u Severnu Makedoniju:

Ilustrativan je slučaj F. J. (25) i njegovog nećaka A. J. (16), poreklom iz Avganistana, koji svedoče da nakon što su presretnuti od strane policije nakon prelaska srpsko-makedonske granice, policijaci su ih udarali pendrekom po leđima, rukama i nogama, nakon čega su ih gurnuli nazad u Severnu Makedoniju.

Situacija na jugoistočnoj granici: Tokom protekle nedelje i dalje se beleži veći broj prijavljenih ulazaka u Srbiju iz pravca Bugarske, u odnosu na ulaske iz pravca S.Makedonije.

Situacija na severnoj granici: nasilni pushback porodice poreklom iz Avganistana, fizičko nasilje prema devetogodišnjem detetu: Prilikom drugog pokušaja prelaska, nakon ulaska na teritoriju Mađarske, porodica iz Avganistana je zaustavljena od strane mađarskih graničnih službenika. Prema njihovim navodima, mađarska policija je pre pushbacka udarila devetogodišnjeg dečaka po licu, pri čemu je zadobio vidljive povrede. Porodica je fotografisala povredu neposredno nakon događaja. Takođe su naveli da je policija koristila uvredljiv jezik tokom komunikacije.

Nakon približno 12 sati zadržavanja, porodica je vraćena u Srbiju zajedno sa još četiri odrasla muškarca. Po povratku u Srbiju, srpska policija ih je zadržala 24 sata u nekom objektu koji liči na garažu, u uslovima koje su opisali kao veoma loše, uz neadekvatnu higijenu. Nakon toga porodica je prebačena u PC Bujanovac, dok su odrasli muškarci koji su sa njima vraćeni u Srbiju prebačeni u PC Preševo.

Prema navodima istih lica, mađarska policija grupe zadržava između 5 i 12 sati pre nego što ih vrati u Srbiju. Prijavljeni su različiti oblici fizičkog i verbalnog nasilja, uključujući prisiljavanje da leže licem okrenutim prema zemlji izvesno vreme.

Prema zvaničnoj statistici mađarske granične policije, u periodu od 27.07. do 31.07. 2026. ukupno 32 lica poreklom iz Indije, Pakistana, Bangladeša, Nepala, Šri Lanke, Avganistana, Libije i Palestine vraćena su sa teritorije Mađarske u Srbiju, što predstavlja pad u odnosu na pre dve nedelje. Pretpostavka je pak da su realne brojke veće od zvaničnih.

Maloletna lica bez pratnje i druge ranjive kategorije – izloženost dece i maloletnih lica, kao i drugih ranjivih kategorija, riziku od policijskog nasilja, povreda tokom pokušaja prelaska granica i pushbackova postoji kako na severnoj, tako I na južnoj granici Srbije.

Cena krijumčarskih usluga> Za put od Turske do Srbije izbegla lica prijavljuju iznose od 6.000 do 8.000 evra, a u slučaju porodice, za putovanje četvoro članova porodice od Turske do Grčke plaćeno je 20.000 evra, što predstavlja znatno viši trošak po osobi u odnosu na individualna putovanja.

Ruta preko Subotice i dalje ka Mađarskoj je i dalje aktuelna, uprkos višestrukim pushbackovima, graničnim kontrolama, mađarskoj dvostrukoj ogradi i policijskom nasilju mađarskih službenika kao i nanetim povredama.

The post Situacija u kampovima i na granicama Srbije – nedeljni presek 27.07‒02.08.2026. first appeared on AzilSrbija.

The post Situacija u kampovima i na granicama Srbije – nedeljni presek 27.07‒02.08.2026. appeared first on AzilSrbija.

Prihvatni Centar (PC) Principovac (Sot/Šid): Izolovanost kampa: Za kupovinu vode, dodatne hrane, sapuna, šampona i sl. potrebno je pešačiti oko četiri kilometra do najbliže prodavnice, odnosno oko jedanaest kilometara do Šida.
Problem pristupa hrani nakon poslednjeg obroka u 18h: Poslednji obrok služi se u 18 časova, dok se doručak služi tek u 9 časova narednog dana. Zbog udaljenosti prodavnica korisnici nemaju mogućnost da kupe dodatnu hranu, voće ili grickalice, što posebno pogađa osobe bez sopstvenih finansijskih sredstava.
Isključena struja u utičnicama u sobama: Mobilni telefoni mogu se puniti isključivo u hodniku, gde postoje tri utičnice, ili u IT kutku, sa jednim računarom i jednom dodatnom utičnicom. Ograničen broj mesta za punjenje telefona često dovodi do verbalnih sukoba i svađa.
Uslovi smeštaja u Principovcu uglavnom zadovoljavajući kada je reč o čistoći prostorija, posteljine, zajedničkih kupatila i toaleta.

Prihvatni Centar (PC) Preševo: U PC Preševo tokom ove nedelje boravila su lica poreklom iz Avganistana, Maroka, Egipta, Pakistana i Sirije, a zadržavanje u kampu i dalje veoma kratko – između dva i šest dana.
I dalje su učestale žalbe na loše higijenske uslove, nedostatak higijenskih proizvoda, stenice u dušecima i prljava ćebad, nedostatak šampona, loš kvalitet hrane, kao i nedovoljno odeće.

Prihvatni Centar (PC) Bujanovac: Problem nedostatka pijaće vode nastavljen je i tokom ove nedelje, a prijavljivale su ga različite grupe korisnika, uključujući mlađa maloletna lica bez pratnje.
Što se tiče pristupa zdravstvenoj zaštiti odraslih i dece i pristup lekovima, porodice sa bebama i decom navode da su u kampu dobili mleko i pelene, ali ne i lekove koje prepisuju lekari i koji se izdaju na recept.
Porast broja mlađih maloletnih lica bez pratnje: Tokom ove nedelje u PC Bujanovac evidentiran je povećan broj mlađih maloletnih lica bez pratnje, uglavnom poreklom iz Avganistana (2009-2010. godište).
Jedna grupa od trojice maloletnika bila je deo veće grupe od oko 30 lica privedenih u okolini Subotice, nakon čega su relocirani u PC Bujanovac, a veći deo grupe u PC Preševo.

Policijsko postupanje – Beograd: prijavljeno oduzimanje novca i telefona bez izdavanja potvrde o privremenom oduzimanju predmeta: Pojedina lica poreklom iz Avganistana, J.M. (2004), M. S. (2004) i N. K. (1998), navode da ih je policija zaustavila u Beogradu, oduzela mobilne telefone i po 200 evra, koji im nakon puštanja nisu vraćeni. Nakon jedne noći provedene u policijskoj stanici relocirani su u Preševo.
Lica poreklom iz Ukrajine i Rusije svedoče o teškoćama u komunikaciji sa policijom usled nerazumevanja i tehničkih problema, a u postupku ostvarivanja privremene zaštite. Tako 23. jula jedna osoba iz Ukrajine je propustila zakazani termin u policiji jer joj je mobilni telefon bio u kvaru i nije primila poruku. Narednog dana u policijskoj stanici dobila je novu potvrdu o registraciji za ćerku i upućena je u AC Obrenovac radi podnošenja zahteva za privremenu zaštitu. Navela je da nema finansijska sredstva da u propisanom roku od 72 sata otputuje do Obrenovca.

