Alchemist Faktor doo
Finansijska podrška za vaš biznis
Fri, 21 Apr 2023 08:17:36 +0000
sr-RS
hourly
1
wp-content/uploads/2016/12/cropped-ikonica512-32x32.png
Alchemist Faktor doo
32
32
Registracija menice
kako-se-registruje-menica/
Thu, 13 Jan 2022 08:36:06 +0000
?p=1096
Menica je hartija od vrednosti koja služu kao kreditno sredstvo, sredstvo plaćanja i obezbeđenja. Pravna lica i preduzetnici često imaju potrebu da u nekom poslu dostave registrovanu menicu. Da bi menica mogla da se eskontuje potrebno je da bude registrovana. Registracija menice je jednostavan proces, ali ima nekoliko detalja na koje treba obratiti pažnju. Ovde […]
Чланак Registracija menice се појављује прво на Alchemist Faktor doo.
]]>
Menica je hartija od vrednosti koja služu kao kreditno sredstvo, sredstvo plaćanja i obezbeđenja. Pravna lica i preduzetnici često imaju potrebu da u nekom poslu dostave registrovanu menicu. Da bi menica mogla da se eskontuje potrebno je da bude registrovana. Registracija menice je jednostavan proces, ali ima nekoliko detalja na koje treba obratiti pažnju. Ovde možete pročitati sve o tome kako se menica registruje.
Kako se registruje menica?
Registracija menice je administrativni proces koji se obavlja kod poslovne banke kod koje imate otvoren tekući račun. Ukoliko imate otvoren tekući račun kod više banaka možete registrovati menicu u bilo kojoj od tih banaka.
Narodna banka Srbije je detaljno propisala odlukom način vođenja registra menica i ovlašćenja.
Kupite menicu
Prvo je potrebno da kupite menični blanket odnosno menicu. Menicu možete kupiti u poslovnoj banci ili u knjižari. cena jedne menice u banci je trenutno 50 dinara. U knjižarama cena može da varira i do 100 dinara za jednu menicu.
Potpišite menicu
Potrebno je da menicu potpišete u donjem desnom uglu, na drugoj liniji odozdo ispod oznake TRASANT. Potpišite se onako kako ste se potpisali na kartonu deponovanih potpisa. Ukoliko koristite pečat pored potpisa stavite i pečat. Iz nekog razloga potrebno je strogo voditi računa da ni potpis ni pečat ne pređu beli venac, okvir menice.
Podnesite zahtev
Pravilnikom je predviđeno da se registracija menice vrši na posebnom obrascu koji je predviđen pravilnikom. Obrazac za registraciju menice daće vam u vašoj poslovnoj banci. Ovde možete pogledati kako izgleda obrazac jedne poslovne banke.
Banka će vam naplatiti naknadu za registraciju menice u skladu sa tarifom.
Registracija blanko menice
Najčešće se u praksi javlja potreba za registracijom blanko menice. Kada popunjavate zahtev za registraciju blanko menice potrebno je da popunite kolone: redni broj, serisjki broj menice, osnov izdavanja i iznos iz osnova.
Proverite da li je vaša menica registrovana
Kada predate zahtev službenik banke će vam dati jedan primerak zahteva koji će overiti pečatom i potpisom i na kome će označiti vreme kada ste podneli zahtev. Da bi menica bila vidljiva kao registrovana u sistemu Narodne banke Srbije potrebno je da prođe neko vreme, a u zavisnosti od banke do banke vašu menicu možete videti u registru u toku dana kad ste podneli zahtev ili najkasnije sutradan.
Servisu za pretragu menica i ovlašćenja Narodne banke Srbije pristupate na sledećem linku.
Želim da vidim spisak svih registrovanih menica za jedno preduzeće
Da biste videli spisak svih registrovanih menica za jedno preduzeće potrebno je da u okviru servisa za pretragu Narodne banke Srbije unesete podatke u polje matični broj ili poreski broj preduzeća koje je registrovalo menicu, da unesete prikazani kod na slici i da kliknete na dugme pretraži.
Želim da vidim da li je određena menica registrovana
Da biste proverili da li je određena menica registrovana potrebno je da u okviru servisa za pretragu Narodne banke Srbije unesete podatke u polje matični broj ili poreski broj preduzeća koje je registrovalo menicu, unesete serijski broj menice, unesete prikazani kod na slici i da kliknete na dugme pretraži.
Serijski broj menice je ispisan latiničnim pismom, a sve ostalo na menici je ispisano ćiriličnim pismom.
Brisanje menice iz registra
Zahtev za brisanje menice iz registra se podnosi na istom obrascu kao i za registraciju menice. Uz zahtev je potrebno da priložite i menice.
Ukoliko ste menicu izgubili potrebno je da kod nadležnog suda u vanparničnom postupku pokrenete proces amortizacije menice.
Чланак Registracija menice се појављује прво на Alchemist Faktor doo.
]]>
Šta je nematerijalna imovina, zašto je važna u poslovanju i kako je možemo meriti
sta-je-nematerijalna-imovina-zasto-je-vazna-u-poslovanju-i-kako-je-mozemo-meriti/
Thu, 29 Apr 2021 10:38:23 +0000
?p=1140
Koliko se poslovanje preduzeća promenilo najbolje se vidi na osnovu značaja nematerijalne imovine danas u odnosu na nekadašnji njen status u ukupnoj imovini organizacije. Pre četrdeset godina činila je jedva petinu, a danas čini 90 odsto imovine privrednog društva. Samo u SAD vrednost nematerijalne imovine kompanija je veća od 21 triliona dolara, prema indeksu S&P […]
Чланак Šta je nematerijalna imovina, zašto je važna u poslovanju i kako je možemo meriti се појављује прво на Alchemist Faktor doo.
]]>
Koliko se poslovanje preduzeća promenilo najbolje se vidi na osnovu značaja nematerijalne imovine danas u odnosu na nekadašnji njen status u ukupnoj imovini organizacije. Pre četrdeset godina činila je jedva petinu, a danas čini 90 odsto imovine privrednog društva. Samo u SAD vrednost nematerijalne imovine kompanija je veća od 21 triliona dolara, prema indeksu S&P 500. Godine 1975. ona je vredela samo 122 milijarde dolara. Još od pre 20 godina, nematerijalna imovina je postala većinski deo imovine jednog prosečnog preduzeća u SAD, ali i u svetu.
Šta je nematerijalna imovina
Nematerijalna imovina je imovina bez materijalne supstance, ali imovina koja ima vrednost zasnovanu na nekom pravu ili predatom ovlašćenju vlasniku te imovine. Takođe može imati i vrednost koja se izražava u percepciji koju tržište može imati o proizvodima ili robnoj marki privrednog društva.