Granica sa Mađarskom: Pokušaji prelaska granice zabeleženi su, pored područja Subotice i Horgoša, i u okolini Sombora.
Privođenja u pograničnom području svakodnevna: Maloletna lica bez pratnje navela su da ih je policija u okolini Subotice zaustavila i privela nakon što su se udaljili od svoje grupe radi kupovine hrane: W.N. (2010), A. M. (2009) i M.S.(2009) naveli su da ih je policija u okolini Subotice uputila da se vrate svojoj grupi, nakon čega je privela celu grupu. Maloletnici su potom relocirani u PC Bujanovac.
U periodu od 20. do 24. jula 2026. godine, mađarska granična policija pushbackovala je u Srbiju ukupno 33 lica poreklom iz Avganistana i Turske, dok je sprečeno u prelasku ukupno 48 lica. Ono što se može uočiti, prema navodima lica koji su pushbackovani, da je često slučaj da veći deo grupe prođe (10-20 ljudi), odnosno pobegne, dok se privede manji broj.
Pushback porodice sa bebom: Porodica H. je bila jedina porodica u grupi od oko 35 migranata koja je pokušala prelazak granice u okolini Sombora. Prema njihovim navodima, mađarska policija locirala ih je dronom, nakon čega su ostali članovi grupe pobegli, dok je porodica privedena od strane Mađarske policije. Nakon dva sata zadržavanja pushbackovani su u Srbiju, a prema njihovim navodima, proveli su 48h u veoma lošim uslovima u policijskoj stanici u Subotici, sa nedovoljno vazduha u prostoriji.

Granica sa Bosnom i Hercegovinom: porast korišćenja rute preko Bosne i Hercegovine kao alternative prelascima granice sa Mađarskom.
Ove nedelje više lica prijavljuje korišćenje rute od Beograda ka Loznici, prelazak Drine čamcem ili peške preko mosta, višednevni boravak u Bosni i Hercegovini, pokušaj ulaska u Hrvatsku, vraćanje (pushback) u Bosnu i Hercegovinu od strane hrvatske policije, dobrovoljni povratak u Srbiju i potom privođenje od strane srpske policije kod Loznice, i potom relokacija u kampove na jug Srbije.
I. Y. (2002) i A. R. B. (2005), lica poreklom iz Pakistana, nakon petodnevnog boravka u Beogradu, prešli su u BiH i šest dana boravili u Velikoj Kladuši. Nakon pokušaja ulaska u Hrvatsku vraćeni su od strane hrvatske policije u BiH, a potom su se vratili u Srbiju gde ih je granična policija zadržala kod Loznice i potom relocirala u prihvatni centar u Preševu.

Jugoistočna granica: Ulasci preko Bugarske i dalje najintenzivnija ulazna ruta: Lica najčešće ulaze peške, u grupama od dvadeset do trideset osoba, nakon čega ih krijumčari vozilima prevoze direktno do Beograda ili najpre do Niša, odakle put nastavljaju autobusom.
Krijumčari organizuju vozila i GPS lokacije neposredno nakon prelaska granice, smeštaj u stanovima, najverovatnije u saradnji sa lokalnim kriminalnim grupama u Beogradu, višednevni boravak u šumama u okolini Subotice, GPS lokaciju i vodiče za prolazak kroz ogradu.
Dvojica maloletnih lica poreklom iz Avganistana, K. T. (2010) i H. K. (2010), izjavili su da su sedam dana boravili u takvom smeštaju pre nego što ih je policija prebacila u PC Bujanovac.

Cena krijumčarskih usluga koje su prijavila lica, prema zemlji porekla, do Srbije:
Maroko – 5.500 evra
Avganistan – između 4.200 i 7.400 evra
Egipat – između 6.000 i 6.300 evra
Pakistan – 7.000 evra
porodica iz Avganistana platila je 3.000 evra za put od Grčke do Srbije.

The post Situacija u kampovima i na granicama Srbije – nedeljni presek 20‒26.07.2026. first appeared on AzilSrbija.

The post Situacija u kampovima i na granicama Srbije – nedeljni presek 20‒26.07.2026. appeared first on AzilSrbija.

AC Obrenovac: u kampu i dalje, kao i prethodnih meseci, boravi do 60 lica, najveći problema je i dalje loš kvalitet hrane.

PC Preševo:najveći broj lica u PC Preševo činila su lica poreklom iz Avganistana. Pored njih, evidentirana su i lica poreklom iz Maroka, Bangladeša, Pakistana, Sudana, Iraka, Jordana, Palestine, Egipta, Irana, Uzbekistana, Turske (kurdskog porekla) i Gane. Uslovi boravka u kampu ostali su nepromenjeni u odnosu na prethodni period. Korisnici i dalje navode prisustvo stenica u smeštajnim jedinicama, nedostatak higijenskih proizvoda, kao i nezadovoljavajući kvalitet hrane.
U Preševo se, pored relokacija sa severa, i dalje stiže direktno nakon prelaska granice sa S.Makedonijom, navođenjem od strane krijumčara o lokaciji kampa, gde lica stižu peške, ili taxi prevozom

PC Bujanovac: Problem nedostatka pijaće vode, koji je zabeležen i prethodne nedelje, nastavio je da bude jedan od najčešće prijavljivanih problema. Samohrana majka M.L. navela je da svakodnevno izlazi iz kampa kako bi kupila vodu za piće, jer voda nije obezbeđena u kampu. Isti problem prijavila su i dvojica maloletnih dečaka bez pratnje poreklom iz Maroka (16.07.2026, Bujanovac).

Južna granica (Severna Makedonija – Srbija): Policijsko nasilje prilikom pushbacka na teritoriju S.Makedonije: Dana 14. jula dva lica poreklom iz Avganistana Z.N. (1994) i O. K. (2002) izjavila su da ih je srpska policija neposredno nakon prelaska granice tukla pendrecima, nakon čega su vraćeni u Severnu Makedoniju. Nekoliko sati kasnije uspeli su da ponovo peške pređu granicu i istog dana stignu u Prihvatni centar Preševo.
Tokom ove nedelje zabeležen je manji broj ulazaka u Srbiju iz pravca Severne Makedonije – oko 20 lica u dve grupe, pretežno poreklom iz Avganistana.