U materijalnu imovinu ubrajamo nepokretnosti (zemljište, zgrade), opremu (mašine, alate), gotovinu i hartije od vrednosti. Nematerijalna imovina je značajno raznovrsnija i najčešće je u vidu patenata, žigova, autorskog prava ili drugog prava intelektualne svojine, računarskog softvera… Može takođe biti u formi gudvila (goodwill) ili vrednosti brenda, ako govorimo o stvarima percepcije. Nematerijalna imovina može biti i sadržana u podacima o kupcima, takozvanoj listi direktne pošte. Uzima se da je tu korist što se kupcima možemo direktno obraćati nudeći robu i usluge, ne preko tržišnih i širih poslovnih komunikacija.
Danas je, dakle, puno važnije da privredno društvo, za svoje zdravo i uspešno poslovanje, raspolaže nematerijalnom nego materijalnom imovinom. Puno je važnije da jedna organizacija ima patente, dobar softver, prava koja može da eksploatiše, nego da ima nepokretnosti. Jer se danas poslovanje obavlja preko znanja, ideja, doživljaja, spektakla, događaja, ne kroz prostu razmenu dobara.
Kompanije mogu imati samo nematerijalnu imovinu, bez ijedne materijalne stvari i mogu vredeti milijarde i biti veoma uspešne. Štaviše, ima puno domaćih kompanija koje imaju ogromne nepokretnosti a nemaju obrtni kapital za redovno poslovanje, pa su i pored velikog kapitala, prinuđene da se zadužuju za tekuću likvidnost.
Nematerijalna imovina došla je sa tehnološkim promenama
Zašto je došlo do porasta značaja nematerijalne imovine? Prvi razlog je zasigurno tehnološke prirode. Od devedesetih godina prošlog veka počela je nova industrijska revolucija zasnovana na uticaju informacionih tehnologija, a potom i interneta kao medija. Drugi glavni razlog je što je značajnim povećanjem interesovanja javnosti za poslovanje organizacija, porastao i njihov uticaj na firme i njihove poslovne i marketinške strategije.
Iz perspektive kupaca postavlja se vrednost jednog brenda bilo da je proizvod ili usluga. Uticaj tržišta na ovu vrstu nematerijalnih vrednosti je uvek rastući, mnogo veći nego kod pitanja vrednosti nepokretnosti. Nekretnine su rigidno postavljena vrednost, dok vrednost jednog brenda može eksponencijalno rasti i prelaziti lako sve granice. Danas imamo ogroman broj kompanija koje grade svoj tržišni nastup, pa i berzanski položaj, na skaliranju vrednosti svojih brendova.
Nematerijalna ulaganja su takođe deo nematerijalne imovine
Međunarodni računovodstveni standard 38 je glavni okvir za procenu vrednosti ulaganja jednog preduzeća u nematerijalnu imovinu . Na taj način MRS 38 propisuje da se nematerijalnom imovinom mogu smatrati softver, žigovi, patenti, licence, ali tu možemo uvrstiti izdatke oglašavanja, obuke, započinjanja poslovanja, proširivanje baze znanja menadžmenta. U nematerijalnu imovinu mogu ulaziti i fizički objekti, npr prototip neke mašine ili vozila, ali fizičko svojstvo te imovine je nebitno, bitna je ideja odnosno funkcionalno rešenje koje je osmišljeno u tom prototipu. Kao i buduće koristi koje prototip donosi, ako se krene u serijsku proizvodnju tog modela.
U nematerijalnu imovinu možemo uvrstiti, sem pomenute liste kupaca, i dozvole, uvozne kvote, franšize, lojalnost kupaca i slična ovlašćenja i prava.
Pomenuti računovodstveni standard nalaže da se nematerijalna imovina može priznati kao računovodstvena vrednost samo ako je izvesno da će doneti buduće ekonomske koristi i ako se njena nabavna vrednost može pouzdano odmeriti. Ako se nematerijalna vrednost kreira kroz aktivnosti istraživanja i razvoja u samoj organizaciji, onda se može priznati kao vrednost tek kad počne da donosi korist, do tada se mora knjižiti kao trošak.
Kako proceniti vrednost nematerijalne imovine
Nematerijalna ulaganja odnosno nematerijalna imovina može se procenjivati na tri osnovna načina. To može biti na osnovu procene prinosa, na osnovu troškova i na osnovu tržišne procene. Najčešći i najmerodavniji je prinosni pristup.
Prinosni pristup u proceni nematerijalne imovine razmatra više mogućnosti donošenja novih vrednosti na osnovu osnovne nematerijalne imovine. Jedan od najčešćih alata u ovom slučaju je onaj nazvan Procena brenda. To je međunarodni standard (IS10668) koji ima sledeće metode:
Metod premije na cenu,Metod premije na obim,Metod podele prihoda,Metod tantijema,Metod viška zarade u više periodaMetod inkrementalnog toka gotovine.
Jedan drugi sličan standard je IVS 210, a njegove metode procene su:
Metod premije dobiti,Metod distributera,Grinfild metod,Metod viška zarade,Metod tantijema ili prihoda od intelektualne svojine.
Чланак Šta je nematerijalna imovina, zašto je važna u poslovanju i kako je možemo meriti се појављује прво на Alchemist Faktor doo.
]]>
Trgovina kriptovalutama – kako početi: koje valute su u usponu i gde ih kupiti
trgovina-kriptovalutama-kako-poceti-koje-valute-su-u-usponu-i-gde-ih-kupiti/
Mon, 26 Apr 2021 10:40:43 +0000
?p=1137
Tržište kriptovaluta tek se razvija u Srbiji a tome pomaže i nedavno donet Zakon o digitalnoj imovini koji treba da stupi na snagu za dva meseca. Da biste počeli da razmišljate o prikupljanju ove vrste imovine, važno je da steknete širu sliku o načinu na koji se ta imovina kupuje i prodaje. Ali, najpre da […]
Чланак Trgovina kriptovalutama – kako početi: koje valute su u usponu i gde ih kupiti се појављује прво на Alchemist Faktor doo.
]]>
Tržište kriptovaluta tek se razvija u Srbiji a tome pomaže i nedavno donet Zakon o digitalnoj imovini koji treba da stupi na snagu za dva meseca. Da biste počeli da razmišljate o prikupljanju ove vrste imovine, važno je da steknete širu sliku o načinu na koji se ta imovina kupuje i prodaje.
Ali, najpre da razumete kako tržište kriptovaluta, kao najčešće digitalne imovine, zapravo funkcioniše u svojim ekstremima.
Ekstremne pojave na tržištu kriptovaluta su redovne
Prema pokazateljima jedne od najpopularnijih aplikacija za tržište kriptovaluta, indonežanskog Bibita, prošle nedelje kriptotržište je zabeležilo oštar pad. Uzrok je bio prenaduvan dotok iz hedž fondova sa likvidacijama od gotovo 10 milijardi dolara. Posledica je pad vrednosti kriptovaluta, gubitak novca i likvidacija više od million računa kojima su uglavnom pojedinci trgovali na tržištu kriptovaluta.
Kada pominjemo likvidacije na tržištu hedž fondova, one su slične bankarskim likvidacijama u smislu zatvaranja pozicija, ali ima značajnih razlika. „Likvidacije“ ovog tipa se javljaju kada trgovci pozajmljuju višak kapitala od brokerskih kuća / berzi, tj fjučerse za trgovanje, da bi položili veće opklade na imovinu kojom trguju. Oni za to plaćaju fiksnu naknadu, dok berze zatvaraju ove pozicije po unapred određenoj ceni – kada je kolateral trgovca jednak gubitku na toj poziciji. Tada se kaže da je takva trgovina likvidirana.
I ovo tržište vrednosti osetljivo je na bombastične izjave, kao i svaka druga berza
Šta se desilo? Trgovci su verovatno pozajmljivali više od onog što bi im finansijski konsultant savetovao i time doprineli da se tržište pregreje i stvori balon transakcija. Krahu je prethodila euforija, kada su neki američki bankarski savetnici izašli dan-dva ranije sa javnim prognozama da će Bitcoin kao kriptovaluta, premašiti vrednost zlata. Kada čujete ovako nešto, naravno da poželite da pohrlite u novu zlatnu groznicu.
Nije samo Bitcoin pao za skoro deset posto, neke od kriptovaluta su pretrpele udar od više od 25 odsto. Od pomenutih 10 milijardi, Bitcoin je povukao 5,6, a a Ethereum 1,1 milijardu, ostale manje kriptovalute su zauzele ostatak dubioze. Zbog pohlepe manjeg dela, kažnjeni su svi ulagači koji su na redovnoj bazi ulagali i trgovali kriptovalutama.
Ovakva dešavanja, iako drastična, potpuno su redovna u trgovini kriptovalutama. Neki analitičari tvrde da se gotovo po pravilu dešavaju barem jednom mesečno i to skoro uvek fjučersima kao polugom.
Da li će ovo da pokoleba trgovce i sve one koji bi da ulažu u kriptovalute? Ni najmanje. Reč je o uobičajenom fenomenu koji prati prirodu tržišta trgovine nečim tako neopipljivim kada su kriptovalute.
Najčešće kriptovalute i njihova prosečna vrednost u 2021
Ako želite da razmotrite početak trgovine kriptovalutama, dajemo vam listu onih koje su u 2021. godini doživele najveći pojedinačni rast. Važno je znati da se svaka od ovih valuta razlikuje, tj da nije reč tek o pukoj kupovini digitalnog novca, kao kada kupujete evre, franke, jene ili dolare. Svaka kriptovaluta ima svoj posebnu logiku, najčešću svrhu upotrebe, prirodu svoje namene i matematički kod na kome se generiše odnosno rudari. Rudarenje ovih valuta je slično rudarenju zlata, otuda analogija pre sa zlatom nego sa valutama centralnih banaka.
Sledeće valute su u ovoj godini imale najveći rast. Kao što ćete videti, Bitcoin je na poslednjem mestu, iako je pojedinačno najvrednija valuta i najčešće kupovana, pa je kod nje i promena od nekoliko procenata ravna milijardama evra na globalnom tržištu.
Prvi na listi je Binance, koji je za tri meseca ove godine u proseku porastao 777 odsto. Ostalih u top deset su:
Dogecoin: + 700%Cardano: + 616,7%Polkadot: + 380,63%Stellar: + 307,69%ChainLink: + 192,5%Ethereum: + 168,36%Tezos: + 166,5%Vechain: + 150%Bitcoin: + 95,21%
Dogecoin, koji i dalje vredi manje od jednog dolara, drži čak 34 milijarde dolara vredno tržište. Vrednost mu je naglo skočila nakon samog jednog tvita Ilona Maska koji je najavio da će uložiti u ovu kriptovalutu.
Od ovih svih valuta, jedino Stellar nije dostupan. Ova blokčejn mreža nastala je samo kao link između velikih finansijskih institucija koje trguju u milionima dolara, uključujući i vremenska razgraničenja.
Ethereum je, verovatno posle Bitcoina, najatraktivniji za ulaganje i sada mu je cena 241.481 dinara.
Gde kupiti kriptovalute?
Danas je veoma jednostavno kupiti kriptovalute. Kupoprodaja se može obaviti preko platformi za kupovinu odnosno popularno nazvanih kripto menjačnica i kripto berzi. Najpoznatije i ujedno najsigurnije za ovu vrstu transakcija su Coinbase i Coinbase Pro. Najmanju proviziju uzimaju za Binance.
Tu je još i Cash App, koji omogućava direktno ulaganje na berzu, osim deponovanja u digitalni novčanik. Jer da biste kupili digitalnu imovinu morate imati otvoren digitalni novčanik, to je posebna baza podataka koja pohranjuje vaše podatke o kupovini i vrednosti valute koju ste kupili. Veoma visoko dobro kotiran je i bisq, iako sporiji od ostalih.
Kod izbora digitalne menjačnice veoma je važno da postoji sigurna zaštita transakcija, jer su neke menjačnice kompromitovane i time loše indeksirane na Google.
Razlika između kriptomenjačnica i kriptoberzi je u tome što u menjačnicama kupujete i prodajete kriptovalute za valute centralnih banaka, uključujući i dinar. Na berzama možete direktno trgovati između samih kriptovaluta.
Чланак Trgovina kriptovalutama – kako početi: koje valute su u usponu i gde ih kupiti се појављује прво на Alchemist Faktor doo.
]]>
Šta je digitalna imovina, kako se oporezuje i kakav je njen značaj za tržište kapitala
sta-je-digitalna-imovina-kako-se-oporezuje-i-kakav-je-njen-znacaj-za-trziste-kapitala/
Thu, 22 Apr 2021 11:59:43 +0000
?p=1131
Zakon o digitalnoj imovini je donet u decembru 2020. godine i time je jedno novo polje sticanja i trgovanja tim oblikom imovine sigurno koliko toliko uređeno. Nije veliki broj zemalja u razvoju koje su uredile oblast digitalne imovine. Istog dana kada je usvojen ovaj zakon, usvojene su izmene i dopune poreskih zakona kojima je uređen […]
Чланак Šta je digitalna imovina, kako se oporezuje i kakav je njen značaj za tržište kapitala се појављује прво на Alchemist Faktor doo.
]]>
Zakon o digitalnoj imovini je donet u decembru 2020. godine i time je jedno novo polje sticanja i trgovanja tim oblikom imovine sigurno koliko toliko uređeno. Nije veliki broj zemalja u razvoju koje su uredile oblast digitalne imovine.