Jugoistočna granica (Bugarska – Srbija): Tokom protekle nedelje najveći broj prijavljenih ulazaka u Srbiju zabeležen je iz pravca Bugarske. Prema izjavama lica, tokom nedelju dana, najmanje 90 lica ušlo je u Srbiju ovom rutom, pri čemu su najzastupljeniji bili državljani Maroka, zatim Pakistana, Egipta i Avganistana. Najčešće je u pitanju prelazak granice peške, tokom noći, nakon čega lica preuzimaju organozovana vozila koja su ih prevozila ka Beogradu ili Subotici. Jedna grupa zaustavljena je od strane srpske policije u okolini Pirota pre nego što je stigla do Beograda: A.N. (1995), F. H. (1999), S. A. (2002) i R. K. (2006), lica poreklom iz Pakistana, ušli su u Srbiju preko Bugarske zajedno sa još 16 lica. Nakon pešačkog prelaska granice prevezeni su do Niša, zatim autobusom nastavili do Beograda, gde su boravili nedelju dana. Nakon pokušaja prelaska granice sa Mađarskom uhapšeni su od strane mađarske policije, vraćeni srpskoj policiji, a potom prebačeni u Prihvatni centar Preševo.

Krijumčarenje: prijavljeni iznosi krijumčarske usluge razlikuju se u odnosu na zemlju poreklu, i rutu kojom se dolazi:
Avganistan – između 7.200 i 7.900 evra;
Pakistan – oko 7.000 evra;
Bangladeš – oko 10.000 evra (najveći prijavljeni iznos ove nedelje);
Maroko – oko 5.000 evra;
Sudan – oko 3.000 evra.
Najčešće prijavljena ruta podrazumevala je prevoz vozilom od pograničnog dela sa Bugarskom do Beograda ili direktno do Subotice, višednevni boravak u šumi (Kelebijska, Subotička ili Selevenjska kod Horgoša), pokušaj prelaska granice sa Mađarskom.
Ugrožena bezbednost lica, izloženi rizicima od iznuda i otmica od strane krijumčara koji deluju unutar i u okolini prihvatnog kampa u Preševu.

Slučaj otmice i iznude u okolini PC Preševo: Lice poreklom iz Turske, A. S. (1999), navodi da su mu krijumčari omogućili ulazak u Srbiju bez plaćanja usluge prelaska, nakon što im je ustupio mobilni telefon radi komunikacije sa drugim migrantima. Po dolasku u Srbiju vozač taksija zahtevao je dodatnih 500 evra. Nakon što je pokušao da pobegne, pronađen je, odveden u napušteni objekat u blizini groblja u Preševu, vezan za stolicu i uz pretnje primoravan da od porodice traži novac. Pošto porodica nije mogla da plati traženi iznos, pušten je na slobodu i ostavljen u blizini prihvatnog centra. Naveo je da ga je isti vozač i nakon toga više puta zastrašivao (Preševo, 14.07.2026).

Slučaj otmice dokumentovane od strane južnog APC tima 10. jula: Dana 14. jula I.A. pozvan je u PS Preševo radi davanja zvanične izjave u vezi sa otmicom. Trenutno je smešten u posebnoj sobi u kampu. Lice poreklom iz Tunisa (uloga posrednika) iz krijumčarske mreže koji je prethodno uputio I.A. krijumčarskoj grupi, pojavio se nekoliko dana ranije u PC Preševo. I.A. je o tome obavestio KIRS, nakon čega je policija privela navedeno lice na tri dana, a potom ga vratila u kamp. I.A. je naveo da mu se lice izvinilo i da se trenutno ne oseća ugroženo zbog prisustva policije u kampu.

Granica sa Mađarskom: Maloletna lica bez pratnje – ugrožena bezbednost i izloženost povredama i nasilju: Tokom ove nedelje u PC Bujanovac evidentiran je veći broj maloletnih lica bez pratnje koja su prijavila različite oblike nasilja i povrede. Više maloletnika zadobilo je povrede šaka prilikom pokušaja prelaska granične ograde sa Mađarskom. Takođe su prijavili nasilje koje su, prema njihovim navodima, pretrpeli od strane mađarske i srpske policije tokom zadržavanja.
Dva maloletnika bez pratnje poreklom iz Maroka izjavila su da su tri sata bili vezani lisicama, sve do predaje srpskoj policiji. Takođe su zabeleženi navodi o verbalnom nasilju i vikanju od strane mađarskih policijskih službenika.
Više grupa prijavilo je da je pushbackovano iz Mađarske u Srbiju tokom protekle nedelje. Navode da je zadržavanje u proseku od 2 – 5 sati, pre pushbacka.
Prema zvaničnoj statistici mađarske granične policije, u periodu od 01 – 17. jula sprečeno je 155 lica prilikom pokušaja prelaska granice, dok je 161 lice pushbackovano, u navedenom periodu, uglavnom lica poreklom iz Turske, Palestine, Maroka, Pakistana i Avganistana.

Granica sa Bosnom i Hercegovinom: preusmeravanje rute ka BiH, nakon pokušaja prelaska u Mađarsku: H.A. (1997) ušao je u Srbiju preko Bugarske zajedno sa još četiri lica. Nakon neuspelog pokušaja prelaska granice sa Mađarskom, nekoliko dana kasnije pokušao je prelazak granice sa Bosnom i Hercegovinom. Kako je opisao, granična policija BiH je uočila i privela grupu, i bila fizički nasilna prema njima, a pre pushbacka u Srbiju, kada ih preuzimaju srpski granični policajci. Nakon toga, navodi da provodi deset dana u pritvoru u Loznici, odakle je ponovo prebačen u PC Preševo, gde je boravio pre pokušaja prelaska u Mađarsku.

The post Situacija u kampovima na granicama – nedeljni presek 13–17.07.2026. first appeared on AzilSrbija.

The post Situacija u kampovima na granicama – nedeljni presek 13–17.07.2026. appeared first on AzilSrbija.

Ovakve priče upravo sa sobom nose sledeći fudbaleri:

• Alfonso Boajl Dejvis (igrač fudbalskog kluba Bajern Minhen i reprezentacije Kanade) – Rođen u izbegličkom kampu u Gani, u porodici liberijskih izbeglica koje su pobegle od građanskog rata u svojoj zemlji, Alfonso Dejvis iz ličnog iskustva zna šta znači biti izbeglica.
  Alfonso i njegova porodica preselili su se u Kanadu kada je imao pet godina. Uprkos teškom početku života, zahvaljujući posvećenosti i disciplini postao je profesionalni fudbaler sa samo 15 godina. Samo godinu dana kasnije debitovao je za reprezentaciju Kanade i postao njen najmlađi igrač u istoriji.
• Antonio Ridiger (igrač fudbalskog kluba Real Madrid i reprezentacije Nemačke) – Rođen u Berlinu, nakon što je njegova porodica pobegla od građanskog rata u Sijera Leoneu i pronašla utočište u Nemačkoj. Bežeći od sukoba, članovi njegove porodice pešačili su stotinama kilometara do Fritauna, a kako bi zaštitili decu od pobunjenika koji su ih prisilno regrutovali u oružane grupe, skrivali su ih u džakovima pirinča i ponekad se pretvarali da su mrtvi kako bi izbegli otmicu ili smrt. Ridiger je odrastao u berlinskoj četvrti Neukeln, u zajednici u kojoj su živeli brojni migranti i izbeglice. Kako često ističe, upravo ga je to iskustvo naučilo solidarnosti, upornosti i važnosti pružanja prilike ljudima koji su bili primorani da napuste svoje domove. Danas je jedan od najboljih nemačkih fudbalera i dvostruki osvajač Lige šampiona, a svoju popularnost i uticaj koristi da govori o iskustvu izbeglica i važnosti pružanja sigurnosti i prilike ljudima koji su bili primorani da napuste svoje domove.
• Ali Al-Hamadi (igrač fudbalskog kluba Ispvič Taun i reprezentacije Iraka) – Rođen u Maysanu, na jugoistoku Iraka. Al-Hamadi je imao samo godinu dana kada je na početku rata u Iraku 2003. godine sa majkom Asil napustio zemlju i preko Jordana stigao u Ujedinjeno Kraljevstvo. U Britaniji su se ponovo spojili sa njegovim ocem Ibrahimom, koji je ranije bio prinuđen da ode u izgnanstvo nakon što je bio zatvoren od strane režima Sadama Huseina. Njegov otac je učestvovao u mirnim protestima protiv diktature i zbog toga bio uhapšen. Nakon izlaska iz zatvora, Ibrahim je dobio izbeglički status u Ujedinjenom Kraljevstvu i počeo da živi u Liverpulu, gde mu se kasnije pridružila porodica. Al-Hamadi je odrastao u Toksitu, jednom od najsiromašnijih delova Liverpula, gde je fudbal postao njegov beg od teških životnih okolnosti. Fudbalsku karijeru gradio je kroz omladinske klubove Tranmere Rovers i Svonsi, a napredak u karijeri je postigao u AFC Wimbledon-u, gde je ostvario 27 golova. Dobre partije donele su mu prelazak u Ipsvič Taun, gde je postao prvi Iračanin koji je zaigrao u Premijer ligi engleskog muškog fudbala.
• Eduardo Kamavinga (igrač fudbalskog kluba Real Madrid i bivši igrač reprezentacije Francuske) – Rođen je u izbegličkom kampu u Angoli, u porodici koja je pobegla od rata u Demokratskoj Republici Kongo. Njegovi roditelji, Celestin i Sofija, napustili su zemlju zbog oružanog sukoba i pre njegovog rođenja našli se u kampu u Micongeu. Kada je imao dve godine, porodica se preselila u Francusku, gde su započeli novi život, najpre u Lilu, a zatim u Fužeru u Bretanji. Detinjstvo mu je obeleženo brojnim teškoćama. Kao i mnoge porodice migranata, njegovi roditelji su se borili da ponovo izgrade stabilan život, dok je Kamavinga odrastao u skromnim uslovima. Prve uspone u fudbalskoj karijeri napravio je u lokalnom klubu Drapeau-Fužer. Sa 16 godina debitovao je za Renu u Ligi 1, a ubrzo je postao jedan od najmlađih i najistaknutijih igrača francuskog prvenstva. Godine 2021. prešao je u Real Madrid, gde je nastavio brz uspon i osvojio brojne trofeje, uključujući špansko prvenstvo i Ligu šampiona. Paralelno je postao i reprezentativac Francuske, za koju je debitovao kao tinejdžer i sa kojom je igrao finale Svetskog prvenstva 2022. godine. Kamavinga je danas prepoznat kao jedan od najtalentovanijih veznih igrača svoje generacije, ali i kao primer sportiste čije je odrastanje u izbegličkoj porodici oblikovalo njegovu otpornost, disciplinu i pogled na život.
• Muhamed Ture (igrač fudbalskog kluba Norič Siti i reprezentacije Australije) – Sa porodicom je proveo 14 godina kao izbeglica u Gvineji nakon što su pobegli od rata u Liberiji. Rođen je u glavnom gradu Gvineje, Konakriju, gde je porodica godinama živela uz podršku UNHCR-a, pre nego što su dobili mogućnost preseljenja u Australiju i gde su započeli novi život. Muhamed je zajedno sa braćom Al Hasanom i Musom odrastao igrajući fudbal sa drugom decom iz izbegličkih porodica u Adelajdu, među kojima su bili i Nestori Irankunda i Aver Mabil.
• Nestori Irankunda (igrač fudbalskog kluba Votford i reprezentacije Australije) – Rođen je u Tanzaniji, u porodici izbeglica iz Burundija koje su pobegle od građanskih nemira. Odrastao je u Adelajdu. Njegov talenat za fudbal brzo je došao do izražaja, pa je 2021. godine potpisao stipendijski ugovor sa klubom Adelajd Junajted, čime je započeo svoj put ka profesionalnom fudbalu. Debitovao je za reprezentaciju Australije 2024. godine, a ubrzo je postao jedan od najmlađih strelaca u istoriji „Sokerusa“. Od tada njegova karijera beleži stalan uspon, a danas se smatra jednim od najtalentovanijih mladih fudbalera Australije.
• Aver Mabil (igrač fudbalskog kluba Kasteljon i reprezentacije Australije) – Rođen je u Keniji nakon što su njegovi roditelji pobegli od građanskog rata u Sudanu. Rano detinjstvo proveo je u izbegličkom kampu Kakuma, gde je i prvi put zavoleo fudbal. Kao i mnoga deca u kampu, igrao je loptom napravljenom od smotanih čarapa i plastičnih kesa. Nakon dolaska sa porodicom u Adelajd 2006. godine, nastavio je da trenira fudbal u lokalnim klubovima, pre nego što je potpisao ugovor sa Adelajd Junajted i postao jedan od najmlađih debitanta u istoriji kluba. Kasnije je nastupao za reprezentaciju Australije na Svetskom prvenstvu u Kataru, a na Svetskom prvenstvu 2026. godine ponovo je deo „Sokerusa“ kao napadač. Van terena, Mabil je posvećen radu u zajednici. Godine 2023. proglašen je za mladog Australijanca godine zbog svog humanitarnog angažmana.
• Bernard Kamungo (igrač fudbalskog kluba Dalas i reprezentacije Sjedinjenih Američkih Država) – Rođen je u izbegličkom kampu Njarugusu u Tanzaniji, gde su njegovi roditelji živeli nakon izbeglištva iz Demokratske Republike Kongo. U kampu je proveo detinjstvo, u uslovima bez osnovne infrastrukture, obeleženim neizvesnošću i ograničenim pristupom osnovnim životnim potrebama. Godine 2016, uz podršku Međunarodnog komiteta za spasavanje (International Rescue Committee), Kamungo i njegova porodica, roditelji i petoro braće i sestara, preselili su se u Sjedinjene Američke Države i nastanili u Abilenu u Teksasu. Nakon godina nesigurnosti, prvi put su dobili stabilan dom, pristup obrazovanju i dovoljno hrane. Dolazak u SAD označio je prekretnicu u njegovom životu. Iako u početku nije govorio engleski jezik i prilagođavao se novom okruženju, fudbal je ostao njegova konstanta i prostor u kojem se razvijao i pronalazio stabilnost. Prelomni trenutak u njegovoj karijeri dogodio se kada je dobio priliku da igra za North Texas SC, razvojni tim FC Dalasa.
• Ermedin Demirović (igrač fudbalskog kluba Štutgart i reprezentacije Bosne i Hercegovine) – Rođen je u Hamburgu u porodici poreklom iz Bosne i Hercegovine. Iako nije direktno doživeo rat, u intervjuima ističe da je Bosna i Hercegovina kroz porodična sećanja i posete ostavila snažan trag u njegovom identitetu. Tokom boravaka u Bosni i Hercegovini kao dete, prvi put je video posledice sukoba. Ratna prošlost porodice i iskustva iz Bosne i Hercegovine oblikovali su njegov odnos prema poreklu i odgovornosti koju oseća kada nosi dres reprezentacije. Fudbalsku karijeru je gradio u Nemačkoj, kroz Hamburger SV i RB Lajpciga, kao i u Španiji, Švajcarskoj i Nemačkoj. Nakon nastupa za mlađe selekcije Nemačke, od 2021. godine igra za reprezentaciju Bosne i Hercegovine.