Istog dana kada je usvojen ovaj zakon, usvojene su izmene i dopune poreskih zakona kojima je uređen poreski tretman digitalne imovine. Ovo zato što do sada poreski propisi nisu obuhvatali digitalnu imovinu i nije bilo jasno kako se takva vrsta imovine oporezuje, već je smatrana ostalom vrstom prihoda, kao da dolazi iz rada, a ne iz imovine.
Šta je digitalna imovina i koje se usluge dovode u vezu s njom
Prema onome kako pomenuti zakon određuje, „digitalna imovina, odnosno virtuelna imovina, označava digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja, pri čemu digitalna imovina ne uključuje digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja i drugu finansijsku imovinu koja je uređena drugim zakonima, osim kada je drugačije uređeno ovim zakonom”.
Kada je reč o uslugama povezanim s digitalnom imovinom, one po zakonu obuhvataju:
1) prijem, prenos i izvršenje naloga koji se odnose na kupovinu i prodaju digitalne imovine za račun trećih lica;
2) usluge kupovine i prodaje digitalne imovine za gotov novac i/ili sredstva na računu i/ili elektronski novac;
3) usluge zamene digitalne imovine za drugu digitalnu imovinu;
4) čuvanje i administriranje digitalne imovine za račun korisnika digitalne imovine i sa tim povezane usluge;
5) usluge u vezi sa izdavanjem, ponudom i prodajom digitalne imovine, sa obavezom njenog otkupa (pokroviteljstvo) ili bez te obaveze (agentura);
6) vođenje registra založnog prava na digitalnoj imovini;
7) usluge prihvatanja/prenosa digitalne imovine;
8) upravljanje portfoliom digitalne imovine;
9) organizovanje platforme za trgovanje digitalnom imovinom.
Digitalna imovina sada je deo imovine ali i privrednih tokova
Zakonskim rešenjem sada je, dakle, definisano šta je digitalna imovina, kako se posmatra i kao imovina i kao poreska osnovica, ali i kao nekakav kapital. Jer, i krovnim zakonom i pratećim izmenama i dopunama poreskih propisa sada je uređeno, mada ne sasvim u potpunosti, kako se poreski tretira uvođenje i promet ovom vrstom imovine kod pravnih lica. Da je uređeno u celosti, mogla bi digitalna imovina da bude novi izvor kapitala za domaće firme, koji se lako transformiše u druge monetarne i kapitalne vrednosti.
Doduše, digitalna imovina još nije tolikog obima, ali ne znači da uskoro neće biti. U Srbiji već postoji trgovina digitalnim valutama, neke menjačnice već nude ovu valutu, a nedavno se u susednoj BiH pojavila i prva autentična kriptovaluta na Balkanu.
Pitanje je vremena, ne sigurno više od pet godina, kada će se tržište kriptovalutama toliko razviti da će domaći proizvođači verovatno svoje cene iskazivati i u nacionalnoj valuti i u kriptovalutama. U Crnoj Gori je krajem prošle godine prvi put kupljena krava za bitkoin.
Digitalna imovina postaje deo finansijskih tokova ali ne i transformacije kapitala
Zakonom o digitalnoj imovini se omogućava ulazak digitalne imovine u tradicionalne finansijske tokove, međutim, suštinsko pitanje je kako oporezovati ulazak digitalne imovine u privredu, kada bi se ova imovina u potpunosti posmatrala kroz kapitalne transformacije. Kada bi se to znalo, onda bi se i motivisale kompanije da kao imaoci digitalne imovine konvertuju takvu imovinu u kapital i iz novčanog kapitala u druge oblike kapitala i imovine (nepokretnosti, materijalnu i nematerijalnu robu, prava, žigove i robne marke, itd).
Jer da bi se ovim prometovalo, potrebno je da se zna koliko će taj promet biti oporezovan i kako će se posmatrati kao poreska obaveza privrednog društva. Trgovina i druge vrste privrednog prometa digitalnom imovinom moraju biti predvidljivi i moraju imati jasan poreski režim ako Vlada namerava da ovaj oblik imovine uvede u tokove novca i kapitala i razvije naročito berzansko poslovanje.
Kako je sada oporezovana digitalna imovina
Za sada je digitalna imovina oporezovana iz aspekta dohotka fizičkih lica, dobiti pravnih lica, prometa koji je oporezovan PDVom, iz aspekta nasleđa i poklona, a vidimo da može biti i predmet založnog prava, dakle i vrsta jemstva, kao i predmet u dužničko-poverilačkom odnosu u redovnom i izvršnom postupku.
Dakle, poreska obaveza važi jednako i za fizička i pravna lica, kada je u pitanju oporezivanje digitalne imovine.
Pre donošenja novih propisa, digitalna imovina fizičkih lica bi se oporezovala kao „ostali prihod“ i imala bi efektivnu stopu poreza od 16 odsto, ulazila bi u obračun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje a spadala bi u obavezu godišnjeg poreza na dohodak građana. Sada je trošak poreza manji, jer se stopa od 15 odsto obračunava samo na pozitivnu razliku koju fizičko lice ostvari između prodajne i nabavne cene digitalne imovine i plaća se dakle samo kao porez na kapitalnu dobit.
Treba dodati da fizička lica mogu umanjiti porez na kapitalni dobitak od prodaje digitalne imovine za 50 odsto. Ovaj poreski podsticaj se stiče ako novčana sredstva ostvarena od prodaje digitalne imovine poreski obveznik uloži u osnovni kapital privrednog društva ili investicionog fonda čiji je centar poslovnih ili investicionih aktivnosti u Srbiji.
Ako ova ulaganja izvrši u roku od 90 dana od dana prodaje, ima pravo na povraćaj poreza za 50 odsto, a ako uloži u roku od 12 meseci, imaće pravo na povraćaj 50 odsto od plaćenog poreza. Na taj način, oslobođenje iznosi 7,5 procenta poreza na kapitalni dobitak. Uslov za primenu ovog poreskog podsticaja jeste da privredno društvo u koje je izvršeno ulaganje ne smanjuje osnovni kapital u periodu od dve kalendarske godine od godine u kojoj je ulaganje registrovano.
Kako se posmatra digitalna imovina iz ugla kapitalnog dobitka
Kada su u pitanju pravna lica, ona kapitalni dobitak koji ostvari prodajom digitalne imovine uključuje u poresku osnovicu poreza na dobit pravnih lica. Kapitalna dobit nastaje ako se digitalna imovina proda ili prenese pravo na nju nekom drugom uz novčanu naknadu. Ovo ne važi za pravna lica koja se bave isključivo trgovinom digitalne imovine i za tu delatnost im je izdata dozvola za pružanje usluga u vezi sa digitalnom imovinom u skladu sa Zakonom o digitalnoj imovini, jer ta pravna lica ne utvrđuju kapitalni dobitak od prodaje digitalne imovine.