Ove priče svedoče o tome kako je sigurno utočište stvorilo priliku za bezbedan život i uspešan razvoj, omogućivši deci izbeglicama da razvijaju svoje talente i promene tok života na bolje. Ujedno podsećaju na izazove sa kojima se suočavaju milioni dece primoranih da napuste svoje domove zbog rata i progona.

The post Izbegličke priče među fudbalerima koji nastupaju na Svetskom prvenstvu 2026. first appeared on AzilSrbija.

The post Izbegličke priče među fudbalerima koji nastupaju na Svetskom prvenstvu 2026. appeared first on AzilSrbija.

Beograd, 22. maj 2026. godine – Problemi sa kojima se tražioci azila, izbeglice i privremeno zaštićena lica iz Ukrajine suočavaju u Srbiji često počinju već na ulici: u susretu sa policijom, kada žele da zatraže zaštitu, prijave nezakonito ponašanje, potraže pomoć ili jednostavno dokažu svoj identitet i osnov boravka u zemlji.

Kartonske plastificirane lične karte, koje se i dalje izdaju ovim kategorijama lica, nisu dovoljno pouzdane ni praktične. Zbog svog izgleda i ograničenih tehničkih mogućnosti, one neretko izazivaju sumnju, nepoverenje ili dodatna pitanja, što može dovesti do neprijatnih situacija, otežane komunikacije i odlaganja u ostvarivanju prava.

U praksi, to znači da osoba koja traži zaštitu može biti zaustavljena, dovedena u pitanje ili čak sprečena da prijavi nasilje, diskriminaciju ili bilo koji incident samo zato što dokument kojim se identifikuje nije adekvatan.

Zato je vreme za nadogradnju. Vreme je za biometrijske lične karte, moderne, bezbedne i pouzdane dokumente koji omogućavaju jasno identifikovanje, bržu komunikaciju sa institucijama i punu zaštitu prava.

The post Neadekvatni identifikacioni dokumenti otežavaju zaštitu izbeglica: potrebne biometrijske lične karte first appeared on AzilSrbija.

The post Neadekvatni identifikacioni dokumenti otežavaju zaštitu izbeglica: potrebne biometrijske lične karte appeared first on AzilSrbija.

21. april 2026. godine – Novi zakon o bezbednosti u Italiji izazvao je oštre kritike advokata, sudija i opozicije. Tačnije, predlog italijanske premijerke Đorđe Meloni da plaća advokatima 615 evra ako ubede i pošalju imigrante kući. “Divlji zapad – nagrada za glavu“, samo je jedna od izjava koja se mogla ovih dana čuti u italijanskoj javnosti. Rasprava u donjem domu parlamenta zakazana je za ovu nedelju. Tim povodom, Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, gostovao je u Jutarnjem programu RTS.

Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, naglašava da italijanska vlada ima velike probleme sa sprovođenjem brzih povrataka u sudskoj proceduri. Pravo je do sada predstavljalo najčešću barijeru svim naporima Italije uključujući pokušaje premeštanja migranata u Albaniju i organizovanje brzih povrataka. On ističe da sudstvo igra značajnu ulogu u celom tom sistemu i da je upravo najveća brana brzopletosti sud.

Đurović ističe da je pitanje prava i pravde suštinsko pitanje. On ocenjuje da je predlog duboko kontroverzan jer uloga pravnog zastupnika je da zaštiti stranku od brzopletosti, bez obzira da li je u pitanju migrant ili neko drugi, od nepravde, kao i od mogućnosti da se povrede propisi, zakoni i prava ljudi.

„Ako nudite materijalnu korist onome kome profesionalna etika brani da pravi kompromise na štetu stranke, uloga advokata se u suštini obesmišljava. Oni dolaze u koliziju interesa i onoga što bi bila zakletva koju su položili, a to je da sprovode pravdu i štite interese stranke čiji su punomoćnici“, naglasio je Đurović.

Italija nije jedina koja traži nove mehanizme za suzbijanje ilegalne migracije. Velika Britanija je u prethodnom periodu preduzimala niz sličnih poteza, nudeći zemljama Zapadnog Balkana prihvat odbijenih tražilaca azila. Đurović, međutim, smatra da je rešenje brzina i kompetentnost administracije koja sprovodi postupke azila.

„Mi uporno, dugi niz godina u Evropi, zarad brzopletosti i brzog postupka ne gledamo suštinska institucionalna rešenja. A videli bismo da je u mnogim zemljama administracija koja sprovodi postupke azila vrlo spora i neorganizovana, i zahvaljujući tome što se ne sprovede utvrđivanje osnovanosti zahteva za azil, kasnije sledi sudska procedura i odugovlačenje. Iz prakse mogu reći da je veoma bitno da službenici koji uzimaju zahteve za azil i utvrđuju da li je neko izbeglica ili nije moraju da budu veoma kompetentni, kao i brzi i efikasni, i rekao bih da je to pravi ključ. Kada imate efikasnu proceduru, tada znate da li je neko izbeglica. Ako jeste, onda nema dileme da treba da ostane u zemlji koja prima, jer je to u skladu sa ustavom i zakonom. Međutim, ako nije, ako je irregularni migrant koji je tu iz ekonomskih ili nekih drugih razloga, onda dobija odbijenicu i onda i ostali delovi sistema znaju kako da se prema takvom licu odnose. Sada, najčešće u Evropi, ali rekao bih i na Balkanu, ljudi se nalaze u irregularnom položaju, što znači da je njihov status nejasan. Niti su izbeglice, niti su ekonomski migranti; stalno se krećemo između toga da ne zaslužuju da ostanu i toga da im treba pomoći. U suštini, zakon je vrlo jasno predvideo kome treba pomoći, a to je onome kome je ugrožen život od progona u zemlji porekla. To je uzak krug ljudi za koje bismo, kada bi bilo efikasne administracije, brzo znali i mogli da pomognemo”, objasnio je Đurović.

Na pitanje o ulasku i kršenju zakona prilikom ulaska migranata u zemlju, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila podeseća da ulazak nije problem i da ako ste izbeglica i uđete čak i bez važeće vize, ne možete biti proterani ukoliko se u postupku utvrdi da imate pravo na azil. Međutim, ako niste, tada ulazite u postupak deportacije, koji ima ograničeno vremensko trajanje. U tom slučaju se preduzima sve da se to lice udalji, ne nužno u zemlju porekla, već može i u susednu zemlju iz koje je ušlo. To su sporazumi o readmisiji, koje sve ove zemlje imaju, ali ih vrlo sporo i neefikasno koriste.
“Naravno, tu se provlači i pitanje solidarnosti i ne može se očekivati da, na primer, Italija, Španija ili Grčka preuzmu teret celokupne migracije, a da zemlje centralne ili severne EU ne preuzmu nikakav deo tog tereta. Sve ove mere idu paralelno, ali mislim da ne smemo, i uopšte u Evropi, da odstupimo od osnovnih zakona i principa kada je reč o ovoj oblasti prava i zaštiti izbeglih lica“, naglašava Đurović.

Kada je reč o široj migratornoj slici, Đurović za sada ne očekuje novi talas prema Balkanu, ali napominje da migracija kao pojava neće stati. Tendencija u Evropi i Americi jasno je usmerena ka pojačanoj borbi protiv migracije. Navodi da bi eventualna eskalacija u Iranu mogla doneti nove izazove. Đurović ističe da bi u slučaju ozbiljnijeg destabilizovanja iranske države posledice bile vidljive pre svega za EU, a u određenoj meri i za zemlje Balkana. Đurović je takođe naglasio da će novi Pakt o azilu i migraciji imati i neposredan uticaj na našu zemlju

“Novi Pakt o azilu i migraciji treba da počne da se primenjuje od juna ove godine. To je pakt EU, odnosno nova pravila za azil i migracije, koja će nas definitivno direktno pogađati, jer smo u neposrednom susedstvu EU. To znači da će postojati brze procedure odlučivanja o zahtevima za azil na samim granicama EU prema zemljama Zapadnog Balkana, što može dovesti do intenzivnijeg vraćanja ljudi u našu zemlju ili druge zemlje, ili do zadržavanja većeg broja ljudi kod nas ili duž granica sa EU. Naravno, ostaje da se vidi kako će se sve to realizovati u praksi. Balkan na neki način jeste predvorje EU i nas definitivno pogađa gotovo sve ono što EU preduzima u ovom pogledu”, zaključuje Đurović.

Celu emisiju možete pogledati na sledećem linku: https://www.youtube.com/watch?v=4i_e2kLHUU8

The post Italija, da se advokati plaćaju da ubede izbegle da se vrate kući? first appeared on AzilSrbija.

The post Italija, da se advokati plaćaju da ubede izbegle da se vrate kući? appeared first on AzilSrbija.

Beograd, 19. mart 2026. godine – U trenutku rastućih tenzija na Bliskom istoku, Agencija Evropske unije za azil upozorava da bi Iran mogao postati novo žarište migracione krize uz procene da bi i delimična destabilizacija zemlje od gotovo 90 miliona stanovnika mogla pokrenuti jedan od najvećih izbegličkih talasa u poslednjih nekoliko decenija. Ovim povodom, Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, gostovao je na televiziji Newsmax Balkans.

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović, ocenio je da je još rano za procene o novom velikom migrantskom talasu.

„Još je rano da zaista budemo sigurni šta će se dešavati. Od intenziteta i načina vođenja rata u mnogo čemu zavisi i takva procena. Podsetiću da su tek prošle dve nedelje od početka rata, da je to jako kratak period, međutim, već sada postoje naznake da taj konflikt može dalje da eskalira dalje i da se tek na dužem planu odrazi na pokrete ljudi“, rekao je Đurović.

Prema njegovim rečima, u prve dve nedelje sukoba došlo je do naglog rasta broja interno raseljenih u Iranu.

„Prema podacima UNHCR-a, oko tri miliona ljudi je već interno raseljeno, što je veliki skok u odnosu na inicijalno nekoliko stotina hiljada koji su se raseli prve nedelje. Tako da je to jedan loš pokazatelj. Ljudi iz Teherana i većih gradova napuštaju gradove, pokušavaju da se smeste kod rodbine u nekim selima, izolovanim delovima, manje naseljenim područjima zemlje, posebno prema severu“, naveo je Đurović.

On ističe da je protok informacija iz Irana ograničen, ali da dostupni podaci ipak omogućavaju određene procene.

„Nedostatak informacija je veliki problem, ali vi ipak možete da uđete u određenu procenu na osnovu onoga što dolazi, neke informacije uspevaju da probiju blokade, da stignu do medija i društvenih mreža na različite načine. Isto tako, i diplomatsko-konzularne službe još uvek nekako funkcionišu, pa i one prikupljaju i dalje dostavljaju informacije“, rekao je on.

Đurović upozorava i na mogućnost zloupotrebe migracija u ratne svrhe.

„To je već razređen scenarij, nažalost, u ratu još u Ukrajini, ali isto tako i ranije,  gde se neko stanovništvo gura ili se dozvoljava i postiče da napusti određenu teritoriju,  ne bi li izvršilo indirektan pritisak na susedne regione ili na suprotnu stranu“, rekao je Đurović.

Govoreći o potencijalnom razvoju situacije, on naglašava da Iranci za sada nisu skloni masovnom napuštanju zemlje.

„Kada govorimo o trenutnim statistikama ne možemo govoriti o izbeglištvu još uvek. Nemamo nikakve značajne promene u dnevnim prelascima granica u odnosu na period pre rata. U mnogo čemu Iran treba posmatrati kao specifičnu celinu, koja ima sopstvene posebnosti u odnosu na druge regione i krize koje su se dešavale, poput Sirije, Libije i drugih, pa ne treba odmah izvlačiti paralele sa drugim regionima i sukobima. „Definitivno, Iranci nisu skloni tome da lako napuste svoju zemlju i mesta gde žive, ljudi ne žele da ostave sve što su gradili ceo svoj život, ne žele da postanu izbeglice“, objasnio je.

Prema njegovim rečima, ključni okidač za veliki migrantski talas bio bi kolaps institucija, infrastrukture i odsustvo osnovnih uslova za život.