Pravna lica se, kao i fizička, mogu osloboditi obaveze plaćanja poreza na dobit ako ulože novčana sredstva ostvarena od prodaje digitalne imovine u osnovni kapital privrednog društva ili investicionog fonda čiji je centar poslovnih ili investicionih aktivnosti u Srbiji. Uslov je da je ulaganje izvršeno u istom poreskom periodu kada je pravno lice prodalo digitalnu imovinu.
Kada je reč o porezu na dodatu vrednost, ključno je istaći da su prenos i prodaja kriptovaluta odnosno virtuelnih valuta oslobođeni plaćanja PDV, bez prava na odbitak prethodnog poreza. To ne važi za digitalne tokene, na koje i dalje ostaje stopa od 20 odsto poreza na dodatu vrednost.
Poreski tretman digitalne imovine u Srbiji počeće sа primenom 29. juna 2021. godine u pogledu oporezivanja dohotka fizičkih lica, dobiti pravnih lica, kao i PDV tretmana prometa digitalne imovine, sa početkom primene Zakona o digitalnoj imovini.
Oporezivanje digitalne imovine stečene putem nasleđa i poklona je stupilo na snagu 1. januara 2021. godine izmenama Zakona o porezu na dohodak građana.
Чланак Šta je digitalna imovina, kako se oporezuje i kakav je njen značaj za tržište kapitala се појављује прво на Alchemist Faktor doo.
]]>
Da li se budi tržište alternativnih investicionih fondova
da-li-se-budi-trziste-alternativnih-investicionih-fondova/
Mon, 19 Apr 2021 07:55:30 +0000
?p=1120
Zakon o alternativniim investicionim fondovima u Srbiji donet je oktobra 2019. godine i stupio je na snagu pre godinu dana – aprila 2020. godine. Pri tome, deo odredbi koji se odnosi na male investitore počeo je sa primenom od početka ove godine. Da li će Telekom podstaći tržište alternativnih investicionih fondova Iako je stupanje na […]
Чланак Da li se budi tržište alternativnih investicionih fondova се појављује прво на Alchemist Faktor doo.
]]>
Zakon o alternativniim investicionim fondovima u Srbiji donet je oktobra 2019. godine i stupio je na snagu pre godinu dana – aprila 2020. godine. Pri tome, deo odredbi koji se odnosi na male investitore počeo je sa primenom od početka ove godine.
Da li će Telekom podstaći tržište alternativnih investicionih fondova
Iako je stupanje na snagu bilo u vreme pandemije, ni nakon prestanka vanrednog stanja nije zabeležen značajniji pomak u osnivanju ove vrste investicionih fondova, niti relevantna aktivnost u investiranju iz njih u domaću privredu.
Nedavno je Telekom Srbija najavio da će do juna osnovati prvi veći venčer fond, sa početnim kapitalom od 25 miliona evra u pet godina. Fond će ulagati od 50.000 do 100.000 evra po startapu a imaće profesionalni menadžment u zasebno osnovanoj kompaniji. Prema planu, osim u Srbiji, venčer fond Telekoma biće prisutan i u drugim zemljama regiona.
Razlika između „redovnih“ i alternativnih investicionih fondova
Ključna razlika između investicionih i alternativnih investicionih fondova je u tome što su dobro poznati investicioni fondovi javni i otvoreni, najčešće bankarski, dok su alternativni investicioni fondovi i otvoreni i zatvoreni, a po vrsti kapitala samo privatni.
I u pogledu redovnih investicionih fondova ne cvetaju ruže na tržištu Srbije – posluje samo 19 fondova kojima upravlja samo 6 privrednih društava. Otuda, izgleda da su razlozi za donošenje zakona o alternativnim fondovima više politički, zbog harmonizacije sa EU sistemom, nego zbog tržišne potrebe. Ovo stoga što se npr. odredbe pomenutog zakona koje se tiču prekograničnog poslovanja društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima i prenošenje depozitarnih operacija odlažu sa primenom do pristupanja Srbije Evropskoj Uniji.
Da li će se privatnim investicionim fondovima razviti tržište kapitala
Drugi glavni razlog donošenja zakona o alternativnim investicionim fondovima je regulisanje tržišta kapitala u Srbiji, koje je i pre uvođenja instituta alternativnih investicionih fondova, bilo malo i bez veće nade da će krenuti da se razvija. Ipak, Zakon definiše da je alternativni investicioni fond onaj koji prikuplja „sredstva od investitora u cilju daljeg ulaganja u skladu sa utvrđenom politikom i u korist tih investitora“.
Fond treba da reguliše i politiku upravljanja rizikom i likvidnošću, politiku naknada, pravila procene, delegiranje poslovnih procesa, na kraju i depozitarne aktivnosti i odgovornosti. Društvo koje upravlja alternativnim investicionim fondom dužno je da godišnje objavljuje strateški plan za ulaganje fonda i ciljeve fonda. Osim banaka koje su tradicionalno najveći investitori, kod alternativnih investicionih fondova javljaju se i drugi, pod uslovom da ulože propisani minimum, koji je u proseku 50.000 evra.
Otvoreni i zatvoreni alternativni investicioni fondovi
Po zakonu postoje otvoreni i zatvoreni alternativni investicioni fondovi. Otvoreni su u formi zasebne imovine i nemaju svojstvo pravnog lica i nju organizuje i njome upravlja društvo za upravljanje. S druge strane, zatvoreni alternativni investicioni fond može takođe biti imovina bez pravnog lica i može biti pravno lice koje je osnovano od društva za upravljanje fondom.
Može biti i treći oblik – pravno lice sa internim upravljanjem, pa samo upravlja sopstvenom imovinom. Poslovanje ovih fondova regulišu Komisija za hartije od vrednosti i Narodna banka Srbije.
Ključna razlika koja se javlja kod alternativnih investicionih fondova je što su oni pre svega fondovi svežeg novca, a ne namenjeni trgovinom hartijama od vrednosti i depozitima, koji su uglavnom u domenu redovnih investicionih fondova. Druga njihova odlika je da nisu regulisani osiguranjem depozita, već su prepušteni opštem riziku investicije u koju se ulaže.
Kome su zanimljivi alternativni investicioni fondovi
Alternativni investicioni fondovi su zanimljivi malom i mikro biznisu koji uglavnom posluje u domenu informacionih tehnologija a nema pristup redovnom kreditiranju i finansiranju zbog nedostatka kreditne sposobnosti. Naime, njihovo poslovanje je projektno a projektni ciklus razvoja IT proizvoda traje minimum godinu dana.
Startapima, dakle, najviše odgovara finansiranje iz ove vrste fondova jer je u pitanju ulaganje u inovacije koje imaju visoku očekivanu dobit. Biotehnološke kompanije su najčešće na drugom mestu, ali fondovi mogu imati ciljana ulaganja, npr. u nekretnine.