„Ukoliko bi prestala da funkcioniše država na nivou njenih institucija, ukoliko ne bi mogao da funkcioniše dnevni život u Iranu i ukoliko bi bila pogođena i uništena civilna infrastruktura, Iran bi se našao u veoma teškoj situaciji. Iran je zemlja koja nije bogata hranom, teško održava svoje resurse za osnovno funkcionisanje za tako veliki broj ljudi. Ukoliko bi lanci snabdevanja bili prekinuti, sve bi to dovelo do toga da ljudi budu prinuđeni da krenu u pokret. Ako bi došlo do potpunog kolapsa sistema, što znači da ne bi bilo ni policije, ni vojske, ni administrativnog aparata, to bi izazvalo velike potrese i gotovo sigurno dovelo do izbegličke krize. U takvom scenariju vrlo je verovatno, a sada ulazimo u oblast geopolitike, da bi se susedne zemlje uključile kako bi stabilizovale taj region, što bi zaista predstavljalo ozbiljan izazov za region i šire“, navodi Đurović.

Kada je reč o Evropi, on smatra da je situacija drugačija nego 2015. godine.

„Od 2015. do danas EU preduzima mnogo napora i koristi finansijske, političke i druge instrumente kako bi takav scenario bio izbegnut. Više je nego jasno da, u slučaju da dođe do priliva ovakve krize iz Irana u Tursku, a zatim iz Turske prema Evropi, Evropa preduzima sve mere da takav talas zaustavi, vrlo verovatno i sa korišćenjem fizičkih barijera i sile. Turska je u ovom trenutku partner Evrope, zemlja u kojoj su oči uprte i koja predstavlja prvu stanicu u slučaju eskalacije izbegličkog talasa. U tom smislu, Turska se već priprema, a EU i Europa je podržavaju u izgradnji kapaciteta kako bi, ukoliko migracija nastupi, bila usporena na turskoj teritoriji. Međutim, nikada nije sigurno kako će Turska, koja je ozbiljna zemlja, reagovati ako bude prezasićena velikim brojem ljudi. Pitanje je da li će postupiti slično kao 2015. godine, kada je vršila pritisak na Evropu i dobila političke i finansijske ustupke. Tu uvek postoji klackalica, dva tasa na vagi, i teško je predvideti šta će se zaista desiti. Evropa, međutim, preduzima sve da ojača Tursku i finansijski podrži njen prihvat migranata. Turska je takođe izgradila betonsku ogradu prema Iranu u dužini od više od 300 km. Turska ima instrumente da, korišćenjem sile, pokuša da zaustavi priliv ljudi“, rekao je Đurović.

Govoreći o uticaju na Srbiju i na region, Đurović navodi da Balkan može ponovo postati tranzitna ruta tek posle posustajanja prihvata izbeglih i zaustavljanja migracije u Turskoj i na egejskom prostoru, ali ne nužno da će migracija u talasima preplaviti Balkan.

„Kod nas nema bojazni da bi to trenutno moglo da se odrazi, ali u situaciji kada bi veliki broj ljudi iz Turske pokušao da stigne do Evropske unije, odnosno do Grčke i Bugarske, balkanska ruta bi bila aktivna. Ne moramo da očekujemo scenarij masovnog egzodusa. Dovoljno je da, putem krijumčarskih mreža, ljudi polako odlaze iz Turske i potom kontinuirano, godinama, prolaze i ovim prostorima. Dakle, čak i ako dođe do neželjenog scenarija, malo je verovatno za očekivati da će migracija u talasima preplaviti Balkan, ali je više nego sigurno da će Balkan imati funkciju koridora ka zapadnoj Evropi“, zaključio je Đurović.

Celu emisiju možete pogledati na sledećem linku: https://www.youtube.com/watch?v=Qj8nK63N9Xg

The post Koliko je realna nova migrantska kriza iz Irana? first appeared on AzilSrbija.

The post Koliko je realna nova migrantska kriza iz Irana? appeared first on AzilSrbija.

Na severu Srbije, posebno u oblasti Horgoš, krijumčarenje migranata i izbeglih ka Mađarskoj odvija se svake noći. Manje grupe od 5–15 ljudi skrivene su u zelenim pojasevima i šumskim zonama u blizini zaštitne ograde, čekajući signal za prelazak.

Nakon zatvaranja prihvatnih kampova na severu Srbije, krijumčarske mreže su se reorganizovale.
Dugogodišnje krijumčarske grupe, među njima i mreže poreklom iz Avganistana, razvile su stalnu saradnju sa lokalnim kriminalnim grupama i pojedinim meštanima.

Ta saradnja uključuje:

• organizaciju prevoza migranata ka severnoj granici
• privremeni smeštaj u napuštenim kućama i objektima
• skrivanje u šumskim područjima oko Subotica i Horgoša
• logistiku za noćne pokušaje prelaska u Mađarsku

Nakon hapšenja nekoliko krijumčara poreklom iz Avganistana u Subotici u januaru, policija je saopštila da je razotkrila i mrežu lokalnih pomagača iz Subotice i Belgrade. Sumnja se da su organizovali prevoz i dovođenje grupa migranata ka severnoj granici.

Istovremeno se nastavljaju pushbackovi/ nezakonita vraćanja iz Mađarske u Srbiju. Mađarske patrole često otkrivaju grupe pomoću termo-kamera nakon prelaska granice. Svedočenja ukazuju da nakon zadržavanja i pretresa migranti bivaju primorani da legnu licem prema zemlji, a potom se obaveštava srpska granična policija da će grupa biti vraćena kroz kapiju na zaštitnoj ogradi. Prema zvaničnim podacima mađarske policije, samo u utorak 24.02.2026. 12 osoba poreklom iz Turske, Maroka i Azerbejdžana vraćeno je u Srbiju, dok su 33 osobe sprečene u pokušaju prelaska granice.

Patrole granične policije i službenika nemačkog i italijanskog Frontex-a redovno obilaze severnu granicu Srbije, sprovode privođenja i pokušavaju da spreče ilegalne prelaske.

The post Situacija na severnoj granici Srbije – 05.03.2026. first appeared on AzilSrbija.

The post Situacija na severnoj granici Srbije – 05.03.2026. appeared first on AzilSrbija.

Beograd, 11. mart 2026. godine – Navršava se 4 godine od početka rata u Ukrajini, kada je veliki broj izbeglica zapljusnuo Evropu (preko 8 miliona izbeglih), a kada su mnogi prolazili i kroz našu zemlju i kroz zemlje Balkana. U ovom mesecu se navršava i 4 godine od dodeljivanja privremene zaštite izbeglima iz Ukrajine, a koji su ostali u Srbiji. Od tada se svake godine donosi nova odluka o produžavanju privremene zaštite za Ukrajince u Srbiji, a sve to vreme same izbeglice su od privremenog života počeli da grade trajniji novi život u našoj zemlji.

Trenutno u Srbiji više od 1253 lica iz Ukrajine ima i zvanično privremenu zaštitu u Srbiji, a prema procenama Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila više od 744341 lica poreklom iz Ukrajine je od početka rata do januara 2026. godine ušlo u Srbiju, a iz Srbije u istom period izašlo 717227 lica poreklom iz Ukrajine, dok je u Srbiji duže boravilo do 27 000 Ukrajinaca u ovom periodu.

Njihov svakodnevni život u Srbiji nosi mnoge teškoće,  kako u ostvarivanju zdravstvene zaštite, pristupa obrazovanju, tako i po pitanju zadovoljavanja osnovnih životnih potreba, socijalizacije i integracije u društvo.

Ukrajinske izbeglice imaju problema u samom pristupu privremenoj zaštiti/informisanost, procedura traženja zaštite, pristup policijskim stanicama, isprave – papirne lične karte sa kojima imaju teškoće da dokažu identitet i izbegnu diskriminaciju (npr. otvaranje računa u banci, ostvarivanje prava na gradski prevoz, ostvarivanje prava na gradske i lokalne javne usluge i ostalo).

Položaj izbeglica iz Ukrajine je krajnje neizvestan u Srbiji, svake godine se produžava privremena zaštita ali to stvara veliki psihološki pritisak, strahovi da li će moći da ostanu u Srbiji ili će morati da je napuste, šta će se desiti, nestalnost i neizvestnost, da li će moći da nastave da rade, da li će moći da se leče, da li će deca moći u školu.

Pristup zdravstvenoj zaštiti nosi izazove u pogledu nesmetanog pristupa domovima zdravlja, problema nabavke lekova, pristupa sekundarnoj zdravstvenoj zaštiti, tercijalnoj zdravstvenoj zaštiti (bolničkom lečenju). Pristup obrazovanju i uključivanje u srpski obrazovni sistem nosi sa sobom izazove, a značajan broj dece pohađa školu online koja se odvija od strane ukrajinskih vlasti, na taj način deca ostaju izlovana od vršnjaka u sredinama u kojima žive, oni zbog toga i teže napreduju u učenju jezika, socijalizaciji i integraciji.

Kada je reč o pristupu tržištu rada i pronalaženju zaposlenja Ukrajincima je potrebno rešenje o privremenoj zaštitit, a mnogo rade na crno, slabije su plaćeni od domaćih radnika i u riziku su od radne eksploatacije.

Posebno ranjive kategorije izbeglih iz Ukrajine su samohrane majke, deca, stari i bolesni, dok su  porodice razbijene što se odražava na porodičnu dinamiku ali i na decu u procesu odrastanja.

Bitno je naglasiti da koordinisana podrška sistema izostaje, te da su ljudi prinuđeni da se sami ili uz pomoć stručnih organizacija civilnog društva snalaze i ostvaruju svoja prava.

Takođe podrška u integraciji izostaje, pa Ukrajnici nemaju pomoć u učenju srpskog jezika, nemaju programe podrške u upoznavanju kulture i običaja u lokalnim zajednicama, nemaju programe obuke u poznavanju srpskih propisa, nemaju podrška u pronalaženju smeštaja, zaposlenja, sve je to na leđima lokalnih organizacija civilnog društva.

Iz  svega navedenog čini se da je iznalaženje sistemskog rešenja vezano za sam pravni položaj i boravak izbeglica iz Ukrajine u Srbiji prioritet. Sa tim u vezi stoje i preporuke EU Komisije i EU Saveta zemljama članicama EU, da omoguće trajni boravak izbeglicama iz Ukrajine koji borave na njihovoj teritoriji van instituta privremene zaštite, jer njihov boravak i potrebe nisu više privremene nego trajne.

Sa prelaskom sa privremene zaštite na trajni vid boravka i zaštite u Srbiji, Ukrajincima bi se stvorili uslovi da ostvare garantovana prava i budu adekvatno prihvaćeni i uključeni u srpsko društvo. U tom smislu Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila predlaže da ukrajinskim izbeglicama dodeli azil ili stalno nastanjenje, što je moguće bez zakonskih promena i birokratskog odlaganja, te rešiti položaj izbeglica iz Ukrajine na efikasan i brz način i omogućiti njihovu uspešnu i brzu integraciju i naturalizaciju u naše društvo.

The post Dodeliti izbeglicama iz Ukrajine trajni boravak i zaštitu u Srbiji first appeared on AzilSrbija.

The post Dodeliti izbeglicama iz Ukrajine trajni boravak i zaštitu u Srbiji appeared first on AzilSrbija.

Beograd, 05. mart 2026. godine – Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović, gostovao je na Euronews Srbija, gde je ocenio da se da se u kratkom roku ne očekuje ponavljanje scenarija masovne migracije kakav je viđen 2015. godine, uprkos intenziviranju sukoba u Iranu i Libanu.

„Za sada ne postoje indikacije da će masovni migracioni talas pogoditi Balkan ili Evropu. Trenutno imamo samo unutrašnja pomeranja u Libanu i Iranu – u Teheranu je više od 100.000 ljudi napustilo grad, a u Libanu oko 80.000 ljudi iz južnih regiona. Iran je zatvorio granice i ne pušta svoje građane da napuste zemlju, tako da je migracija uglavnom unutar same zemlje“, rekao je Đurović.

On je objasnio da postoje faktori koji bi mogli promeniti ovu situaciju, poput intenziteta vojnih dejstava, gađanja infrastrukture ili nuklearnih postrojenja, kao i stavova susednih zemalja prema izbeglicama.

U poređenju sa 2015. godinom, Đurović ističe da je Evropska unija sada bolje pripremljena.

„Evropa je spremna da ne dozvoli scenario iz 2015. godine. Intenzivno se radi na kontrolama granica, a Turska i zemlje u susedstvu imaju kapacitete da preuzmu prvi teret eventualne migracije. Ako do izbeglištva dođe, verovatno će to biti u tim zemljama, ne kod nas“, rekao je Đurović.

Poseban problem predstavlja avganistanska zajednica u Iranu, koja broji oko četiri miliona ljudi.

„Iran je u poslednjih šest meseci vratio više od milion Avganistanaca u njihovu zemlju. Takođe, sukobi u kurdskim regionima Irana mogu izazvati dodatna unutrašnja pomeranja, ali pitanje je da li bi ti ljudi došli do Evrope“, naglasio je Đurović.

Kada je reč o Srbiji, situacija je stabilna. U prihvatnim centrima trenutno boravi oko 100-200 ljudi, dok se veći broj kreće van sistema uz pomoć krijumčara.

U januaru je kroz Srbiju prošlo oko hiljadu ljudi, što je znatno manje u odnosu na prošlu godinu kada je taj broj bio oko 35.000, rekao je Đurović.

On je upozorio da bi eskalacija sukoba na Bliskom Istoku mogla stvoriti dugotrajan migracioni talas.

„Ako dođe do veće destabilizacije regiona, ovo područje može postati novi izvor izbegličke krize koja bi mogla trajati čitavu deceniju. Za sada nemamo razloga za paniku, ali situaciju treba pažljivo pratiti“, istakao je Đurović.

Celu emisiju možete pogledati na sledećem linku: https://www.euronews.rs/svet/fokus/213343/durovic-ne-ocekuje-se-migracioni-talas-sa-bliskog-istoka/vest

The post Da li se očekuje migracioni talas iz Irana? first appeared on AzilSrbija.

The post Da li se očekuje migracioni talas iz Irana? appeared first on AzilSrbija.