Tri su osnovna vida pojavnog kapitala koji se ulaže u ove alternativne investicione fondove. Zajedničko za sva tri je da ovi fondovi ulažu u projekte i biznise sa većom stopom povrata investicije, ali sa rizikom da investicija propadne sa samim biznisom ili transakcijom u koje se na ovaj način investira odnosno finansira.
Koje su vrste alternativnih investicionih fondova
Venčer kapital (venture capital) je najjednostavnije opisano – rizični kapital i najčešći oblik alternativnog investicionog fonda. Rizični kapital je oblik finansiranja privatnog kapitala koji pružaju kompanije rizičnog kapitala ili fondovi za startap, ranu fazu i kompanije u nastajanju, za koje se smatra da imaju visok potencijal rasta ili koji su pokazali visok rast. Venčer fondovi su jedan od oblika fondova privatnog kapitala (private equity funds). Ovaj fond se takođe može i pojaviti u fazi daljeg razvoja biznisa, odnosno njegove ekspanzije.
Fondovi privatnog kapitala (private equity) su nejavni tj alternativni investicioni fondovi koji kupuju i trguju kompanijama u restrukturiranju koje nisu javno objavljene i kojima se ne trguje na berzi. Kompanije se kupuju akvizicijom, potom se restrukturiraju i dalje prodaju zainteresovanim ulagačima. Njihova potkategorija mogu biti prethodno pomenuti venčer kapital fondovi.
Hedž fondovi (hedge funds) ili fondovi smanjivanja rizika (nazvani hedžovanje) su posebna vrsta investicionog fonda za ograničen broj ulagača sa širokim spektrom investicionih i kupoprodajnih aktivnosti.
Hedž fondovi su još daleko
Hedž fondovi nude priliku za ostvarivanje visokih prinosa uz visok rizik, i to trgovinom na berzi kroz tzv šortovanje odnosno zauzimanje kratkih pozicija na berzi, za ulaganja za koja postoji procena da imaju značajan prinos. Šortovanje je finansijski proces kroz koji pozajmljujemo hartiju od vrednosti da bismo je prodali, a zatim, nakon što cena padne, kupimo je i vratimo onome od koga je pozajmljena.
Članovi hedž fonda plaćaju članarinu investicionom menadžeru fonda. On potom ulaže novac u derivate kao što su fjučersi, svop, forvardi i opcije a to su vrste finansijskih transakcija koje su regulisane posebnim zakonom. Hedž fondovi su fondovi bogatih investitora, gde je prag za ulaz u finansiranje najčešće u stotinama hiljada dolara. Ovaj fond je tipičan za američko tržište a i najveći svetski hedž fondovi su upravo američki, na prvom mestu fond Džordža Soroša. Hedž fondovi su još daleko od delovanja u Srbiji, pre svega zato što je za njihov razvoj potrebno razvijeno berzansko tržište a kod nas je ono i dalje minorno.
Kao oblik alternativnog investicionog fonda su i tri vrste kraudinvestinga, tj. ulaganja kroz zajam, kroz pretplatu i kvotu prinosa investicije.
Tokom prošle godine pokrenuta je i prva kraudinvesting platforma u Srbiji, Ventu.rs.
Чланак Da li se budi tržište alternativnih investicionih fondova се појављује прво на Alchemist Faktor doo.
]]>
Pokrenuli ste projekat i ne želite kredit, evo kako možete finansirati svoj biznis
pokrenuli-ste-projekat-i-ne-zelite-kredit-evo-kako-mozete-finansirati-svoj-biznis/
Thu, 15 Apr 2021 07:57:19 +0000
?p=1116
Proteklo je više od decenije otkad su pokrenute prve platforme za masovno finansiranje i time pokazale da postoje nestandardni izvori prikupljanja novca i investicija. Banke i privatni investicioni fondovi ustupili su dobar deo tržišta ovoj vrsti finansiranja i kreditiranja. Bolje rečeno, izgubili su značajan udeo u tržištu pojavom direktnog finansiranja na ovaj način. Ideja je […]
Чланак Pokrenuli ste projekat i ne želite kredit, evo kako možete finansirati svoj biznis се појављује прво на Alchemist Faktor doo.
]]>
Proteklo je više od decenije otkad su pokrenute prve platforme za masovno finansiranje i time pokazale da postoje nestandardni izvori prikupljanja novca i investicija. Banke i privatni investicioni fondovi ustupili su dobar deo tržišta ovoj vrsti finansiranja i kreditiranja. Bolje rečeno, izgubili su značajan udeo u tržištu pojavom direktnog finansiranja na ovaj način.
Ideja je u osnovi veoma jednostavna – umesto nezainteresovanog finansijera (institucije koja daje novac samo na osnovu finansijskog interesa bez obzira na prirodu projekta) može da vas finansira vaša publika sama, bilo da je kupac ili samo simpatizer ideje vašeg proizvoda. A možete naći i investitora na mreži, internet platformi za takve investicije.
Masovno finansiranje je nastalo u 21. veku
Sve je krenulo pre petnaestak godina kao podrška pre svega neprofitnim projektima. Inicijativama nezavisne kulture, humanitarnim akcijama, kreiranjem dobrotvornih organizacija otvorena su vrata masovnog i globalnog finansiranja od strane zainteresovanih strana. Fenomen je nazvan ekonomija saradnje ili ekonomija deljenja, mada između ova dva oblika socioekonomskih aktivnosti ima i značajnih razlika. Zajedničko im je da je osnov razmene deljenje, pozajmljivanje, upotreba uz vraćanje dela vrednosti.
Značajno tržište kraudfandinga
Drugi značajan fenomen je masovnost. U lancu ovih aktivnosti može biti nekoliko stotina, hiljada ili desetine hiljada ljudi. A ključni faktor okupljanja jeste vrednost, ne novac sam po sebi kao interes i cilj sticanja. Dve najpoznatije platforme za masovno finansiranje danas su Indiegogo i Kickstarter. Da je reč o značajnom fenomenu svedoči i istraživanje Evropske komisije po kome je vrednost tržišta ekonomije saradnje u EU 2016. godine bila 26 milijardi evra.
Istovremeno, predviđanja su da će u narednim godinama ta vrednost biti čak oko 600 milijardi evra. Procena je da je samo u Kini u ovu vrstu ekonomije ubačeno 500 milijardi dolara i da tržište godišnje raste 40 odsto. U svetu je više od 800 miliona ljudi direktno uključeno u ekonomiju deljenja odnosno ekonomiju saradnje. Potrebno je napomenuti da ova privreda obuhvata i sve oblike deljenja stvari, ne samo deljenje novca i finansijskih sredstava. Masovno finansiranje je po obimu najveći oblik ekonomije saradnje odnosno ekonomije deljenja.
Šta je masovno finansiranje
Iz ovog načina na koji se određenom projektu daruju ili pozajmljuju sredstva nastala je, dakle, kovanica kraudfanindg tj crowdfunding što u doslovnom značenju podrazumeva masovno finansiranje. Koji su najčešći oblici masovnog finansiranja? Danas ih ima pet glavnih, dele se na neprofitne i profitne, u kojima učestvuju finansijeri, darodavci ili jednom rečju bekeri, kako se ova vrsta učesnika u ekonomiji deljenja zove:
Neprofitno donatorsko masovno finansiranje: Koristeći masovnost ljudi okupljenih na jednom mestu, kreira se kampanja koja ih motiviše da poklanjaju novac određenom projektu, najčešće iznose od par stotina ili par hiljada dinara. Projekti koji dobijaju sredstva na ovaj način su humanitarne ili opštekorisne prirode. Cilj je da se promovišu dobročinstvo, deljenje, opšte dobro, jer se finansiraju projekti koji su upravo opštekorisni za čitavu zajednicu (ekologija, javno zdravlje, socijalne vrednosti).
Nagradno masovno finansiranje: u osnovi ovog modela je razmena vrednosti – daje se novac za finansiranje komercijalnog ili delimično komercijalnog projekta a zauzvrat se dobija neka vrednost u vidu simbolične zahvalnosti (majice, torbe, kačketi) ili značajnije vrednosti (gedžeti, mobilni uređaji). Pokloni su, dakle, raspoređeni u vrednosnim kategorijama, zavisno od visine dodeljenog iznosa. Pokloni se zovu perkovi. Dve glavne platforme za masovno finansiranje – Indiegogo i Kickstarter funkcionišu na ovoj osnovi, pri čemu je njihova ključna razlika da Indiegogo prebacuje poklonoprimcu sva dodeljena sredstva bez obzira da li je ostvaren zacrtani cilj kraudfanding kampanje, dok Kickstarter traži od inicijatora da dostigne ili premaši zacrtani finansijski cilj.
Direktno uključenje investitora kroz kraudfanding
Pretplatničko masovno finansiranje: slično prethodnom modelu, u osnovi je reč o kupovini demo proizvoda tokom perioda razvoja. Na platformi se, naime, objasni šta je proizvod za čiji se razvoj i serijsku proizvodnju traže sredstva i traže se rani kupci za njega. Proizvod se predstavlja u svim bitnim pojedinostima, najčešće na osnovu prototipa i ističu se njegove koristi kao i razlika između početne cene i redovne cene nakon što izađe u otvorenu prodaju. Ovaj način finansiranja je dobar za inovativne projekte koji donose proizvod koji neće imati široku upotrebu.
Investicijsko masovno finansiranje: ovo je u potpunosti profitno orijentisano masovno finansiranje jer se očekuje da se dati novac oplodi uključivanjem finansijera u neki projekat. Nagrada je, dakle, finansijska, nema donacija ili poklona. Budući zasnovana na logici investicijskog ciklusa, novčana transakcija se investitoru vraća kroz hartije od vrednosti, odnosno akcije, deonice i drugi oblik sticanja vlasništva nad zajedničkim projektom. Kvote prinosa zavise od visine uloga. Investicijsko finansiranje ili crowdinvesting je prisutan u Srbiji, jedan od prvih projekata koji je bio finansiran je StrawberryEnergy, razvoj modela solarnih punjača na javnim mestima.
Zajamsko masovno finansiranje: sličan prethodnom profitnom modelu, ovaj način finansiranja daje novac pod kamatu za razvoj biznisa ili razvoj specifičnog proizvoda ili usluge u okviru postojeće poslovne organizacije. Interes mora biti manji nego što banke uobičajeno daju u vidu kredita, a s druge strane, zarada mora biti veća od visine štednje u bankama. Ova vrsta masovnog finansiranja je u ogromnom porastu i po nekim procenama njen obim je kao svi prethodni modeli zajedno.
Srbija je već uključena u masovno finansiranje
Specifično kod profitnog finansiranja je što se rizik investicije deli sa vlasnicima investicije, nema načina da se garantuje povrat novca u slučaju propadanja projekta.
Projekti iz Srbije nemaju pristup svetskim kraudfanding platformama, zato je potrebno naći saradničku organizaciju iz SAD ili neke države Zapadne Evrope. Ipak, samo u 2017. godini čak 400 kampanja bilo je pokrenuto iz Srbije, ali uspešnih je bilo samo 10 odsto, prikupljeno je 700.000 dolara od oko 11.000 bekera, tj finansijera. Najveći broj ovakvih kampanja bio je na Indiegogo platformi. Film o Vladi Divljanu, Nebeska tema, finansiran je isključivo od darodavaca putem ove platforme.
Чланак Pokrenuli ste projekat i ne želite kredit, evo kako možete finansirati svoj biznis се појављује прво на Alchemist Faktor doo.
]]>
Strateško planiranje: zašto je potrebno brzo doneti odluke, čak i onda kada vrlo malo znamo
stratesko-planiranje-zasto-je-potrebno-brzo-doneti-odluke-cak-i-onda-kada-vrlo-malo-znamo/
Mon, 12 Apr 2021 07:30:00 +0000
?p=1106
Pandemija je donela još veću nesigurnost iako smo i pre toga živeli i radili u popularno nazvanom VUCA vremenu. Strategije su postale nedelotvorne, stari planovi više ne važe. U prvim istraživanjima nakon nekoliko meseci iskustva pandemije, pitali su poslovne lidere šta bi promenili u njihovim planovima kad bi mogli da se vrate u 2019. I […]
Чланак Strateško planiranje: zašto je potrebno brzo doneti odluke, čak i onda kada vrlo malo znamo се појављује прво на Alchemist Faktor doo.
]]>
Pandemija je donela još veću nesigurnost iako smo i pre toga živeli i radili u popularno nazvanom VUCA vremenu. Strategije su postale nedelotvorne, stari planovi više ne važe. U prvim istraživanjima nakon nekoliko meseci iskustva pandemije, pitali su poslovne lidere šta bi promenili u njihovim planovima kad bi mogli da se vrate u 2019. I da posmatraju svet i svoj biznis od 2020. godine imajući u vidu pandemiju. Najveći broj njih je stavio digitalnu transformaciju na prvo mesto.
Napravio bih da moj biznis funkcioniše oslanjajući se na digitalne platforme ili na digitalni marketing a verovatno bih izmestio neke poslovne procese iz preduzeća – bili su najčešći odgovori. Potom su došle i ostale pretpostavke: da će lanci snabdevanja postati nestabilni pa da ih treba skratiti, da će zaposleni morati da uče neke nove veštine. Tu su i oni zaključci da će više resursa morati da se odvoji da bi se timovi naučili kako da se nose sa stresom i kako da autonomno rade sa udaljenih destinacija.
Sirovine će poskupeti, ljudi će manje kupovati, porašće nelikvidnost, jer će se rokovi plaćanja produžiti. Doduše, nelikvidnost se od svih ovih izazova može najefikasnije rešiti – barem faktoring može biti od velike pomoći.
Misli dugoročno, ali planiraj kratkoročno
Davno su prošla vremena, čak pre više od tri decenije, kada se strateško planiranje donosilo za narednih pet, čak i na sedam godina. U vreme pre pandemije to je bilo najviše 4 godine. Agilne organizacije su planove pravile na 2 godine, sa šestomesečnim periodom provere da li su se uslovi poslovanja promenili.
Bolje je da su planovi sveži, ali operativna snaga tima morala je biti mnogo snažnija ako se na polugodišnjem nivou menjaju pravci poslovanja, kada se utvrdi da se mora ići drugim putem. Taj drugi put znači: ciljevi se ne menjaju ali se menjaju putevi kako ćemo do cilja doći, odnosno – izmenili smo poslovne strategije.
Kratkoročni planovi obezbeđuju veće šanse za oporavak i bolju stabilnost u sadašnjem trenutku. Ali samo ako su postavljeni kroz dugoročno sagledavanje poslovnih prilika i izazova na tom putu. Zato je danas, u takozvanoj novoj stvarnosti, odlučujuće da se misli dugoročno, ali planira kratkoročnije.
Ne čekaj, već donosi odluke
Pokazalo se da su uspešne organizacije već izvršile digitalnu transformaciju pre pojave Covid krize i da su one bile upravo te malobrojne uspešne koje su mnogo bolje poslovale tokom prošle godine. U osnovi, njihovo strateško planiranje je bilo zasnovano na modelu posledica i pre velike globalne krize koja nas je pogodila prošlog proleća. Prva istraživanja poslovanja u 2020. godini svela su se na kratku poruku uspešnih biznis lidera: Ne čekaj, nego odmah donosi odluke! Sad pre nego ikada.
Kako donositi odluke kada ne znamo šta se dešava i kuda zapravo idemo – ne važi za pomenuti model posledica. Bolje da kažemo da ne važi za sadašnju novu stvarnost poslovanja. Ovaj model su postavili i objasnili teoretičari organizacionih nauka Kreiner i Kristensen. Njihov polaz za promišljanje i glavni zaključak je da su poslovne odluke uglavnom i donete na osnovu vrlo ograničenih i nejasnih informacija.
Na početku projekta ili poslovne promene nemamo nikakve detalje o samoj situaciji ali moramo biti odlučni u donošenju odluka. Zašto? Zato što onako kako postavimo stvari na početku, odlučićemo o njihovoj sudbini do samog kraja – sve do konačnih posledica. Kako projekat ili poslovna promena odmiču, mi znamo sve više i time sve manje sumnjamo, ali tada i nema šta bogzna da se odlučuje.
Odluku koju ne doneseš zapravo si već doneo
Otuda, postavlja se pitanje kako premošćavamo jaz između sumnje i odluke. Odgovor je da odluke donosimo najčešće onda kada sumnjamo. Ali i nedonošenje odluke je odluka za sebe. Ako odlučiš da odložiš odluku, ti si je zapravo već nesvesno doneo, ali je nisi iskomunicirao. Takva situacija donosi neizvesnost za tim, zato je odluku potrebno doneti što pre i izneti je pred zainteresovane strane, na prvom mestu pred svoj tim.
Ako se odluka, ili bolje rečeno njeno obrazloženje, odlaže, timu mora biti rečeno da je tako i da će odluka biti doneta kasnije. U svakom slučaju, lideru mora biti jasno da je obim posledica odluke obrnuto proporcionalan obimu stečenog znanja. Manje ćete žaliti zbog donetih odluka nego zbog onih koje ste propustili da donesete. Model je sigurno takav jer je iskustveno potvrđen.
Svaki proces strateškog planiranja počinje pretpostavkama šta se dobro može desiti, šta se loše može desiti i šta će se najverovatnije desiti. Zato odmah treba napraviti ovakva tri scenarija: dobrih, loših i najverovatnijih posledica.
U turbulentnim okolnostima moguće je da će biti izvesniji lošiji scenario jer je mnogo veća verovatnoća da se dese štetni događaji i mnogo je veći uticaj takvih događaja na poslovanje. Ali, kad budete napravili ovakav nepovoljan scenario i izvršili uvide u posledice, naravno da ćete se potruditi da u dobrom scenariju izbegnete rizike i uhvatite druge bolje prilike. Samim tim doći ćete do scenarija srednjeg puta koji se po pravilu postavlja na zlatnoj sredini.
Zaključak je: misli dugoročno, planiraj kratkoročno, promisli (scenarija) brzo, odluči odmah.
Чланак Strateško planiranje: zašto je potrebno brzo doneti odluke, čak i onda kada vrlo malo znamo се појављује прво на Alchemist Faktor doo.
]]>
Kriptovalute vrede više nego američki bankarski sistem
kriptovalute-vrede-vise-nego-americki-bankarski-sistem/
Wed, 07 Apr 2021 07:00:00 +0000
?p=1087
Ovaj dan bi trebalo ubeležiti: 5. april 2021. godine. Tog dana je ukupno tržište kriptovaluta premašilo vrednost indeksa američkog bankarskog sistema. Tačnije, kumulativna tržišna kapitalizacija svih kripto valuta premašila je 2 biliona dolara. Samo Bitkoin vredi više nego JPMorgan, Bank of America i Wells Fargo zajedno. Ubeležimo, dakle, ovaj dan kao značajan, možda će se […]
Чланак Kriptovalute vrede više nego američki bankarski sistem се појављује прво на Alchemist Faktor doo.
]]>
Ovaj dan bi trebalo ubeležiti: 5. april 2021. godine. Tog dana je ukupno tržište kriptovaluta premašilo vrednost indeksa američkog bankarskog sistema. Tačnije, kumulativna tržišna kapitalizacija svih kripto valuta premašila je 2 biliona dolara. Samo Bitkoin vredi više nego JPMorgan, Bank of America i Wells Fargo zajedno. Ubeležimo, dakle, ovaj dan kao značajan, možda će se jednom smatrati prekretnicom u sticanju nadmoći kriptovaluta u odnosu na valute centralnih banaka.
Istraživanja pokazuju rastući trend kriptovaluta godinama unazad
Krivulju koja se zakucala 5. aprila, primetio je Džim Bjanko iz Bianco Research a podatak je preneo UToday. Bjanko je našao da je kripto tržište premašilo vrednost indeksa S&P Composite 1500 Banks, gde je koncentrisana sva bankarska moć Amerike. On kaže da je pre samo godinu dana tržišna kapa kripto valuta bila manja od vrednosti JPMorgan bankarstva. Morgan je pojedinačno najveća američka banka.
Prema istraživanju PwC kripto preuzimanja i transakcije porasle su na 1,1 milijardu dolara u 2020. godini.